Sećanje na svetlost

Osećajući ritam kopita, Faila je izvadila nož iz rukava. Poterala je Belu da preskoči mali jarak, pa je u trenutku u kojem su njih dve lebdele u vazduhu Faila procenila vetar, brzinu pada i vreme. Zabacila je ruku i bacila nož kroz vazduh tačno trenutak pre nego što su Belina kopita dodirnula tle.

Nož je poleteo i zario se Aravini u leđa. Žena iskliznu iz sedla i skljoka se na tle, a vreća joj ispade iz ruke.

Faila skoči s Bele, pa se dočeka klizajući se i zaustavi pored vreće. Razveza uzice i ugleda Rog kako blista u njoj.

„Ja... žao mi je...“, prošapta Aravina okrećući se. Noge joj se nisu mrdale. „Nemoj da kažeš Aldinu šta sam uradila. On ima... tako grozan ukus... kada je reč... o ženama...“

Faila ustade, pa je pogleda sa sažaljenjem. „Aravina, moli se da ti Tvorac sakloni dušu“, kaza joj Faila pa se opet pope na Belu. „Jer ako ne bude tako, pripašćeš Mračnome. Prepuštam te njemu.“ To rekavši, ona potera kobilu.

Ispred nje je bilo još Troloka i svi su svu pažnju usmerili na Failu. Vikali su, a nekoliko Mirdraala kliznu napred i pokaza ka njoj. Troloci počeše da se pomeraju da bi joj stali na put.

Ona odlučno stisnu zube i nadajući se da će se sresti sa Harnanom, Vaninom ili nekim drugim koji će joj pomoći, mamuznu Belu nazad u smeru odakle su došli.

Logorom je vladala prava pometnja, a Faila je primetila konjanike kako galopiraju za njom i na sav glas urlaju: „Rog Valera je kod nje!“

Negde na vrhu onog brda snage Meta Kautona bore se protiv Senke. Tako je blizu!

U tle pored nje zari se strela, a za njom uslediše i druge. Faila stiže do torova za zarobljenike, pa vide da je ograda izvaljena i polomljena a da je tle prekriveno leševima. Belaje naporno dišala, možda na izmaku snage. Faila ugleda drugog konja u blizini, uškopljenog osedlanog dorata koji je gurkao ubijenog vojnika pokraj svojih nogu.

Faila uspori. Šta da radi? Da promeni konja, ali šta onda? Osvrnu se pa se sagnu kada još jedna strela prolete iznad nje. Ugledala je desetak šarskih konjanika kako galopiraju za njom, u oklopima od tkanine prošivene malim prstenovima. Sledilo ih je na stotine Troloka.

Čak ni sa odmornim konjem, pomislila je, ne mogu da pobegnem od njih. Ona povede Belu oko nekih tovarnih kola da bi se sakrila, pa skoči s nje nameravajući da pojuri ka drugom konju.

„Gospo Faila?“, začu se nečiji glasić.

Faila spusti pogled. Ispod kola se krio Olver, čvrsto držeći svoj nož.

Konjanici samo što je nisu sustigli. Faila nije imala vremena za razmišljanje. Izvadi Rog iz vreće i gurnu ga Olveru u ruke. „Drži ovo“, reče mu. „Sakrij se. Odnesi ga Metu Kautonu kada noć malo odmakne.”

„Ostavljaš me?“, upita je Olver. „Samog?“

„Moram“, odgovori ona pa gurnu u vreću neke svežnjeve strela dok joj je srce divlje lupalo u grudima. „Kada oni konjanici projure, nađi drugo mesto da se sakriješ! Vratiće se da pretraže svako mesto gde sam ja bila pošto...“

Pošto me uhvate.

Moraće da ubije samu sebe da oni ne bi mučenjem iz nje izvukli šta je uradila s Rogom. Uhvatila je Olvera za ruku. „Maleni, žao mi je što sam ovo natovarila na tebe - ali nema nikog drugog. Ranije si bio dobar; možeš ti ovo. Odnesi Rog Metu - ili je sve izgubljeno.“

Ona istrča na čistinu, pazeći da vreća koju nosi bude upadljiva. Neki od onih neobično obučenih stranaca ugledaše je i upreše prstima. Ona visoko diže vreću, pa skoči doratu u sedlo i potera ga u galop.

Troloci i Prijatelji Mraka pođoše za njom, ostavljajući dečaka i njegovo teško breme da se kriju ispod kola usred troločkog logora.

Logan je prevrtao tanki disk. Crn i beo, podeljen vijugavom linijom. Navodno je od kuendilara. Mrve koje su mu ostajale ispod prstiju kao da su se rugale njegovoj večnoj prirodi.

„Zašto ih Taim nije polomio?" upita Logan. „Mogao je. Ovi su krti kao matora koža.“

„Ne znam“, odgovori mu Androl gledajući ostale u svom odredu. „Možda nije bio pravi trenutak.“

„Ako se polome u pravom času, to će pomoći Zmaju“, kaza čovek koji je sebe zvao Emarin. Zvučao je zabrinuto. „Ako se polome u pogrešnom trenutku... šta onda?“

„Rekla bih da onda neće biti ništa dobro“, odgovori na to Pevara. Jedna Crvena.

Hoće li se on ikada osvetiti onima koje su ga smirile? Nekada ga je ta mržnja - jedino ona - terala da preživi. Sada je u njemu neka nova glad. Porazio je Aes Sedai, potčinio ih je i učinio svojim. Osveta mu sada deluje... prazno. Njegova duga žudnja da ubije M’hejla donekle je ispunila tu prazninu, ali ni izbliza dovoljno. Šta još?

Nekada je proglasio sebe Ponovorođenim Zmajem. Nekada se pripremao da ovlada čitavim svetom. Da ga natera na pokornost. On dodirnu pečat na zatvoru Mračnoga dok je stajao na rubu bitke. Nalazio se daleko na jugozapadu, ispod blatišta, gde su njegovi Aša'mani podigli mali logor. U daljini se s visoravni čula grmljavina - tkanja su letela između Aes Sedai i Šaranaca.

Tamo se bori veliki broj njegovih Aša'mana, ali šarski usmerivači brojniji su i od Aes Sedai i od Aša'mana zajedno. Ostali vrebaju po bojištu, love Gospodare straha i ubijaju ih.