Sećanje na svetlost

„Pičemo vino dok se pehar ne iskupi
I ljubićemo cure da suze ne poteku;
Bacaćemo kocke dok ne pobegnemo
Da sa Crnim Džekom zaplešemo.“

Tišina.

A onda i oni počeše:

„Sada zaurlajmo i krvavo opsujmo;
krčmarice zgrabimo - može biti gore;
pa dajte da s kesom Mračnoga bežimo
i s Crnim Džekom na ples da pođemo.“

Njihova glasna pesma grmela je o kamenje dok su radili, grozničavo se pripremajući za svoju ulogu.

A oni će je odigrati Talmanes će se postarati da tako bude, pa makar morali da se probiju iz te grobnice u oluji zmajske vatre.

Dok je Olver ubadao u leđa ženu u belom, Failine veze samo su nestale. Ona pade na tle, teturajući se ali ostade na nogama. Mandevin psujući pade pored nje.

Aravina. Svetlosti, Aravina. Krotka, pažljiva i sposobna. Aravina je Prijateljica Mraka.

Rog je kod nje.

Aravina pogleda Aes Sedai koju je Olver napao, pa se očigledno uplaši, zgrabi konia kojeg je jedan sluga doveo i skoči u sedlo.

Faila pojuri ka njoj dok su zarobljenici urlajući bežali iz obližnjih torova i bacali se na Troloke pokušavajući da od njih otmu svoje oružje. Skoro da je stigla do Aravine pre nego što je žena galopom pobegla, odnoseći Rog sa sobom. Zaputila se prema blažoj padini koja će joj omogućiti da dojaše na vrh visoravni.

„Ne!“, vrisnu Faila. „Aravina! Ne radi ovo!“ Faila potrča za njom, ali vide da od toga nema ništa.

Konj. Potreban joj je konj. Faila se panično osvrnu oko sebe i ugleda nekoliko tovarnih životinja koje su doveli kroz kapiju. Potrča do Bele, pa joj odseče samar i sav tovar, a onda skoči kobili na gola leđa pa zgrabi uzde i potera je.

Cupava kobila se dade u galop za Aravinom, a Faila joj se pribi uz vrat. „Juri, Bela“, reče Faila. „Ako ti je ostalo makar malo snage, sada je vreme da je iskoristiš. Molim te. Juri, devojčice. Juri!

Bela je galopirala po izrovanom tlu, a kopita su joj dobovala kao da prate grmljavinu što se pronosila nebom. Troločkim logorom vladao je mrak, povremeno raspršen logorskim vatrama i gdegde nekom bakljom. Faila se osećala kao da jaše kroz košmar.

Nekoliko Troloka izlete joj na put da je zaustavi. Faila se nagnu još više, moleći se Svetlosti da će je promašiti kada budu napali. Bela uspori, a onda dva konjanika dogalopiraše pored Faile s dugim konjičkim kopljima. Jedan od njih probode Troloka kroz vrat, a mada je drugi konjanik promašio svoju metu, njegov konj je odgurnuo Troloka i napravio prolaz da Bela galopom projuri između rasejanih Troloka i sustigne dvojicu koji su jahali ispred nje, jednog gojaznog a drugog vitkog. Harnan i Vanin.

„Vas dvojica!" prodra se Faila.

„Ho, milostiva!" smejući se odgovori Harnan.

„Kako?“ viknu ona na njih da bi se čula od topota kopita.

„Pustili smo da nas jedan karavan nađe“, prodra se Harnan u odgovor, „a onda smo ih pustili da nas zarobe. Doveli su nas kroz kapiju pre nekoliko sati, a mi smo pripremili zarobljenike da se oslobode. Vaš dolazak nam je pružio priliku koja nam je bila potrebna!“

„Rog! Pokušali ste da ukradete Rog.“

„Ne“, viknu joj Harnan. „Pokušali smo da ukrademo Metov duvan!“

„Mislio sam da si ga zakopala da ga više ne bi nosila!” drao se Vanin s druge strane. „Mislio sam da Metu ne bi bilo stalo do toga. On mi svejedno duguje nekoliko maraka! Kada sam otvorio onu vreću i zatekao krvavi Rog Valera... krvavi pepeo! Kladim se da su me čuli kako se derem čak do Tar Valona!“

Faila zajeca zamišljajući taj prizor. Onaj krik koji je Faila čula bio je krik iznenađenja i to je namamilo onog medveđeg stvora da napadne.

Pa, povratka na taj trenutak više nema. Kolenima se držala za Belu i terala je napred. Aravina je galopirala između Troloka, pravo prema kraju strme padine. Aravina je panično vikala Trolocima da joj pomognu. Međutim, konji su galopirali brže nego što Troloci mogu da trče.

Demandred. Aravina je kazala da će odneti Rog jednom od Izgubljenih. Faila tiho zareža, pa se nagnu još više a Bela - neverovatno - preteče Vanina i Harnana. Nije ih ni pitala odakle im konji. Svu svoju pažnju posvetila je Aravini.

Krik se pronese kroz logor, a Vanin i Harnan se odvojiše da presretnu konjanike koji su krenuli da napadnu Failu. Ona skrenu u stranu i potera Belu da preskoči jednu hrpu potrepština i da jurne pravo kroz središte skupine ljudi u neobičnoj odeći koji su jeli pored male logorske vatre. Oni zavikaše za njom, govoreći čudnim naglascima.

Mic po mic, sustizala je Aravinu. Bela je frktala i brektala, a dlaka joj je potamnela od znoja. Saldejska konjica je jedna od najboljih na svetu i Faila se razume u konje. Jahala je sve žive sorte. Za tih nekoliko minuta provedenih na bojištu ona bi radije bila na Beli nego na najboljem tairenskom konju. Cupava kobila, koja još nije ni rasna, galopirala je kao najbolji trkač.