Sećanje na svetlost

Berelajn odsečno uzdahnu i pritrča mu. To jeste on, mada je gadno ranjen po licu. I dalje diše, iako je u nesvesti. Berelajn krenu da ga uhvati za ruku, ali vide da se ta ruka završava patrljkom. Jedan vidar već je spalio ranu da on ne bi iskrvario na smrt.

„Kako?“, upita Berelajn hvatajući ga za drugu ruku i sklapajući oči. Saka mu je bila topla. Kada je čula šta je Demandred urlao, kako je porazio čoveka u belom...

„Osećala sam da ti to dugujem“, reče joj Anura. „Našla sam ga na bojištu nakon što je Demandred obznanio šta je uradio. Odvukla sam ga dok se Demandred borio protiv jednog čoveka iz Crne kule.“ Ona sede na stoličicu pored kreveta, pa se nagnu napred klonuvši. „Berelajn, nisam mogla da ga Izlečim. Jedva sam uspela da otvorim kapiju i da ga dovedem ovamo. Žao mi je.“

„Sve je u redu“, reče joj Berelajn. „Kitan dovedi neku drugu sestru. Anura, biće ti bolje kada se odmoriš. Hvala ti.“

Anura klimnu. Sklopi oči, a Berelajn se zgranu kada vide suze u njihovim uglovima.

„Šta je bilo?“, upita Berelajn. „Anura, šta nije u redu?“

„To ne bi trebalo da se tebe tiče“, odgovori Anura ustajuči. „Vidiš, sve se podučavaju tome. Nemoj da usmeravaš ako si previse umorna. To može da dovede do posledica. Ali bila mi je potrebna kapija da bih ga dovela do palate. Da bih ga dovela nekud gde je bezbedno, da bih povratila...“

Anura se skljoka sa stoličice. Berelajn skoči do nje i nasloni joj glavu na sebe. Tek je tada shvatila da Anura ne izgleda drugačije zbog pletenica. I lice joj deluje pogrešno. Promenjeno je. Više nije bezvremeno, već mladoliko.

„O, Svetlosti, Anura“, izusti Berelajn. „Sagorela si, zar ne?“

Žena pade u nesvest. Berelajn se srce cepalo. Ta žena i ona imale su razmirice u poslednje vreme, ali Anura je godinama pre toga bila njena prijateljica i uzdanica. Jadna žena. Kako Aes Sedai pričaju o tome, to se smatra gorim od smrti.

Berelajn diže ženu na jedan ležaj u toj sobi, pa je pokri ćebetom. Berelajn se osećala tako nemoćno. Možda... možda ona nekako može da bude Izlečena...

Vratila se do Galada, pa ga je opet uhvatila za ruku da bi ga držala još malo i podigla je prevrnutu stoličicu da sedne na nju. Samo da se malo odmori. Sklopila je oči. On je živ. Za to je plaćena užasna cena, ali on je živ.

Prenula se kada je progovorio. „Kako?“

Ona otvori oči i zateče ga kako je gleda.

„Kako to da sam ja ovde?“, tiho je upita on.

„Anura“, odgovori nju ona. „Našla te je na bojištu.“

„Moje rane?“

„Druge sestre koje mogu da Leče doći će da te obiđu kada budu mogle“, odgovori mu Berelajn. „Tvoja ruka..." Pribrala se. „Ruka ti je izgubljena, ali možemo da uklonimo tu posekotinu na licu.“

„Ne“, prošapta on. „To je samo... mala posekotina. Ostavi Lečenje za one koji bi umrli bez toga." On deluje tako umorno. Kao da je jedva budan.

Ona se ugrize za usnu, ali klimnu. „Naravno." Oklevala je. „Bitka se ne odvija dobro, zar ne?“

„Ne.“

„Dakle, sada... sada se samo nadamo?“

On izvuče ruku iz njene i gurnu je pod košulju. Kada Aes Sedai dođe, moraće ga svući i izviđati mu rane. Za sada su se pobrinuli samo za njegov patrljak, pošto je to bilo najgore.

Galad uzdahnu, pa zadrhta, a šaka mu skliznu iz košulje. Je li on to nameravao da je skine?

„Nada..." prošapta on, pa pade u nesvest.

Rand je jecao.

Grčio se u tami, a Sara se kovitlala pred njima izatkana od niti ljudskih života. Okončalo se tako mnogo tih niti.

Tako mnogo.

Trebalo bi da je on bio u stanju da ih zaštiti. Zašto nije? Iako to nije želeo, imena počeše da mu promiču kroz misli. Imena onih koji su dali život za njega, počinjući samo od žena ali sada se šireći na svakoga koga je on trebalo da spase - a nije.

Dok se čovečanstvo borilo na Merilorskom polju i kod Šajol Gula, Rand je bio primoran da gleda te smrti. Nije mogao da skrene pogled.

Mračni odabra baš taj trenutak da ga napadne svom silom. Pritisak opet nalete, stremeči da smrvi Randa i da ga pretvori u ništavilo. Nije mogao ni da mrdne. Svaki tračak njegove suštine, njegove rešenosti i snage bili su usredsređeni na to da spreči Mračnoga da ga pokida.

Mogao je samo da gleda dok oni ginu.

Rand je gledao kako Davram Bašer gine u jurišu, a odmah za njim gine i njegova žena. Rand se zaplakao kada je njegov prijatelj poginuo. Plakao je za Davramom Bašerom.

Dragi i odani Hurin pao je pred troločkim napadom na vrhu visoravni gde je Met postavio svoje uporište. Rand je plakao za Hurinom. Čovekjebio toliko pun vere u njega da bi ga sledio bilo gde.

Džori Kongar ležao je pod troločkim telom cvileći za pomoć sve dok nije iskrvario nasmrt. Rani je jecao za Džorijem kada je njegova nit napokon ugasla.

Enaila, koja je resila da prestane da bude Far Dareis Mai i da položi venac pred noge sisvai’amana Leirana, pala je kada su je proburazila četiri Troloka. Rand je plakao za njom.