Sećanje na svetlost

„Kažeš da ona ima saangreal“, reče mu Demandred. „Evo, sada ga imaš i ti. Darujem ti Sakarnen kako više ne bi imao izgovora za neuspeh. M’hejle, ili ostvari uspeh ili pogini pokušavajući. Dokaži da zavređuješ mesto među Izabranima.“

M’hejl liznu usne. „Sta ako Ponovorođeni Zmaj napokon dođe po tebe?“

Demandred se zasmeja. „Zar misliš da ća koristiti ovo da bih se borio protiv njega? Sta bi to pa dokazalo? Naše snage moraju biti ravnopravne ako hoću da dokažem da sam bolji od njega. Po svemu sudeći, on ne može bezbedno koristiti Kalandor, a glupo je uništio Čoedan Kal. On će doći, a kada dođe, ja ću se suočiti s njim bez ikakve pomoći i dokazati da sam istinski gospodar ove zemlje.“

Unutrašnja tamo..., pomislio je Taim. On je u potpunosti poludeo, zar ne? Čudno je gledati u te oči, koje deluju tako razumno, a s njegovih usana slušati potpunu ludost Kada je Demandred prvi put prišao M’hejlu i ponudio mu priliku da služi Velikom gospodaru, taj čovek nije bio takav. Jeste, bio je bahat. Svi Izabrani su bahati. Demandredova rešenost da lično ubije Al'Tora buktala je u njemu kao vatra.

Ali ovo... ovo je nešto sasvim drugo. Život u Sari ga je promenio. Sasvim sigurno ga je oslabio. A sada ovo. Zašto bi taj čovek svojevoljno jednom takmacu dao tako moćnu stvar?

On je samo budala, pomislio je M’hejl, prihvatajući saangreal. Kada te ubijem, Demandrede, biće to isto kao da ubijam konja s tri slomljene noge. Baš šteta. Nadao sam se da ću te poraziti kao dostojnog takmaca.

Demandred se okrenu, a M’hejl povuče Jednu moć kroz Sakarnen, halapljivo upijajući toliku snagu. Slatkoća saidina prožela ga je kao mahnita bujica sladostrasne Moći. Osećao se ogromno dok je u ruci držao taj saangreal! On može sve. Da sravni sa zemljom planine, da uništi vojske - sve to putpuno sam!

M’hejl je izgarao od želje da povuče tokove, da ih izatka i uništi čoveka pred sobom.

„Pazi se“, upozori ga Demandred. Glas mu je zvučao jadno i bedno, kao da neki miš ciči. „Ne usmeravaj to prema meni. Vezao sam Sakarnen za sebe. Ako budeš pokušao da ga upotrebiš protiv mene, spržiće te iz Šare.“

Da li Demandred laže? Može li se saangreal prilagoditi nekome određenom? On to ne zna. Razmislivši, spusti Sakarnen, ogorčen iako je kroz njega kolala neverovatna snaga.

„M’hejle, nisam ja budala“, zajedljivo mu reče Demandred. „Nemam namere da ti dam u ruke omču kojom ćeš me obesiti. Idi i radi kako ti je rečeno. Ti si moj sluga kada je o ovome reč, ruka koja drži moju sekiru i njome obara drvo. Uništi Amirlin; služi se kobnom vatrom. To nam je naređeno i pokorićemo se kada je o ovome reč. Svet mora da se rasplete pre nego što ga opet izatkamo u skladu s našim željama.“

M’hejl zareža na njega, ali postupi po naređenju i izatka kapiju. Uništiće onu Aes Sedai, onu vešticu. A onda... onda će rešiti kako da izađe na kraj s Demandredom.

Elejna je gledala kako se njeni kopljanici povlače, i nije znala šta će od sebe zbog osećaja osujećenosti koji ju je mučio. To što je Birgiti već dva puta pošlo za rukom da je ubedi da se skloni iz područja neposredno zahvaćenog bitkom - pošto Troloci svakog časa mogu da se probiju - nije joj ni najmanje prijalo.

Elejna se povukla skoro do ruševina i trenutno se nije nalazila u neposrednoj opasnosti. Oko nje je bio dvostruki obruč gardista, a većina njih sedeli su i jeli pokušavajući da povrate ono malo snage što mogu u trenucima između borbi.

Elejna nije razvila barjak, ali je poslala glasnike da obavesti svoje zapovednike kako je i dalje živa. Mada je pokušala da predvodi svoje jedinice protiv Troloka, njen trud nije bio dovoljan. Njene snage očigledno slabe.

„Moramo da se vratimo“, reče ona Birgiti. „Moraju da me vide.“

„Ne znam da li će to išta promeniti“, odgovori joj Birgita. „Oni odredi jednostavno ne mogu da izdrže i Troloke i ono krvavo usmeravanje. Ja...“

„Šta je bilo?" upita je Elejna.

Birgita se okrenu. „Kunem se da sam se nekada sećala ovakvih okolnosti.“

Elejna stisnu zube. Srce joj se cepalo zbog toga što je Birgita izgubila pamćenje, ali to je nevolja samo jedne žene. Hiljade njenih ljudi trenutno gine.

Izbeglice iz Kaemlina i dalje su u blizini tragale za strelama i ranjenicima. Nekoliko skupina prišlo je Elejninim stražarima i tiho im se obratilo, raspitujući se o tome kako se bitka odvija ili o kraljici. U Elejni buknu ponos na te izbeglice i na njihovu upornost. Grad je srušen, ali grad može opet da se podigne. Ljudi, istinsko srce Kaemlina, neće pasti tako lako.