Sećanje na svetlost

Još jedno koplje svetlosti sunu na bojište ubijajući ljude i remeteći kopljaničke redove. Iza toga, na suprotnoj strani visoravni, žene su usmeravale vodeći žestoku bitku. Videla je sevanje u mraku, mada je to bilo sve. Da li bi trebalo da im se pridruži? Njene zapovesti nisu bile dovoljno dobre da spasu njene vojnike, ali ona jeste pružala smernice i vodstvo.

„Elejna, bojim se za našu vojsku“, reče joj Birgita. „Bojim se da smo izgubili.“

„Ne smemo da izgubimo“, odvrati joj Elejna, „jer je onda sve izgubljeno. Ne želim da prihvatim poraz. Ti i ja ćemo se vratiti. Neka Demandred pokuša da nas ubije. Možda će vojnici dobiti novi polet kada me vide i...“

A onda kaemlinske izbeglice napadoše njene gardiste i gardistkinje.

Elejna opsova pa okrenu kobilu i prigrli Jednu moć. Ljudi za koje je isprva mislila da su izbeglice u čađavoj odeći, ispod su nosili verižnjače. Borili su se protiv njenih gardista, ubijajući mačevima i sekirama. To uopšte nisu izbeglice, već - plaćenicu

„Izdaja!" viknu Birgita dižući luk i odapinjući strelu koja jednom najamniku prolete kroz grlo. „Na oružje!“

„Nije ovo izdaja“, reče Elejna pa izatka Vatru i spali trojicu. „Oni nisu naši! Pazite na lopove u prosjačkoj odeći!“

Okrenu se kada još jedna skupina „izbeglica" napade oslabljene redove gardista. Oni su svuda oko nje! Privukli su se dok je njoj i gardistima pažnja bila usredsređena na daleko bojište.

Dok se odred plaćenika probijao, ona je izatkala saidar da im pokaže kolika je ludost napadati jednu Aes Sedai. Pusti moćno tkanje Vazduha.

Kada tkanje pogodi jednog od ljudi što su jurišali na nju, samo se raspade i rasplete, Elejna opsova i okrenu konja da se da u beg, ali jedan od napadača skoči i zari mač njenoj kobili u vrat. Kobila se prope i zanjišta od bola, a Elejna krajičkom oka vide kako se gardisti bore oko nje dok je ona padala na zemlju, u strahu za svoju decu. Nečije ruke grubo je zgrabiše za ramena i pribiše uz tle.

Vide nešto srebrnasto kako se belasa u mraku. Medaljon u obliku lisičje glave. Neke druge ruke pritisnuše ga uz njenu kožu, neposredno iznad nedara. Metal je bio jetko hladan.

„Zdravo, kraljice moja“, reče joj Melar čučeći pored nje. Nekadašnji gardista - za koga mnogi i dalje pretpostavljaju da je otac njene dece - iskezi joj se raskalašno. „Baš mi je bilo teško da te pronađem.“

Elejna ga pljunu, ali on je to očekivao pa je digao ruku da se odbrani od njene pljuvačke. On se nasmeši, pa ustade, ostavljajući dvojicu najamnika da je i dalje drže. Mada su se neki od njenih gardista i dalje borili, većina je bila ili ubijena ili naterana u povlačenje.

Melar se okrenu kada dvojica dovukoše Birgitu. Ona se koprcala i otimala, pa je treći čovek prišao da je takođe drži. Melar isuka mač, na trenutak se zagleda u sečivo kao da hoće da se ogleda u njemu - a onda ga zari Birgiti u trbuh.

Birgita oštro uzdahnu pa pade na kolena. Melar joj snažnim udarcem odrubi glavu.

Elejna se ukoči, ne mogavši ni da razmišlja ni da dela dok je Birgitin leš padao na tle a krv joj liptala iz vrata. Veza trepnu i nestade, a za tim usledi... bol. Strašan bol

„Dugo sam čekao da to uradim“, primeti Melar. „Krv i krvavi pepeo, što je dobar osećaj.“

Birgita... Njena Zaštitnica je mrtva. Njena Zaštitnica je ubijena. To prekaljeno ali velikodušno srce, ta neverovatna odanost - uništeni. Gubitak... bilo joj je teško da razmišlja od osećaja gubitka.

Melar šutnu Birgitin les kada jedan čovek dojaha s telom prebačenim preko sedla iza njega. Čovek je nosio andorsku uniformu a s lesa se prosipala duga zlatna kosa. Ko god da je ta jadna žena bila, bila je odevena istovetno kao Elejna.

O ne...

„Idi“, naredi Melar. Čovek odjaha, a nekoliko lažnih gardista okupiše se oko njega. Nosili su Elejnin barjak, a jedan zaviče: „Kraljica je mrtva! Kraljica je pala!“

Melar se okrenu Elejni. „Tvoji ljudi se i dalje bore. Pa, ovo bi trebalo da im poremeti redove. Sto se tebe tiče... pa, izgleda da Veliki gospodar ima neku namenu za tu tvoju decu. Naređeno mi je da ih dovedem u Šajol Gul. Međutim, sinulo mi je da ti ne moraš da budeš s njima dok to budem činio." Pogleda jednog od svojih saboraca. „Možeš li da to izvedeš?“

Ovaj kleknu pored Elejne pa položi ruke na njen trbuh. Iznenadni strah natera je da se prene iz obamrlosti i zatečenosti. Njena deca!

„Trudnoća je prilično odmakla“, kaza taj čovek. „Verovatno ću moći da tkanjem održim decu u životu, ako ih ti iščupaš iz materice. Biće teško da se to uradi kako treba. Još su mlada. Šest meseci. Ali sa tkanjem koje mi je Izabrani pokazao... da, mislim da ću moći da ih održim u životu na sat vremena. Ali moraćeš da ih odneseš kod M’hejla da ih on prebaci do Šajol Gula. Putovanje pomoću obične kapije tamo više ne radi.“

Melar vrati mač u kanije pa izvadi lovački nož. „Meni to sasvim odgovara. Poslaćemo decu, baš kao što Veliki gospodar traži. Ali ti, kraljice draga, ti si moja.“