Raskršće sumraka

Čim su se vrata zatvorila iza sedokose žene, Samicu tresnu srebrni putir na poslužavnik takvom silinom da joj se toplo vino prelilo preko zapešća, pa se okrenu prema Crvenoj sestri. Bila je na rubu da izgubi uticaj nad Ejlil, a sada joj i cela Sunčeva palata klizi kroz prste! Korgejd će pre dobiti krila i poleteti nego što će prećutati šta je to videla, a priča o tome proneće se palatom kao blesak munje i zaraziti sluge sve do poslednjeg konjušara. Onaj poslednji naklon jasno je govorio šta je mislila. Svetlosti, što Samicu mrzi Kairhijen! Običaji ljubaznog ophođenja između sestara duboko su ukorenje-ni, ali Sašala po uticaju nije dovoljno visoko da bi joj Samicu oćutala suočena s tom nedaćom - i ima nameru da joj očita bukvicu.

Ali kada se namrštila na nju, videla je Sašalino lice - zaista ga videla, i to možda prvi put - i odjednom shvatila zašto ju je to lice toliko mučilo, a možda i zašto joj je toliko teško da gleda tu Crvenu sestru. To više nije lice jedne Aes Sedai, van vremena i razdvojeno od starosti. Većina ljudi ne zna baš kakav je to izgled dok im se ne pokaže, ali druge sestre ga nepogrešivo prepoznaju. Možda se nešto zadržalo, neki ostaci od kojih je Sašala izgledala bliže lepoti nego što je to zaista bila, ali svi bi rekli da je nekoliko godina deli od sredovečnog doba. Samicu se jezik ukoči kada to shvati.

O ženama koje su umirene malo se zna, jedva nešto više od pukih glasina. Beže i skrivaju se od drugih sestara i na kraju umiru. Obično brzo. Gubitak saidara snažniji je udarac nego što većina žena može podneti i dugo trpeti. Ali koliko ona zna, sve su to prazne priče - već vrlo dugo niko nije imao hrabrosti da pokuša saznati nešto više. Strah koji se krije u najmračnijim mislima svih sestara, a o kojem retko kada govore, bio je da će ista sudbina jednoga dana i njih zadesiti ako budu nemarne. Upravo stoga niko nije hteo da o tome previše zna. Čak i Aes Sedai umeju da skreću pogled kada nešto ne žele da vide. Ali oduvek postoje glasine, o kojima se skoro nikada ne priča i toliko neodređene da se nikada ne možeš setiti gde si ih prvi put čuo. Jedna od tih glasina, koje se Samicu tek napola prisećala, sve do sada, glasila je da umirena žena ponovo postaje mlada, ako preživi. To joj se oduvek činilo besmislenim - sve do sada. S povratkom sposobnosti da usmerava Sašali se nije vratilo baš sve. Ponovo će morati godinama da radi s Moći da bi stekla lice po kojem će svaka sestra koju susretne jasno videti daje ona Aes Sedai. Ili... hoće li ga povratiti? Činilo se to neizbežnim, ali ovo su neistraženi predeli. A ako se njeno lice promenilo, je li se i nešto drugo u vezi s njom takođe promenilo? Samicu se strese, i to još jače nego kada je pomislila na umirivanje. Možda je i dobro što nije žurila da odgonetne Damerov način Isceljivanja.

Igrajući se svojom aijelskom ogrlicom, Sašala kao da nije primećivala da je Samicu ozlojeđena, niti da je posmatra. „Možda ovo nije ništa, a možda bi to vredelo istražiti“, reče, „ali Korgejdje prenela samo ono što je čula. Ako hoćemo nešto da saznamo, moramo lično da odemo i vidimo šta se dešava." Bez ijedne reči više, ona zadiže suknje i pođe iz tih odaja, ostavljajući Samicu da se odluči hoće li za njom ili će ostati. Bilo je to nepodnošljivo! A opet, ostati u odajama bilo je nezamislivo.

Sašala nije bila nešto naročito viša od nje, ali Samicu je morala da požuri kako ne bi izgubila korak dok je Crvena skladno hitala širokim četvrtastim hodnicima. Da preuzme vodstvo nije ni dolazilo u obzir, ako neće da trči. Nemo je penila od gneva, premda je morala čvrsto stisnuti zube da ne bi zavikala. Najblaže rečeno, nedolično je raspravljati se s drugom sestrom u javnosti. A da sve bude još gore, to bi nesumnjivo bilo jalovo - i tako bi samo još više produbila ponor u kojem se nalazi. Uhvatila ju je silna želja da nešto udari.