Sećanje na svetlost

M’hejl se napregnu i pusti tanak mlaz kobne vatre naviše, kroz procep gde štit još nije došao na svoje mesto. Kobna vatra uništi tkanje - kao i vazduh i samu Šaru u tom mestu.

Egvena ustuknu kada M’hejl usmeri to tkanje ka njoj, ali usijani mlazbeše premali i preslab da bi stigao do nje, pa iščile pre nego što je pogodi. M’hejl zareža pa nestade i vazduh oko njega se izvitoperi od nekog vida Putovanja koje Egveni nije bilo poznato.

Egvena duboko udahnu, držeći se za nedra. Svetlosti! Umalo da je izbriše iz Šare.

Nestao je a da nije obrazovao kapiju! Prava moć, pomislila je. Bilo je to jedino objašnjenje. Ona o njoj ne zna gotovo ništa - bila je to suština Mračnoga, upravo ono što je usmerivače iz Doba legendi privuklo da načine Rupu.

Kobna vatra. Svetlosti umalo sam poginula. Još gore od toga.

Ona nema nikakav odgovor na kobnu vatru.

To je samo tkanje... Samo tkanje. Bile su to Perinove reči.

Trenutak je prošao, a M’hejl je pobegao. Moraće da se trudi da Narišma bude blizu nje kako bi je upozorio ako neko u blizini počne da usmerava.

Sem ako M’hejl opet ne upotrebi Pravu moć. Da li bi drugi muškarac mogao da oseti kada se to usmerava?

„Majko!“

Egvena se okrenu kada Merisa pokaza mesto gde se većina Aes Sedai i Aša'mana i dalje gorko borila protiv Šaranaca. Mnoge sestre u raznobojnim haljinama mrtve su ležale po padini.

Gavinova smrt proganjala ju je kao ubica u crnini. Egvena stisnu zube i rasplamsa gnev, uvlačeći u sebe Jednu moć dok se bacala na Šarance. Hurin se borio na Polovskoj visoravni zajedno sa ostalim Krajišnicima, samo što su mu nozdrve bile zapušene tkaninom.

Cak i kroz tu tkaninu osećao je smrad rata. Tako mnogo nasilja, smrada krvi i trulog mesa svuda oko njega. Taj smrad prekrivao je tle, prekrivao mu mač, pa čak i odeću. Već mu je nekoliko puta za vreme bitke gadno pozlilo.

On se i dalje bori. Sklonio se u stranu kada je jedan Trolok s medvedom njuškom pregazio leševe i zamahnuo na njega. Od mača te zveri zemlja se zatresla a Hurin je vrisnuo.

Čudovište se neljudski nasmeja, misleći da je Hurinov vrisak pokazatelj straha. Krenu da ga probode, a Hurin skoči napred i podvuče mu se pod ruku, pa ga u prolazu raspori. Stvorenje se zatetura i stade gledajući svoju smrdljivu utrobu kako navire iz trbuha.

Moram da kupim vreme za lorda Kanda, pomislio je Hurin uzmičući i čekajući da sledeći Trolok pregazi leševe. Dolaze sa istoka visoravni, od reke. Ova strma padina preteška im je za uspon, ali Svetlosti - ima ih tako mnogo.

Samo se bori, samo se bori.

Lord Rand je došao pred njega, da mu se izvini. Njemu! Pa, on će moći da se ponosi Hurinom. Ponovorođenom Zmaju ne treba oproštaj nekog bednog hvatača lopova, ali Hurin se svejedno oseća kao da se svet ispravio. Lord Rand je opet postao lord Rand. Lord Rand će ih sačuvati, samo ako mu pruže dovoljno vremena.

Nastalo je zatišje. Namrštio se. Izgledalo je kao da zveri ima beskrajno mnogo. Nisu valjda sve pobijene. Oprezno pođe napred i baci pogled preko leševa i niz padinu.

Ne, nisu poražene. More zveri i dalje deluje bezmalo beskrajno. Video ih je obasjane svetlošću vatri koje su gorele u podnožju. Troloci su zastali sa Usponom jer su morali da sklone leševe s padine. Mnoge od njih pobili su Tamovi strelci. Ispod njih, u rečnom koritu, veća vojska Troloka borila se Protiv Elejninih snaga.

„Trebalo bi da sada možemo da predahnemo na neko vreme“, obrati se vojnicima Lan Mandragoran iz sedla svog konja. I kraljica Alijandra jahala je u blizini, spokojno razgovarajući sa svojim ljudima. Dva vladara u vidnom polju. Oni baš znaju kako da deluju zapovednički. Hurin se odmah osećao bolje.

„Pripremaju se za poslednji juriš“, reče Lan, „napad kojim hoće da nas potisnu od padine da bi mogli da se bore na ravnom tlu. Odmorite se dok oni raščišćavaju leševe. Mir vam blagoslovio mačeve, prijatelji. Sledeći napad biće najgori." Sledeći napad biće najgori? Svetlosti!

Iza njih, na sredini visoravni, ostatak Metove vojske napadao je Šarance, pokušavajući da ih potisne jugozapadno. Ako mu to pođe za rukom i ako ih natera niz padinu u Troloke koji se bore protiv Elejninih snaga, to će stvoriti veliku pometnju koju će Met moći da iskoristi. Ali Šaranci za sada ne popuštaju; zapravo, potiskuju Metovu vojsku, i ona lagano počinje da popušta.

Hurin se zavali i leže, slušajući ječanje svuda oko sebe, daleku viku i zveket metala po metalu, osećajući vonj nasilja koje je visilo oko njega kao čitav okean smradova.

Najgore će tek uslediti.

Svetlost im pomogla...