Raskršće sumraka

Sigurna je da bi Kecuejn dogovorila nešto s Mudrima pre nego što je otišla, samo da je znala za različito ponašanje prema Sašali, Irgejn i Ronejli. Bar misli da je sigurna. Ovo nije prvi put da ju je legendarna Zelena uvukla u svoje namere. Kecuejn ume da bude prepredenija od neke Plave: spletke u zaverama umotanim u strategije i sve to skriveno iza oblande drugih urota. Neke su pripremljene da propadnu samo da bi pomogle drugima da se ostvare, a samo Kecuejn zna koje su koje, što nije ni najmanje utešna pomisao. U svakom slučaju, te tri sestre slobodne su da dolaze i odlaze kad god hoće i da rade šta hoće. Svakako nisu osećale potrebu da slede uputstva koja je Kecuejn ostavila za sobom, niti da slede sestru koju je ova postavila da predvodi. Samo ih je vodila ili sputavala suluda zakletva data Al’Toru.

Samicu se nikada u životu nije osećala slabom ili bespomoćnom sem kada bi je njen Talenat izneverio, ali žarko je želela da se Kecuejn vrati i reši je tog bremena. Naravno, nekoliko reči prošaptanih Ejlil na uvo zatrlo bi svaku želju te gospe da zasedne na visoko sedište, ali ako ne nađe neki način da skrene Sašalu s njenog cilja, od svega toga neće ispasti ništa. Ma koliko se Ejlil pribojavala da njene glupe tajne ne izađu na svetlost dana, neusaglašenost u onome što joj Aes Sedai govore mogla bi uzrokovati da odluči kako je bolje da pokuša otići na svoja imanja u unutrašnjosti nego da uvredi neku sestru šta god da učini. Kecuejn ne bi bilo milo da izgubi Ejlil. Ni Samicu ne bi bilo milo. Ejlil je provodnik do pola spletaka koje velmože kuvaju i merilo kojim se utvrđuje da su sve te zavere i dalje sitne i da je malo verovatno kako će se iz njih iznedriti kakva veća pometnja. Prokleta Crvena to zna i čim Sašala da Ejlil svoju dozvolu, ta žena će s vestima trčati njoj, a ne k Samicu Tamagova.

Dok se Samicu pitala šta da radi, vrata koja su vodila ka hodniku otvoriše se da propuste jednu bledu Kairhijenjanku strogog lica, za šaku nižu od obe Aes Sedai. Kosa joj je bila smotana u debelu sedu punđu na potiljku, a jednostavna siva haljina tako tamna da se skoro činila crnom, što je trenutno bila livreja slugu u Sunčevoj palati. Naravno, sluge se nikada ne najavljuju niti traže dozvolu za ulazak, ali Korgejd Marendevin nije tek obična sluškinja; težak srebrni prsten prepun dugih ključeva što joj je visio za pojasom bio je znamenje njenog položaja. Ko god da vlada Kairhijenom, ključarka upravlja Sunčevom palatom, pa se Korgejd nije ponašala ni najmanje krotko i potčinjeno. Pala je u najmanji mogući naklon pažljivo usmeren nekud između Samicu i Sašale.

„Trebalo bi da prijavim sve neobično“, reče kao da se sama toga setila, mada je Samicu to od nje tražila. Verovatno je saznala za borbu za moć između ove dve sestre kad i one. Malo se šta u palati dešava a da ona to ne primeti. „Rečeno mi je da je Ogijer u kuhinji. On i neki mladić navodno traže zidarski posao, ali ja nikada nisam čula da ogijerski zidari i ljudi rade zajedno. A kada smo se nakon... nezgode... raspitali ima li slobodnih zidara, steding Tsofu poslao je glas da u doglednoj budućnosti neće biti slobodnih zidara ni iz jednog stedinga.“ Stanka je bila jedva primetna, a smrtno ozbiljan izraz njenog lica nije se ni za dlaku promenio, ali pola glasina o napadu na Sunčevu palatu govorilo je da je to Al’Torovo delo, a druga polovina je napad pripisivala Aes Sedai.

Zamišljeno napućivši usne, Samicu na trenutak prestade da razmišlja o prokletom zamršenom klupku u koje Kairhijenjani pretvaraju sve čega se dohvate. Poricanje da su Aes Sedai umešane malo vredi; u gradu u kojem jednostavno da ili ne ume da pokrene šest protivrečnih glasina, Tri zakletve ne znače previše. Ali Ogijer... Kuhinja u palati retko kada prihvata lutalice, ali kuvari su verovatno spremni da daju Ogijeru toplu večeru samo zbog toga što je tako neobično videti ga. Za poslednjih godinu dana, ili tako nešto, videti Ogijera postalo je još rede nego obično. Tu i tamo primećeno je nekoliko njih, ali hodali su brzo kako to samo Ogijeri umeju i retko kada se zadržavali najednom mestu sem da prespavaju. Oni veoma retko putuju s ljudima, a još rede rade s njima. Pomen te dvojice zagolicao je nešto u njenom umu. Nadajući se da će isterati to na čistac, šta god daje, zaustila je da postavi nekoliko pitanja.

„Hvala ti, Korgejd“, nasmeši se Sašala. „Od velike si pomoči. Ali bi li nas sada ostavila?" Obraćati se ključarki odsečno jamči da će ti posteljina biti prljava, jelo presoljeno, noćne posude neispražnjene a poruke neuručene - hiljadu dosadnih smetnji koje od života mogu napraviti pakao i ostaviti te da gacaš kroz blato pokušavajući da postigneš makar nešto. Ali taj smešak je nekako ublažio reči upućene Korgejd. Sedokosa žena blago klimnu glavom u znak pristanka i ponovo pade u najmanji mogući naklon. Ovoga puta, očigledno namenjen Sašali.