Sećanje na svetlost

Berelajn krpom obrisa krv s ruku dok je ulazila u gozbenu dvoranu svoje palate. Stolovi su bili rastureni za ogrev, da bi se nahranila ogromna ognjišta podignuta sa obe strane duge prostorije; umesto nameštaja po podu su bili redovi i redovi ranjenika.

Kuhinjska vrata se uz tresak otvoriše i neki Krpari uđoše - neki s nosilima, a drugi pomažući ranjenicima da došepaju u prostoriju. Svetlosti/, pomisli Berelajn. Još? Palata je već prepuna ranjenika.

„Ne! Ne!“, viknu ona i pođe prema njima. „Ne ovamo. Zadnji hodnik. Moraćemo da počnemo da ih smeštamo tamo. Rosil! Stigli su nam novi ranjenici.“

Krpari skrenuše prema hodniku, tešeći ranjene ljude. Doveli su samo one kojima može da se pomogne. Bila je primorana da objasni Tuataankama koje je rane preteško Izlečiti. Bolje je spasti desetoricu s teškim ranama nego utrošiti isto toliko snage da bi se spasao jedan čovek koji se za život drži samo jednom niti nade.

To objašnjenje bilo je nešto najteže što je ona u životu uradila.

Krpari nastaviše da se kreću u povorci, a Berelajn je gledala ranjenike tražeći belu odeću. Među njima je bilo Belih plaštova, ali nije bilo onoga kojeg je tražila ona.

Ima ih tako mnogo..., opet je pomislila. Krparima niko ne pomaže s ranjenicima. Svi sposobni muškarci u palati, kao i većina žena, otišli su na bojište bilo da se bore, bilo da pomažu kaemlinskim izbeglicama da skupljaju strele.

Rosil dojuri, odeće umrljane krvlju, na šta ona nije obraćala pažnju. Smesta preuze ranjenike, gledajući kome je nužno smesta ukazati pomoć. Nažalost, kuhinjska vrata istog trenutka se opet uz tresak otvoriše i kroz njih se zateturaše neki okrvavljeni Andorci i Aijeli, koje su Srodnice poslale s drugog kraja bojišta.

Usledilo je čisto ludilo dok je Berelajn sve koje je imala na raspolaganju - konjušare, stare, čak i petogodišnju decu - terala da pomognu pridošlicama. Došli su samo najteže ranjeni Aijeli; oni najčešće ostaju na bojištu sve dok mogu da drže oružje u rukama. To je značilo da mnogima koji dođu kod nje pomoći zapravo nema i da oni samo zauzimaju prostor koji ona ne može priuštiti da im dodeli, pa da za sobom ostavljaju krvavu prazninu kada preminu.

„Ovo je ludost!" reče ona ustajući. Ruke su joj opet krvave, a nije joj ostala nijedna čista krpa. Svetlosti! „Moramo da pošaljemo još nekoga da pruži pomoć. Ti.“ Pokaza jednog oslepljenog Aijela, koji je sedeo leđima oslonjen na zid, sa zavojem preko očiju. „Ti, slepi Aijelu.“

„Zovem se Rondža.“

„Pa, Rondža, ovde mi pomažu neki gai'šaini. Po mojoj računici, trebalo bi da ih je mnogo više. Gde su?“

„Čekaju da se bitka završi pa da mogu da poslužuju pobednike.“

„Otići ćemo po njih“, kaza ona. „Potrebni su nam svi koji mogu da pomognu u borbi.“

„Oni će možda doći kod tebe, Berelajn Pendrag, da ti pomognu s ranjenicima“, odgovori joj taj čovek. „Ali neće se boriti. To nije njihova uloga.“

„Prizvaće se pameti“, odlučno odbrusi ona. „Ovo je Poslednja bitka!“

„Ti si možda ovde poglavar klana“, smešeći se joj reče Aijel, „ali nisi Kar’a’karn. Cak ni on ne bi mogao da zapovedi gai'šainima da prekrše đie’toh.“

„Ko onda može?“

To kao da je iznenadilo tog čoveka. „Niko. To nije moguće.“

„A Mudre?“

„One to ne bi učinile“, kaza ovaj. „Nikada.“

„Videćemo“, reče Berelajn.

Čovek se još više nasmeši. „Mislim da nema ni muškarca ni žene koji bi želeli da trpe tvoj gnev, Berelajn Pendrag. Ali i da mi se oči vrate, opet bih ih iskopao radije nego da vidim gai'šaine kako se bore.“

„Onda oni ne moraju da se bore“, reče mu Berelajn. „Možda mogu da pomognu s nošenjem ranjenika. Rosil, možeš li da izađeš na kraj sa ovima ovde?“

Iznurena žena samo klimnu. U celoj palati nema ni jedne jedine Aes Sedai koja ne izgleda kao da će pasti ako još jednom korakne. Berelajn se drži na nogama samo zahvaljujući nekom bilju premda misli da Rosil ne bi odobravala njegovu upotrebu.

Pa, ovde ne može više ništa da učini. Mogla bi onda da proveri šta rade ranjenici u skladištima. Oni su...

„Milostiva Prva?“, začu se nečiji glas. Bila je to Kitan, jedna od dvorskih služavki koje su ostale da pomažu s ranjenicima. Sitna žena je uze za ruku. „Moraš da vidiš nešto.“

Berelajn uzdahnu ali klimnu. Kakva je nedaća sada čeka? Još jedan mehur zla koji je utamničio ranjenike iza zidova koji do maločas nisu postojali? Da im nije opet nestalo zavoja? Ona čisto sumnja da u celome gradu ima čaršava, draperija ili donjeg rublja koji već nisu pretvoreni u zavoje.

Devojka je povede uza stepeniše koje je vodilo u njene lične odaje gde je smešteno nekoliko ranjenika. Ona uđe u jednu prostoriju i iznenadi se kada vide poznato lice kako je čeka. Anura je u crvenoj haljini sa sivim prugama sedela pored kreveta, a njene uobičajene pletenice bile su joj pokupljene i uvezane tako da joj to nije ni najmanje lepo stajalo. Zamalo da je Berelajn i ne prepozna.

Anura ustade kada Berelajn uđe, pa se pokloni - mada je izgledala kao da će se svakog časa onesvestiti od iznurenosti.

U krevetu je ležao Galad Damodred.