Sećanje na svetlost

„Smatram da Princ na ovu bitku previše gleda kao na igru“, opet se javi Julan. „Premda je njegovo prvobitno kockanje bilo veoma promućurno, sada se previše rastegao. Koliko to ljudi može da stoji oko stola za daktolk i da zahvaljujući svojim opkladama deluje izvanredno pametno kada ih samo nasumična igra slučaja čini naizgled sposobnim? Princ je isprva pobeđivao, ali sada vidimo koliko je njegovo kockanje opasno.“

Julan blago nakloni glavu prema carici. Njegovi stavovi bivali su sve smeliji pošto mu ona nije davala razloga da se stiša. U ovakvim okolnostima, to je bilo caričin nagoveštaj da nastavi.

„Čuo sam... glasine o njemu“, primeti Galgan.

„Da, Met je kockar“, odgovori Beslan. „Ali je neverovatno dobar u tome. Generale, on na kocki dobija. Molim te, morate da se vratite i da mu pomognete.“

Julan žustro odmahnu glavom. „Carica - neka bi živela večno - povukla nas je s onog bojišta iz veoma dobrog razloga. Ako Princ ne može da odbrani sopstveni zapovednički položaj, onda ne može ni da vlada stanjem na bojnom polju.“

Sve smelije i smelije. Galgan se počeša po bradi, pa pogleda drugu osobu koja je bila prisutna. Min ne poznaje Tajli. Ona ćuti na tim sastancima. Prosede kose i širokih pleča, tamnoputa žena zračila je nekakvom neprepoznatljivom snagom. To je vojskovođa koja je svoje ljude mnogo puta lično predvodila u bitkama. Dokaz toga bili su njeni ožiljci.

„Ovi žitelji kopna bore se bolje nego što sam ikada mislila da će se boriti“, kaza Tajli. „Borila sam se rame uz rame s nekim Kautonovim vojnicima. Generale, mislim da će te oni iznenaditi. I ja ponizno predlažem da se vratimo i da pomognemo.“

„Ali da li bi to bilo dobro po carstvo?“, upita Julan. „Kautonove snage oslabiće Senku, baš kao i Senkin marš s Merilora na Ebou Dar. Usput ćemo moći da smrvimo Troloke napadima iz vazduha. Naš cilj bi trebalo da bude dugoročna pobeda. Možda možemo da pošaljemo damane da pokupe Princa i da ga dovedu na bezbedno mesto. On se dobro borio, ali očigledno je da je u ovom boju nadjačan. Naravno, ne možemo da spasemo njegove vojske. One su osuđene na propast.“

Min se namršti i malo nagnu napred. Jedna od slika nad Julanovom glavom... tako je neobična. Lanac. Zašto on ima lanac nad glavom?

On je sužanj, iznenada joj je sinulo. Svetlosti. On igra kako neko svira.

Met se bojao uhoda. Min se zaledi.

„Carica, neka bi živela večno, donela je svoju odluku“, kaza Galgan. „Vratićemo se. Sem ako ona u svojoj mudrosti nije promenila mišljenje..." Okrenu se prema njoj i pogleda je sa upitnim izrazom na licu.

Naša uhoda može da usmerava, shvati Min gledajući Julana. Ovaj čovek je pod Prinudom.

Neki usmerivač. Crni ađah? Damana koja je Prijateljica Mraka? Neki muški Gospodar straha? To bi mogao biti bilo ko. A najverovatnije je da je uhoda prerušena nekim tkanjem.

Dakle, kako će je Min uočiti?

Predviđanja. Za Aes Sedai i druge usmerivače uvek su vezana predviđanja. Uvek. Da li bi ona u njima mogla da nađe nekakav nagoveštaj? Ona nagonski zna da Julanov lanac znači da je on nečiji sužanj. Dakle, on nije prava uhoda već marioneta.

Počela je s drugim plemstvom i vojskovođama. Naravno, mnogima od njih su znamenja iznad glava, kao što s takvim ljudima obično biva. Kako da uoči nešto neobično? Min je poglednom šestarila po gomili posmatrača i dah joj zastade kada prvi put uoči da jednoj so'đin - mladoj ženi pegavog lica - čitav niz slika igra iznad glave.

Min nije prepoznala tu ženu. Je li ona čitavo vreme tu služila? Min je bila sigurna da bi primetila da joj se ta žena približila; ljudi koji nisu usmerivači, Zaštitnici ili tavereni retko kada imaju tako mnogo slika vezanih uz sebe. Ali bilo da je reč o previdu ili slučajnosti, ni u jednom trenutku nije joj sinulo da drži na oku baš sluge.

Sada joj je očigledno da je spletka prikrivena. Min je skrenula pogled kako ne bi pobudila sumnje kod te sluge, pa razmislila šta će dalje da radi. Njeni nagoni šaputali su joj da bi trebalo da jednostavno napadne - da izvadi nož i da ga baci. Ako je ta sluga Gospodar straha - ili, Svetlosti, neka od Izgubljenih - iznenadni napad možda bi bio jedini način da ona bude poražena.

Ali postoji mogućnost da je ta žena nevina. Min je neko vreme razmišljala šta da radi, a onda je ustala i stala na svoju stolicu. Nekoliko pripadnika Krvi zažagori zbog takvog ponašanja, ali ona uopšte nije obraćala pažnju na njih. Stala je na rukonaslon svoje stolice, održavajući tu ravnotežu, da bi se našla u ravni s Tuon. Min se nagnu.

„Met je zatražio da se vratimo“, tiho kaza Min. „Koliko ćeš dugo premišljati da li da uradiš ono što je on tražio?“

Tuon je pogleda. „Dok se ne uverim da je to najbolje za moje carstvo.“

„On je tvoj suprug.“

„Život jednog čoveka ne vredi koliko životi hiljada ljudi“, odvrati Tuon - premda je delovala istinski nespokojno. „Ako se bitka zaista odvija tako loše kako Julanovi izviđači kažu...“

„Postavila si me za Istinozborca“, reče joj Min. „Šta to tačno znači?“