Sećanje na svetlost

Elejna se zakoprca, ali ljudi su je čvrsto držali. Iznova i iznova grčila se da se dokopa saidara, ali medaljon je na njoj radio kao dvokoren. Lakše bi joj bilo da prigrli saidin nego da se dokopa saidara.

„Ne!" Vrisnu kada Melar kleknu pored nje. „NE!“

„Dobro je“, kaza on. „Nadao sam se da ću te čuti kako vrištiš.“

Ništa.

Rand se okrenu. Pokuša da se okrene. Nije imao ili obličje ni telo.

Ništa.

Pokuša da progovori, ali nije imao usta. Na kraju, pokuša da pomisli reči i da ih prikaže.

ŠAI’TANE, mislio je Rand, ŠTA JE SAD PA OVO?

NAŠ ZAVET, odgovori Mračni, NAŠ SPORAZUM.

NAŠ SPORAZUM JE NIŠTAVILO?, zatraži da čuje Rand.

DA.

A onda je razumeo. Mračni mu nudi dogovor Rand može da prihvati to... Može da prihvati ništavilo. Njih dvojica se nadmeću za sudbinu čitavog sveta. Rand se bori za mir, slavu, ljubav. Mračni želi upravo suprotno. Bol. Patnju.

Na neki način, ovo je ravnoteža između te dve strane. Mračni će se saglasiti da ne prekroji Točak u skladu sa njegovim zlokobnim željama, Neće biti porobljavanja čovečanstva, niti sveta bez ljubavi. Neće biti nikakvog sveta.

OVO JE ONO STO SI OBECAO ELANU, reče Rand, OBECAO SI MU KRAJ SVEGA ŠTO POSTOJI.

TO NUDIM I TEBI, odgovori Mračni. I SVIM LJUDIMA. TRAŽILI STE MIR. DAJEM VAM MIR. MIR PRAZNINE KOJU TI TAKO CESTO TRAŽIS. PODARIĆU TI NIŠTA I SVE.

Rand nije odmah odbacio njegovu ponudu. Zgrabio ju je i prigrlio. Nema više bola, nema više patnje. Nema više bremena.

Kraj. Zar to nije upravo ono što on želi? Način da se napokon okončaju ciklusi?

NE, odgovori Rand. KRAJ POSTOJANJA NIJE ISTO STO I MIR. I RANIJE SAM DONOSIO OVU ODLUKU. NASTAVIĆEMO.

Pritisak Mračnoga opet poče da ga opkoljava, preteći da ga raščereči.

NEĆU TI TO OPET PONUDITI, reče mu Mračni.

„Ne bih to ni očekivao“, kaza Rand kada mu se telo vrati, a niti mogućnosti izbledeše.

A onda ga zahvati istinski bol.

Min je čekala skupa sa okupljenim seanšanskim snagama dok su zapovednici sa svetiljkama šetali niz borbene redove kako bi pripremili ljudstvo. Nisu se vratili u Ebou Dar, već su umesto toga kroz kapije pobegli na neku veliku ravnicu koja njoj nije bila poznata. Tu je raslo drveće sa neobičnom korom i velikim lisnatim krošnjama. Nije baš mogla da oceni je li to pravo drveće ili samo veoma velika paprat. To je bilo teško oceniti delimično i zbog toga što je drveće uvelo; imalo je lišće, ali je sada to lišće klonulo kao da previše nedelja nije bilo kiše. Min pokuša da ga zamisli kako izgleda kada je drveće zdravo.

Vazduh je tu mirisao drugačije - na njoj nepoznate biljke i na morsku vodu. Seanšanske snage čekale su u strogom poretku, spremne za marš - svaki četvrti nosio je svetiljku, mada je samo jedna u deset trenutno bila upaljena. Vojska ne može da se brzo premesti s mesta na mesto iako kapije stoje na raspolaganju, ali Fortuona ima na stotine damana. Povlačenje je bilo sprovedeno veoma brzo i delotvorno, pa je Min pretpostavljala da i povratak na bojište može da se izvede isto tako.

To jest - ako Fortuona reši da se vrati. Carica se nalazila na jednom stubu, na koji je bila podignuta sa svojom nosiljkom, obasjanom plavim svetiljkama. To nije bio presto, već jarkobeli stub visok otprilike šest stopa i podignut na vrhu nekog brdašceta. Min je imala sedište odmah do stuba, pa je mogla da sluša izveštaje kako pristižu.

„Bitka se ne odvija dobro po Princa gavranova”, govorio je general Galgan. Obraćao se svojim vojskovođama ispred Fortuone, govoreći neposredno njima tako da oni mogu da mu odgovaraju a da pri tome ne moraju da se zvanično obraćaju carici. „Tek nam je sada stigao njegov zahtev da se vratimo. Predugo je čekao da zatraži našu pomoć.“

„Kolebam se da ovo kažem“, javi se Julan, „ali - iako caričina mudrost ne zna za granice - ja nemam poverenja u Princa. On možda jeste izabrani caričin supružnik i očigledno se pokazao mudrim izborom u tom pogledu, ali takođe se pokazao nemarnim i nehajnim u boju. Možda je pod prevelikim pritiskom usled svega što se događa.”

„Siguran sam da on ima neki plan“, iskreno primeti Beslan. „Morate da verujete Metu. On zna šta radi.“

„Ranije me je prilično zadivio“, dodade Galgan. „Izgleda da mu znamenja idu na ruku.“

„On gubi bitku, kapetan-generale“, odvrati Julan. „I to je gadno gubi. Znamenja ta jednog čoveka znaju da se promene veoma brzo, baš kao znamenja za jednu državu.“

Min ispod oka pogleda niskog kapetana vazdušnih snaga. Sada su mu nokti na poslednja dva prsta na obe ruke nalakirani. On je predvodio napad na Tar Valon i zahvaljujući uspehu postignutom prilikom tog napada stekao je veliku Fortuoninu naklonost. Znaci iz znamenja vrtložili su se oko njegove glave, baš kao iznad Galganove i - štaviše - Beslanove.

Svetlosti, pomislila je Min. Zar sam zaista počela da o njima razmišljam kao o „Znamenjima. kako to Fortuona čini? Moram da pobegnem od ovih ljudi. Oni su ludi svi do jednog.