Sećanje na svetlost

Gubi ljudstvo brže nego Senka. Neprijatelja je previše.

On diže pečat. U njemu se krije neka moć. Možda moć da zaštiti Crnu kulu? Ako se ne boje nas, ako se ne boje mene, šta će se desiti s nama kada Zmaj bude mrtav?

Kroz vezu je zračilo nezadovoljstvo. On pogleda Gejbrilu pravo u oči. Maločas je posmatrala bitku, ali sada joj je pogled bio uprt u njega. Nezadovoljstvo. Pretnja? Je li maločas zaista pomislio kako je ukrotio Aes Sedai? Trebalo je da se grohotom nasmeje na tu misao. Nijedna Aes Sedai ne može biti ukroćena - nikada.

Logan upadljivo vrati pečat u torbicu za pojasom. Zategnu uzice da je zaveže, pa pogleda Gejbrilu pravo u oči. Njena zabrinutost samo se poveća. On na tren oseti da se ona to brine za njega, a ne zbog njega.

Možda je naučila kako da upravlja vezom i da mu šalje osećanja za koja misli da će ga uljuljkati. Ne, Aes Sedai ne može da se ukroti. Vezivanje ih nije zauzdalo. Samo je dovelo do novih muka.

On prinese ruku svom visokom okovratniku i skide s njega značku zmaja koju je tu nosio, pa je pruži Androlu. „Androle Genhalde, prošao si kroz jamu smrti i vratio si se. Već dva puta sam ti ostao dužan. Proglašavam te punim Aša'manom. Nosi ovu značku s ponosom." Već mu je dao svoju značku u obliku mača, tako ga vraćajući na položaj Predanog.

Androl se pokoleba, pa onda obema rukama s poštovanjem prihvati značku.

„A pečati?" upita Pevara prekrštajući ruke. „Oni pripadaju Beloj kuli; Amirlin je njihova Čuvarka.“

„Koliko sam ja čuo“, odvrati Logan, „Amirlin kao da je mrtva. U njenom odsustvu ja sam prikladan namesnik." Logan zgrabi Izvor, pa ga potčini i ovlada njime. On otvori kapiju koja je vodila nazad na vrh visoravni.

Rat se vratio punom snagom, a s njim i metež, dim i vrištanje. Logan prođe kroz kapiju a ostali pođoše za njim. Demandredovo silno usnieravanje blistalo je kao svetionik, a njegov gromki glas i dalje je izazivao Ponovorođenog Zmaja.

Rand al’Tor nije tu. Pa, Logan je nešto najbliže njemu. Još jedna zamena. „Ići ću da se borim protiv njega“, reče on ostalima. „Gejbrila, ti ćeš ostati ovde i čekati me da se vratim, pošto će mi možda biti potrebno Lečenje. Sto se vas ostalih tiče, vi se pobrinite za Taimove ljude i za one šarske usmerivače. Neka ne ostane živ niko ko je prešao na stranu Senke, milom ili silom. Jednima podarite pravdu, a drugima milost.“

Oni klimnuše. Gejbrila je delovala kao da je zadivljena njime i to možda njegovom odlukom da napadne neprijateljsko srce. Nije shvatila šta se dešava. Cak ni jedan Izgubljeni ne može da bude moćan kao što je Demandred.

Demandred ima saangreal - i to snažan. Po snazi sličan Kalandoru, ako ne i moćniji. Kada se to bude našlo u Loganovim rukama, promeniće se mnogo toga na ovome svetu. Svet će čuti i za njega i za Crnu kulu i drhtaće pred njim kao što nikada nisu pred Amirlin Tronom.

Egvena je predvodila napad kakav nije viđen milenijumima. Aes Sedai su se prikupile sa svojih odbrambenih položaja i pridružile joj se, ravnomerno napredujući uz zapadnu padinu. Tkanja su letela kroz vazduh kao trake na vetru.

Nebo se cepalo od svetlosti hiljadu munja, tle se treslo i podrhtavalo od gromova. Demandred je i dalje zasipao vatrom Andorce s druge strane visoravni, a od svakog mlaza kobne vatre vazduhom se širilo mreškanje. Tle je ispucalo od tanane mreže crnila, ali sada su pipci nečeg bolešljivog počeli da niču iz tih pukotina. To se kao neka bolest širilo po skršenom kamenju na padini.

Vazduh je brujao od Moći, a energija je bila tako gusta da je Egvena pomislila kako je Jedna moć postala svima vidljiva. Kroz sve to, ona je povlačila koliko je god snage mogla kroz Vorin saangreal. Osećala se kao kada se borila protiv Seanšana, samo što je nekako više vladala sobom. Tada joj je bes bio prožet očajem i strahom.

Ovoga puta, bio je doveden do belog usijanja, kao metal koji je kovač zagrejao preko svake mere.

Ona, Egvena al’Ver, postavljena je za domostrojiteljku ove zemlje.

Ona, Amirlin Tron, više neće trpeti da je Senka ugnjetava.

Ona se neće povući. Neće se saginjati dok joj snaga nestaje.

Ona će se boriti.

Usmerila je Vazduh, dižući veliku oluju prašine, dima i uvelih biljaka. Držala ju je ispred sebe, zaklanjajući vidik onima iznad nje koji su pokušavali da vrlo precizno odrede gde se ona nalazi. Munje su sevale oko nje, ali ona je izatkala Zemlju, kopajući duboko u steni i izvlačeći na površinu mlaz gvozda koje se ohladilo u stub pored nje. Munja je pogodila taj gvozdeni toranj, štedeći nju dok je ona slala oluju uz padinu.

Nešto se pokrenu pored nje. Egvena oseti kako joj se Lejlvin približava. Ona... ona se pokazala vernom. To je bilo veliko iznenađenje. To što ima novog Zaštitnika nije umanjilo očaj koji je osećala zbog Gavinove smrti, ali jeste pomoglo na drugi način. Onaj čvor u Egveninom umu zamenio je novi, veoma drugačiji, ali iznenađujuće odan.