Sećanje na svetlost

Okrenu se kada kobna vatra - mlaz širok kao ruka - pocepa red Aes Sedai i uništi šest žena. Na sve strane niotkuda sevnuše munje i plamenovi i druge žene za tren oka izginuše.

Kobna vatra spalila je žene koje su sprečile ona tkanja da nas ubiju... ali te žene su uklonjene iz Šare pre nego što su stigle da izatkaju ta tkanja, te tako nisu mogle da zaustave šarske napade. Kobna vatra spaljuje nit u Šari unazad.

Niz događaja koji su usledili bio je užasavajući. Šarski usmerivači koji su izginuli sada su oživeli i pohrlili napred - muškarci grabeći po tlu na sve četiri kao pseta, a žene u povezanim skupinicama od po četiri ili pet njih. Egvena potraži izvorište kobne vatre. Nikada nije videla tako veliki mlaz, tako moćan da je začelo spalio niti koje su počele još pre nekoliko sati.

Zateče M’hejla kako stoji na vrhu visoravni a vazduh oko njega krivi se u mehuru. Crni pipci - poput mahovine ili lišaja - gmižu iz procepa u steni oko njega. To je bolest koja se širi. Mrak; ništavilo. To će ih sve progutati.

Novi mlaz kobne vatre progore rupu kroz tle i dodirnu žene, čineći da one zasvetle i nestanu. I vazduh kao da se cepao, kao nekakav mehur sile koja se velikom brzinom širila od M’hejla. Pređašnja oluja ponovo se razduvala, samo još jače.

„Mislila sam da sam te naučila da treba da bežiš“, procedi Egvena dižući se na noge i prikupljajući snagu. Tle se rasprsnu pred njenim nogama i razjapi u ništavilo.

Svetlosti! Osećala je prazninu u toj rupi. Poče tkanje, ali novi nalet kobne vatre sevnu preko bojišta ubijajući žene koje ona voli. Egvena pade kada se podrhtavanje pronese zemljom. Vrištanje se glasno čulo dok su šarski napadi ubijali Egvenine sledbenice. Aes Sedai se raštrkaše na sve strane, pokušavajući da se dokopaju sigurnosti.

Pukotine u tlu se još više proširiše, kao da je neki ogroman čekić tresnuo po vrhu visoravni. Kobna vatra. Potrebna joj je njena kobna vatra. To je jedini način da se bori protiv njega! Ona se diže na kolena i krenu da izrađuje zabranjeno tkanje, mada joj se srce cepalo dok je to radila.

NE. Primena kobne vatre samo bi gurnula svet još više ka uništenju.

Šta onda?

Egvena, to je samo tkanje. Bile su to Perinove reči, kada ga je videla u Svetu snova i kada je on sprečio kobnu vatru da je pogodi. Ali to nije samor još jedno tkanje. Ne postoji ništa ni nalik njoj.

Tako je iznurena. Sada kada je na tren zastala, osetila je svu iscrpljenost i obamrlost duboko u sebi - kao i gubitak, gorki gubitak zbog Gavinove smrti.

„Majko!“ viknu Lejlvin hvatajući je za rame. Ta žena je ostala s njom. „Majko, moramo da idemo! Aes Sedai su razbijene! Šaranci su nas pregazili!“

M’hejl je ugleda. Nasmeši se i pođe ka njoj, sa žezlom u jednoj ruci a drugu ruku pružajući ka njoj, dlana podignutog. Sta će se desiti ako je on sprži kobnom vatrom? Poslednja dva sata će nestati. Njeno okupljanje Aes Sedai, desetine i desetine Šaranaca koje je ona pobila...

... Samo tkanje...

Nema ni jednog drugog nalik njemu.

Ne radi to tako, pomislila je ona. Svaka medalja ima dve strane. Dve polovine Moći. Toplo i hladno, svetlost i tama, žena i muškarac.

Ako neko tkanje postoji, mora da postoji i tkanje njemu suprotno.

M’hejl pusti kobnu vatru, a Egvena učini.., nešto. Tkanje koje je ranije isprobala na pukotinama, ali daleko moćnije i veće: veličanstveno i čudesno tkanje, spajanje svih Pet moći. Ono se sklopi pred njom, a ona zaurla i pusti ga iz dubina svoje duše kao mlaz čiste beline koji pogodi M’hejlovo tkanje pravo u njegovo središte.

Dva tkanja poništiše jedno drugo kao kada se vrela i ledena voda sliju u istu posudu. Silan blesak svetlosti preplavi sve ostalo i zaslepi Egvenu, ali ona je osećala da se nešto desilo. Snaženje Sare. Pukotine su prestale da se šire a nešto je navrlo u njima, nekakva sila koja ih je učvršćivala. Kao krasta na rani. Nije ih to popravilo baš savršeno, ali makar ih je zakrpilo.

Ona kriknu i natera sebe da se digne na noge. Nema namere da se s njim suoči na kolenima! Prikupi svaku trunčicu Moći koju je mogla da drži u sebi i sve to baci na Izgubljenog sa srdžbom jedne Amirlin.

Dva mlaza sile sevnuše jedan na drugi, a tle oko M’hejla ispuca dok se tle oko Egvene oporavljalo. I dalje joj nije bilo jasno šta je to izatkala. Suprotnost kobnoj vatri. Njena vatra - tkanje svetla i oporavka.

Plamen Tar Valona.