Sećanje na svetlost

Na mnogim potrepštinama bio je beleg Kandora, crveni konj. Zapravo, mnogi zarobljenici bili su Kandorci. Faila im je ponudila slobodu i to da ih pošalje na jug, ali otišla je samo polovina njih. Ostali su zahtevali da joj se pridruže i pođu u Poslednju bitku, mada je Olver viđao prosjake na ulicama koji su bili zdraviji od tih ljudi. Ipak, pomogli su da Failina povorka deluje verodostojno.

To je bitno. Olver diže pogled kako se približiše položaju za snabdevanje. Staza je bila obasjana redom baklji koje su gorele u hladnoj noći. Sa strane je stajalo nekoliko onih Aijela sa crvenim velovima i posmatralo povorku kako prolazi. Olver opet spusti pogled, da oni ne bi primetili njegovu mržnju. Znao je da se Aijelima ne može verovati.

Dva stražara - ne Aijeli, već Prijatelji Mraka - glasno narediše da se povorka zaustavi. Aravina pođe napred, odevena u odeću trgovkinje koju su ubili. Faila je očigledno Saldejka, pa su rešili da bi ona možda bila previše upadljiva za ulogu trgovkinje koja je Prijateljica Mraka.

„Gde su ti stražari?“, upita je jedan vojnik. „Ovo je Li ina povorka, zar ne? Šta se desilo?“

„Te budale!“, viknu Aravina pa pljunu u stranu. Olver prikri smešak. Čitavo držanje joj se promenilo. Ona zna kako da igra tu ulogu. „Ostavila sam ih mrtve tamo gde su pocrkali! Rekla sam im da ne lutaju noću. Ne znam šta je ubilo to troje, ali zatekli smo ih na ivici logora, naduvene i počrnele kože." Delovala je kao da joj se smučilo. „Mislim da im je nešto položilo jaja u izdubljenim trbušnim dupljama. Nismo čekali da se to izleže.“

Vojnik zastenja. „A ko si ti?“

„Pansai“, odgovori Aravina. „Lifina ortakinja u poslu.“

„Otkad to Lifa ima ortaka u poslu?“

„Otkad sam joj zarila nož u leđa i preuzela njenu povorku.“

Ono što znaju o Lifi saznali su od njenih zarobljenika koje su spasli. I to što znaju je veoma slabo. Olver shvati da se preznojava. Stražar dobro odmeri Aravinu, pa poče da hoda niz povorku ljudi.

Failini vojnici izmešali su se s kandorskim sužnjima. Davali su sve od sebe da se drže kao pokunjeni zarobljenici.

„Ti, ženo“, reče jedan stražar pokazujući Failu. „Ti si Saldejka, je li?“, zasmeja se. „Mislio sam da će Saldejke radije ubiti čoveka nego da mu dopuste da ih zarobi." A onda on gurnu Failu.

Olveru zastade dah. O, krv i krvavi pepeo! Gospa Faila neće moći to da podnese. Stražar proverava jesu li sužnji zaista potlačeni! Failino držanje i ponašanje ne može a da je ne oda. Ona je plemenitog roda i...

Faila se poguri, skupi i procvile nekakav odgovor koji Olver nije mogao da čuje.

Olver shvati da zgranuto gleda razjapljenih usta, a onda natera sebe da zatvori usta i spusti pogled. Kako? Kako je gospa, kako je Faila naučila da se ponaša kao sluga?

Stražar zagunda. „Nastavi“, reče on i mahnu Aravini. „Sačekaj tamo dok ne pošaljemo nekoga po tebe.“

Povorka se odvuče do obližnjeg mesta gde je Aravina svima naredila da sednu. Ona je prekrštenih ruku stala sa strane i čekajući lupkala nogom. Začula se grmljavina, a Olver se nekako neobično naježio. Digao je pogled i ugledao Mirdraalovo bezoko lice.

Olver se ukoči kao da je upao u ledeno jezero. Nije mogao ni da diše. Mirdraal kao da je lebdeo umesto da hoda, a plašt mu je bio mrtvački nepomičan dok je obilazio skupinu. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, produžio je i krenuo da se vrati u logor za snabdevanje.

„Traži usmerivače“, prošapta Faila Mandevinu.

„Svetlost nam pomogla“, prošapta joj taj čovek u odgovor.

Čekanje je bilo gotovo neizdrživo. Na kraju, jedna dežmekasta žena u beloj odeći priđe i izatka kapiju. Aravina zaurla na sve njih da se dignu na noge, pa im mahnu da prođu. Olver stade u red pored Faile, pa oni pređoše iz zemlje s crvenim tlom i hladnim vazduhom u neko mesto koje je mirisalo kao da gori.

Uđoše u neuredni logor prepun Troloka. U blizini je krčkalo nekoliko kazana. Neposredno iza logora jedna strma padina vodila je do nekakve velike zaravni. S njenog vrha dizali su se stubovi dima, a odatle i negde s Olverove leve strane čuli su se zvuci borbe. Okrećući se od te padine, dečak je ugledao mračne crte visoke i uzane planine daleko u daljini, kako se diže s ravnice kao sveća nasred stola.

On se osvrnu i pogleda ka padini iza logora, a srce mu poskoči. Telo je letelo s vrha padine, u ruci i dalje držeći barjak - barjak s velikom crvenom sakom. Družina Crvene ruke! Čovek i barjak padoše posred skupine Troloka, koji su oko vatre jeli vrelu parčad mesa. Žiške se razleteše na sve strane, a pomahnitale zveri izvadiše upalog iz vatre, ali on je davno prestao da bude u stanju da mari za to šta će mu oni uraditi.

„Faila!“, prošapta on.

„Vidim." U njenom zavežljaju bila je skrivena vreća s Rogom. A onda ona dodade, više govoreći sebi u bradu nego njemu: „Svetlosti, kako ćemo stići do Meta?“

Oni se pomeriše u stranu da bi propustili ostatak njihove povorke kroz kapiju. Imali su mačeve, ali nosili su ih u zavežljajima kao svežnjeve strela, pretvarajući se da su to potrepštine za bojište.