Sećanje na svetlost

Čekaj malo. Sta je ono? Leana oseti moćno usmeravanje koje je dopiralo odnekud iz blizine. Jesu li to Šaranci obrazovali krug? Ona začkilji; noć je odavno pala, ali toliki deo okolnog zemljišta bio je u plamenu da se na svetlosti tih vatri dobro videlo. Takođe je bilo i mnogo dima. Leana izatka Vazduh da oduva dim, ali on se diže sam od sebe, kao da ga je razgrnuo neki snažan vetar.

Egvena al'Ver prođe pored njih krećući se uz padinu i blistajući od Moći kao stotinu lomača. Leana nikada u životu nije videla da neka žena u sebi drži više Moći. Amirlin je hodala napred pružajući ruku u kojoj je držala beli štap. Egvenine oči kao da su sevale.

Uz blesak svetlosti i sile, Egvena pusti desetinu različitih tokova Vatre. Čitavu desetinu. Tokovi se zariše u padinu iznad njih i tela šarskih usmerivača razleteše se na sve strane.

„Manda“, kaza Leana, „mislim da smo našle bolju tačku okupljanja.“

Talmanes zapali jednu grančicu služeći se svetiljkom, pa onda tom grančicom pripali lulu. Povuče jedan dim pre nego što se zakašlja i isprazni lulu na stenoviti pod. Duvan se nekako pokvario. Grozno se pokvario. On nastavi da kašlje i petom zgazi duvan i razvuče ga po podu.

„Milostivi, jesi li dobro?“ upita ga Melten prolazeći pored njega i rasejano se igrajući sa dva čekića u desnoj ruci dok je hodao.

„I dalje sam krvavo živ“, odgovori mu Talmanes. „Što je daleko više nego što sam mogao da očekujem.“

Melten mu bezizražajno klimnu i nastavi svojim putem, pa se pridruži jednom odredu vojnika koji su radili na zmajevima. Duboka pećina oko njih ječala je od bata čekića po drvetu dok je Družina davala sve od sebe da popravi oružje. Talmanes kucnu po svetiljci, pokušavajući da oceni koliko je ulja ostalo. Grozno je smrdelo dok sagoreva, mada se već lagano navikavao na to. Ostalo im je ulja za još nekoliko sati.

To je dobro, pošto - koliko on zna - iz te pećine nema izlaza na bojište iznad njih. U nju se može stići samo kapijom. Neki Aša'man je znao za nju. Čudan čovek. Kakav to čovek zna za pećine u koje ne može da se stigne drugačije sem pomoću Jedne moći?

Bilo kako bilo, Družina je tu zarobljena, na mestu koje je bezbedno ali izdvojeno od ostatka sveta. Retke vesti dolazile su do njih samo u obliku Metovih poruka.

Talmanes načulji uši, pošto mu se učinilo da u daljini čuje zvuke kako se usmerivači bore iznad njih, ali ipak je to samo umislio. Zemlja je nema, a to drevno kamenje nije videlo zrake svetla još od Slamanja, ako i tada.

Talmanes odmahnu glavom, pa priđe jednom odredu koji je marljivo radio. „Kako ide?“

Denel pokaza nekoliko listova hartije koje mu je Aludra dala - bila su to uputstvakako da poprave tog određenog zmaja. Žena je jednom drugom odredu izdavala tačna uputstva, a njen glas prožet blagim naglaskom odjekivao je pećinom.

„Večina cevi je u dobrom stanju“, reče mu Denel. „Kad čovek razmisli, i pravljene su da izdrže malo vatre i povremeno rasprskavanje...“ Zasmeja se pa zaćuta gledajući Talmanesa.

„Ne dozvoli da ti moj izraz lica pomrači dobro raspoloženje“, reče mu Talmanes sklanjajući lulu. „A nemoj ni da dozvoliš da te muči to što se borimo na samom kraju sveta, što su naše vojske neizmerno nadjačane i to što će nam duše uništiti Mračni gospodar sveg zla, u slučaju da izgubimo ovu bitku.“

„Izvinjavam se, milostivi.“

„To je bila šala.“

Denel trepnu. „To?“

„Da.“

„To je bila šala?“

„Da.“

„Moj lorde, imaš zanimljiv smisao za to šta je smešno a šta nije“, kaza mu Denel.

„Već su mi tako rekli.“ Talmanes se sagnu i pregleda zmajsko postolje. Oprljeno drvo držalo se zahvaljujući zavrtnjima i dodatnim daskama. „Ovo mi ne izgleda kao da je u radnom stariju.“

„Radiće to, milostivi - samo što nećemo moći da ih brzo pomeramo. Kao što rekoh, cevi su dobro prošle, ali taljige... Pa, uradili smo sve što smo mogli sa onim što smo spasli i sa potrepštinama koje su nam stigle iz Baerlona, ali nismo imali dovoljno vremena.“

„Niti ga sad imamo“, primeti Talmanes. „Lord Met bi svakog trenutka mogao da nas pozove na dužnost.“

„Ako su još živi tamo gore“, odgovori Denel, gledajući naviše.

To je bilo onespokojavajuća misao. Družina bi mogla da skonča zarobljena u toj pećini. Bar to ne bi dugo trajalo. Ili će se svet okončati, ili će Družini nestati hrane. Ne bi izdržali ni nedelju dana zakopani u tom mraku.

Krvavi pepeo, Mete, bolje bi ti bilo da ne izgubiš tamo gore. Bolje bi ti bilo! Družina je i dalje raspoložena za borbu. Neće oni da skončaju gladujući pod zemljom.

Talmanes diže svetiljku okrećući se da ode, kad nešto primeti. Vojnici koji su radili na zmajevima bacali su po zidu iskrivljenu senku, nalik na čoveka sa širokim plaštom i šeširom koji mu je zaklanjao lice.

Denel pogleda u istom smeru. „Svetlosti. Izgleda kao da na nas pazi matori Džek lično, zar ne?“

„Vala baš“, odgovori Talmanes, a onda glasno viknu: „Ovde je pretiho! Ljudi, da čujem pesmu!“

Neki vojnici zastaše. Aludra se uspravi i podboči, pa ga neodobravajuće pogleda.

I zato Talmanes sam zapeva.