Raskršće sumraka

Unutra je predvorje bilo skoro jednako puno Dobrejnovih slugu, a većina njih samo je zatečeno blenula. Dobrejn je nepomično ležao na nosiljci usred velike prostorije, glave i dalje spojene s telom, ali očiju sklopljenih i lica oblivenog skorenom krvlju iz duge posekotine na glavi. Iz mlitavih usana curela je tamna krv. Kada Aes Sedai uđoše u prostoriju, dvojica slugu, obraza oblivenih suzama, zastadoše dok su mu pokrivali lice belom tkaninom. Dobrejn nije disao, a kaput, s tankim raznobojnim prugama koje su se pružale sve do kolena, bio mu je rasečen i krvav na grudima. Pored nosila, tamna mrlja veća od ljudskog tela ružila je zeleno- žuti tairenski čilim s resama. Ko izgubi toliko krvi mora daje mrtav. Na podu su ležala još dvojica, jedan na leđima i mrtvih ukočenih očiju uprtih u tavanicu, a drugi na boku, s drškom noža od belokosti koja mu je štrcala iz rebara, gde je sečivo tog noža sigurno doprlo do srca. Niski Kairhijenjani blede puti bili su u livrejama dvorske služinčadi, ali sluge ne nose duge bodeže drvenih držaka kakvi su ležali pored leševa. Jedan od ljudi Kuće Taborvin taman htede da šutne jedan leš, pa zastade kada vide dve sestre, a onda svejedno zari nogu mrtvacu u rebra. Očigledno da nikome nije bilo do toga da pazi na ponašanje.

„Sklanjajte tu tkaninu“, naredi Sašala ljudima pored nosila. „Samicu, vidi možeš li još pomoći lordu Dobrejnu."

Šta god verovala, nagon potera Samicu prema Dobrejnu, ali ta zapovest - očigledna zapovest - natera je da se spotakne. Stisnuvši zube, nastavi dalje, pa pažljivo kleknu pored nosila, ne sa one strane gde je bila još vlažna mrlja, i položi šake na Dobrejnovu okrvavljenu glavu. Nikada joj nije smetalo da uprlja ruke krvlju, ali te mrlje je nemoguće izvaditi iz svile bez usmeravanja, a nju i dalje mori savest zbog traćenja svaki put kada upotrebi Moć za nešto tako prizemno.

Neophodna tkanja njoj su bila već u prirodi, i to toliko da bez razmišljanja prigrli Izvor i kairhijenskog velmožu. I iznenađeno trepnu. Nagon je natera da nastavi, mada beše sigurna da su u toj sobi tri leša - ali u Dobrejnu je život i dalje treperio. Beše to sićušan i drhtav plamičak koji bi potres od Isceljenja mogao da utuli. Potres od Iseceljenja koje ona zna.

Pogledom potraži bledokosog Aša’mana. On je čučao pored jednog mrtvog sluge, mirno ga pretražujući, ne obraćajući pažnju na zabezeknute poglede onih živih. Jedna žena odjednom primeti Loijala, koji je stajao tik do vrata, i zblanuto ga pogleda kao da se pojavio iz vedra neba. Ruku prekrštenih preko grudi i sumornog izraza na širokom licu, Ogijer je izgledao kao da stražari.

„Karldine, znaš li da Lečiš kao Damer Flin?“, upita Samicu. „Sa svih pet Moći?“

On stade pa se namršti. „Flin? Ne znam ni o čemu pričaš. Svejedno, nemam Talenta za Lečenje.“ Pogleda Dobrejna, pa dodade: „Meni izgleda kao da je mrtav, ali nadam se da možeš da ga spaseš. Bio je kod Kladenaca.“ A onda se vratio da pretura po kaputu mrtvog sluge.

Samicu liznu usne. U takvim okolnostima uzbuđenje od ispunjenosti saidarom uvek joj se činilo nekako slabijim. U okolnostima kada su svi mogući izbori loši. Pažljivo prikupi tokove Vazduha, Duha i Vode, pa ih utka u osnovno tkanje Lečenja, koje sve sestre znaju. Koliko se pamti, niko nema snažniji Talenat za Lečenje od nje, a većina sestara ograničena je kada je reč o tome šta mogu da Iscele. Neke ne mogu da Leče povrede ozbiljnije od modrica, a ona sama može da Leći skoro kao povezani krug. Većina sestara ne može uopšte da upravlja tim tkanjem; većina ih se i ne trudi da nauči kako. Ona je to mogla od samog početka. O, ne može da Isceli jednu određenu stvar, a da sve ostalo ostavi kako je bilo, kao što Damer ume; ono što bude uradila uticaće na sve, od ubodnih rana pa do zapušenog nosa, koji je Dobrejna takođe mučio. Šta ga sve muči kazalo joj je Pregledanje. Ali ona može da mu ukloni najgore povrede kao da ga nikad nisu ni zadesile ili da Leči tako da onaj kog Izleći izgleda kao da je dane i dane proveo sam se oporavljajući, ili bilo šta između toga. I jedno i drugo košta je iste snage, ali nije isto po bolesnika. Što je manja promena u telu, to se manje snage tog tela crpi. Samo, s izuzetkom posekotine na glavi, sve Dobrejnove rane su ozbiljne - četiri duboka uboda u pluća, pri čemu su dva zasekla i srce. Najsnažnije Lečenje ubilo bi ga pre nego što mu se rane zatvore, a najslabije bi ga oživelo taman toliko da se udavi u sopstvenoj krvi. Mora odabrati neku sredinu i nadati se da je u pravu.

Od mene bolje nema, niti je ikada bilo, odlučno je pomislila. Kecuejn joj je to kazala. Ja sam najbolja! Blago izmenivši tkanje, pustila ga je da potone u nepomičnog čoveka.