Raskršće sumraka

Samicu odjednom shvati da je to mogla i bolje izvesti. Ipak to nisu bile oči lisice saterane u ćošak, već oči vuka. Previše se navikla na Damera, Džahara i Ibena, vezane i ukroćene. Možda je to pretežak opis, mada se Merisa trudi oko Džahara - takva je Merisa - ali izgleda da nakon dovoljno dugog izlaganja ono što je juče bilo stravično danas može postati obično. I Karldin Manfor je Aša’man - i to ni vezan ni krotak. Da lije prigrlio mušku polovinu Moći? Skoro se nasmeja. Da li ptice lete?

Sašala je gledala mladića mršteći se zamišljeno, šaka previše nepomičnih preko sukanja, ali Samicu bi drago što oko nje ne vidi sjaj saidara. Aša’man može da oseti kada žena drži Moć, a to bi ga moglo naterati da učini nešto... nepromišljeno. Ako je već prigrlio Moć, ona i Samicu zajedno bi valjda mogle da izađu na kraj s njim, zar ne? Naravno da bi mogle. Naravno! Ali bilo bi mnogo bolje kada ne bi morale.

Sašala sada ničim nije pokazivala želju da preuzme vodstvo, naravno, pa ga je Samicu nežno uhvatila za levu ruku. Kroz rukav njegovog kaputa kao da je napipala gvozdenu polugu. Dakle, nelagodno mu je koliko i njoj. Nelagodno kao njoj? Svetlosti, Damer i ona druga dvojica iskvarili su joj sve nagone!

„Kada sam ga poslednji put videla, on je izgledao zdravog razuma koliko većina sveta“, tiho kaza, uz samo blago naglašavanje. Niko od posluge nije bio u blizini, ali nekoliko njih poče krišom bacati poglede prema stolu. Loijal uzdahnu od olakšanja teško kao kad vetar zaječi kroz pećinu, ali ona nije skidala pogled s Karldina. „Ne znam gde je, ali pre nekoliko dana bio je živ." Alana je inače bila nema kao groblje i nadmena, s Kecuejninom beleškom u ruci. „Bojim se da je Fedvin Mor umro od trovanja, ali nemam predstave ko ga je otrovao." Na njeno iznenađenje, Karldin samo odmahnu glavom, žalosno se lecnuvši, i promrmlja nešto nerazgovetno o vinu. „Što se ostalih tiče, postali su Zaštitnici slobodno i svojevoljno." Koliko svaki muškarac bilo šta čini svojevoljno. Njen Rošan svakako nije želeo da bude Zaštitnik dok ona nije rešila da ga hoće kao Zaštitnika. Čak i žena koja nije Aes Sedai obično može postići da muškarac sam reši da radi ono što ona hoće. „Mislili su da je to bolji i bezbedniji izbor nego da se vrate... drugima kao što si ti. Vidiš, sva šteta ovde učinjena je saidinom. Shvataš ko mora biti iza toga? Bio je to pokušaj da se ubije čovek za čiji se zdrav razum brineš.“

Izgleda da ga ni to nije iznenadilo. Kakvi su to ljudi ti Aša’mani? Je li ta njihova takozvana Crna kula gnezdo guja i ubica? Ali ruka mu više nije bila ukočena i on se odjednom pretvorio u običnog mladića, umornog od puta, kojem je potrebno brijanje. „Svetlosti!" izusti. „Loijale, šta ćemo sada? Kuda ćemo?“

„Ja... ne znam“, odgovori Loijal, a ramena mu umorno klonuše i duge uši se oklembesiše. „Ja... Karldine, moramo ga pronaći. Nekako. Ne možemo sada da odustanemo. Moramo mu staviti do znanja da smo uradili ono što je od nas tražio. Koliko smo mogli."

A šta li je to Al’Tor tražio?, zapita se Samicu. Uz malo sreće, mnogo će toga od te dvojice saznati. Umoran čovek, ili Ogijer, koji se oseća usamljeno i izgubljeno, zreo je da odgovara na pitanja.

Karldin odskoči zgrabivši balčak, a i ona se jedva suzdrža da ne opsuje kada jedna sluškinja ulete u kuhinju suknje zadignute skoro do kolena. „Lord Dobrejn je ubijen!“, zacvile. „Sve će nas pobiti na spavanju! Svojim očima sam videla mrtve kako hode, lično matorog Maringila, a mama mi je kazala da duhovi hoće da ubiju čoveka ako je neko umoren! Oni..." Vilica joj se ukoči kada vide da su tu i Aes Sedai i ukopa se u mestu, i dalje zadignute suknje. I kuhinjsko osoblje se ukoči, svi krišom pogledaše Aes Sedai da vide šta će ove uraditi.

„Ne Dobrejn“, zaječa Loijal, ušiju priljubljenih uz glavu. „Ne on." Delovao je i ljutito i tužno, skamenjenog lica. Samicu nikada ranije nije videla gnevnog Ogijera.

„Kako se zoveš?" odlučno upita Sašala sluškinju pre nego što Samicu stiže da otvori usta. „Kako znaš daje ubijen? Otkud znaš da je uopšte mrtav?"

Žena se zagrcnu dok ju je Sašala hladno gledala pravo u oči. „Cera, Aes Sedai“, kolebljivo kaza, povijajući kolena da padne u naklon, pa tek onda shvativši da joj je suknja i dalje zadignuta. Kada ju je užurbano pustila i zagladila, kao da se još više zbunila. „Cera Dojinal. Kažu... Svi kažu da je lord Dobrejn... Mislim, on je... mislim..." - ponovo se zagrcnu, i to gadno. „Svi kažu da su njegove odaje pune krvi. Pronađen je kako leži u velikoj lokvi. Kažu da mu je glava odsečena."

„Oni izgleda mnogo pričaju“, zloslutno odvrati Sašala, „a obično greše. Samicu, ti ćeš sa mnom. Ako je lord Dobrejn zaista povređen, možda ćeš moći da učiniš nešto za njega. Loijale, Karldine, pođite i vas dvojica. Neću da vas ispuštam iz vida dok vas ne budem pitala neke stvari."

„Ma plamen spalio tvoja pitanja!“, odbrusi mladi Aša’man, pa uprti svoje stvari. „Ja odlazim!"