Raskršće sumraka

Po ko zna koji put bilo joj je teško da pogleda sestru u oči. Sašala je glavni razlog zašto se oseća nezadovoljnom, ma koliko sve ostalo teklo kao po loju. Najviše ju je izluđivalo što je Sašala Crvena, a zavetovala se mladom Al’Toru uprkos svom ađahu. Kako neka Aes Sedai može da se zakune na odanost ikome ili ičemu sem Beloj kuli? Kako za ime Svetlosti jedna Crvena može da se zavetuje muškarcu koji usmerava? Možda je Verin bila u pravu kada je govorila da ta’veren izvrće verovatnoću. Samicu nije mogla ni da zamisli neki drugi razlog zbog kojeg bi trideset jedna sestra, a od njih pet Crvenih, položila takvu zakletvu.

„Lordovi i gospe koji predstavljaju većinu sile Kuće Rijatin prišli su gospi Ejlil“, odgovorila je strpljivije nego što se osećala. „Hoće da ona bude visoko sedište Rijatina, a ona traži odobrenje Bele kule. Bar odobrenje Aes Sedai, ako ništa drugo.“ Da bi imala šta da radi, sem da se s njom strelja pogledom - i verovatno da izgubi - prišla je do stola od crnog drveta, do srebrnog poslužavnika s pozlaćenim srebrnim ibrikom iz kojeg se još uvek širio slabašni miomiris začina. Sipanje kuvanog vina iz ibrika u pehar bilo joj je izgovor da je više ne gleda u oči. A zbog toga što joj je taj izgovor bio potreban, vratila je ibrik na poslužavnik tako odsečno da je oštro zazveketao. Zatekla je sebe kako prečesto izbegava da gleda Sašalu. A onda je shvatila da je i sada gleda ispod oka. Nikako nije mogla naterati sebe da se potpuno okrene i pogleda je pravo u oči, zbog čega je u sebi besnela.

„Sašala, reci joj ne. Brata su joj videli i još je živ, a pobuna protiv Ponovorođenog Zmaja nije nešto čime bi Kula trebalo da se bavi - naročito ne sada kada je to okončano." Setila se Torama Rijatina kako beži u čudnu maglu koja može postati opipljiva i ubiti i koja se odupire Jednoj moći. Toga dana Šenka je hodila ispred kairhijenskih zidina. Samicu je govorila ukočeno jer se trudila da spreči glas da joj podrhtava - ali ne od straha, već od besa. Bio je to dan kada joj nije pošlo za rukom da Izleči mladog Al’Tora. Ona mrzi neuspehe i mrzi da ih se priseća, a ne bi trebalo da mora objašnjavati svoje razloge. „Većina rijatinske sile nije sva njihova sila. Oni koji su i dalje vezani za Torama pružiće joj otpor, pa i oružani ako bude neophodno, a u svakom slučaju potpomaganje meteža među Kućama ne pomaže održavanju mira. Sašala, u Kairhijenu sada vlada nekakva čudna ravnoteža, ali to ipak jeste ravnoteža i ne smemo je narušiti." Pošlo joj je za rukom da se zaustavi pre nego što izlane da se Kecuejn ni najmanje ne bi dopalo da to učine. Ali to teško da bi Sašali nešto značilo.

„Do meteža će doći, podsticali ga mi ili ne“, odvrati joj druga sestra. Prestala je da se mršti čim je Samicu pokazala daju je ipak slušala, mada joj je vilica i dalje bila onako isturena. Možda je to pre bilo zbog tvrdoglavosti nego od ratobornosti, ali to teško daje bitno. Ta žena se zapravo ne raspravlja s njom, niti pokušava daje ubedi, već samo ističe svoj stav. A najgore je što to očigledno čini iz puke ljubaznosti. „Samicu, Ponovorođeni Zmaj je glasnik meteža i promene. Predskazani glasnik. A sve i da nije, ovo je Kairhijen. Misliš li da su zaista prestali da igraju Daes Dae’mar? Možda je površina vode mirna, ali ribe nikada ne prestaju da plivaju."

Crvena, a propoveda o Ponovorođenom Zmaju kao ulični galamdžija! Svetlosti! „A ako grešiš?" Samicu ne izdrža da to ne kaže. Sašala - plamen je spalio - ostade savršeno spokojna.

„Ejlil se odrekla svakog prava na Sunčev presto u korist Elejne Trakand, što Ponovorođeni Zmaj želi, a spremna je i da mu se zavetuje na odanost ako to od nje zatražim. Toram je poveo vojsku protiv Randa al’Tora. Što se mene tiče, tu promenu vredi učiniti i tu priliku vredi iskoristiti - i to ću joj i reći."

Zvonca u kosi oglasiše se tiho kada Samicu razdraženo odmahnu glavom, jedva se zaustavivši da ponovo ne uzdahne. Osamnaest od tih zmajuzakletih sestara ostalo je u Kairhijenu - Kecuejn je neke povela sa sobom, pa je poslala Alanu po još njih - i sve sem Sašale bile su po uticaju na višem mestu od nje, ali aijelske Mudre sklanjale su ih od nje. U načelu, nije odobravala kako se to radi - Aes Sedai ne mogu nikome biti učenice! To je sumanuto! - ali to je zapravo olakšavalo posao. Kada im Mudre upravljaju životima i ne skidaju ih s oka, onda one ne mogu da joj se petljaju u posao ili da pokušavaju da joj ga preotmu. Nažalost, iz nekog razloga koji njoj nije bio jasan, Mudre su na Sašalu i druge dve sestre koje su kod Dumajskih kladenaca umirene gledale drugačije. Umirena. Slabašno se naježila na tu pomisao, ali samo slabašno, a ježila bi se još manje kad bi joj pošlo za rukom da shvati kako je Damer Flin Izlečio ono što se Izlečiti ne može. Bar neko može da Izleći umirivanje, pa makar to bio muškarac. Muškarac koji usmerava. Svetlosti, kako jučerašnji užas danas postaje tek nelagoda kada se navikneš.