Sećanje na svetlost

U jednom trenukoji kao da je trajao čitavu večnost, oni su bili u ravnoteži i nepomični. U tom trenutku Egvena je osetila spokoj kako ovladava njome. Bol zbog Gavinove smrti lagano je izbledeo. On će biti ponovo roden. Sara će nastaviti da postoji. Upravo je tkanje koje je koristila blažilo njen bes i umesto njega donosilo mir. Posegla je još dublje u saidar, onu blistavu utehu koja ju je sve vreme vodila.

I povukla još Moći.

Njen mlaz sile probi se kroz M’hejlovu kobnu vatru kao udarac mača, rasipajući Moć u stranu i probijajući se pravo uz mlaz kobne vatre u M’hejlovu ispruženu ruku. Probi mu šaku i zari mu se u nedra.

Kobna vatra nestade. M’hejl oštro uzdahnu i zatetura se, očiju razrogačenih, a onda krenu da se iznutra pretvara u kristal, kao da je zaleđen. Raznobojni prelepi kristali izrastoše iz njega. Neobrađeni i grubi - kao iz dubina zemlje. Egvena je nekako znala da bi Plamen imao daleko slabije posledice po osobu koja se nije prepustila Senci.

Držala se Moći u sebi. Povukla ju je previše. Dobro je znala da će pregoreti ako je pusti i da više neće moći da usmerava ni trunčicu. U tom poslednjem trenutku Moć je kolala kroz nju.

Nešto je podrhtavalo daleko na severu. Rand se i dalje bori. Procepi u tlu sve su se više širili. M’hejlova i Demandredova kobna vatra učinila je svoje. Svet se tu mrvi. Crne linije šire se preko visoravni a ona je u mislima videla kako se te linije rastvaraju, kako se zemlja cepa i otvara praznina koja proždire sve što postoji.

„Pazi na svetio”, prošapta Egvena.

„Majko?“ Lejlvin je i dalje klečala pored nje. Oko njih je na stotine Šaranaca ustajalo sa zemlje.

„Lejlvin, pazi na svetio”, reče joj Egvena. „Kao Amirlin Tron, zapovedam ti da nađeš pečate sa zatvora Mračnoga i da ih polomiš. Učini to u trenutku kada svetlo zablista. Ono će tek tada moći da nas spase.”

„Ali...”

Egvena izatka kapiju pa obmota Lejlvin Vazduhom i baci je kroz kapiju na bezbedno mesto. Usput pusti ženinu vezu, prekidajući njihovu kratku povezanost.

„Ne!” vrisnu Lejlvin.

Kapija se zatvori. Crne pukotine što su zjapile u ništavilo raširiše se svuda oko Egvene suočene sa stotinama Šaranaca. Njene Aes Sedai borile su se snažno i hrabro, ali ti šarski usmerivači ostali su na bojištu. Opkolili su je - neki bojažljivo, a neki pobednički se smešeči.

Ona sklopi oči i povuče još Moći. Više nego što bi jedna žena trebalo da može, više nego što je pametno. Daleko više nego što je bezbedno, daleko više nego što je mudro. Ovaj saangreal nema branu koja to sprečava.

Telo joj se potrošilo. Ponudila ga je Moći i pretvorila se u stub svetla, puštajući Plamen Tar Valona i u tle pod sobom i visoko u nebo. Moć sevnu iz nje u tihom i prelepom prasku, preplavljujući Šarance i zatvarajuću pukotine nastale za vreme njene bitke protiv M’hejla.

Egvenina duša napusti njeno mlitavo telo i polete na tom talasu pravo u Svetlost.

Egvena je umrla.

Rand vrisnu od besa i tuge, ne želeći da to prihvati.

„Ne ona! NE ONA!”

MRTVI SU MOJI.

„Šai’tane!” zaurla Rand. „Ne nju!”

POBIĆU IH SVE, NEPRIJATELJU.

Rand se presamiti, čvrsto sklapajući oči. Zaštitiću te, pomislio je. Sta god da se drugo dogodi, pobrinuću se da budeš bezbedna. Kunem se. Kunem se...

O, Svetlosti. Egvenino ime pridružilo se onima na spisku poginulih. Taj spisak nastavio je da raste i da grmi u njegovim mislima. Njegovi neuspesi. Tako mnogo neuspeha.

Trebalo je da je mogao da ih spase.

Mračni je i dalje napadao, sve vreme, pokušavajući da pocepa Randa i da ga smrvi jednom zasvagda.

O, Svetlosti. Ne Egvena.

Rand sklopi oči i sruši se, jedva se braneči od narednog napada.

Tama ga obavi.

Leana diže ruku, zaklanjajući oči od veličanstvenog talasa svetla. Preplavio je padinu i očistio je od tame - na trenutak za sobom ostavljajući samo blistavost. Šaranci su se ukipili, bacajući senke iza sebe dok su se pretvarali u kristal. Stub Moći diže se visoko kao svetionik, pa iščile.

Leana pade na kolena pridržavajući se jednom rukom. Zemljište je bilo prekriveno kristalima koji su rasli preko razdrobljenog kamena i prekrivali razrovani krajolik. Pukotine su sada bile ispunjene kristalima i podsećale su na sićušne reke.

Leana se diže na noge i poče da puzi napred, prolazeći pored Šaranaca zamrznutih u kristalu, okamenjenih u vremenu.

U samom središtu tog praska Leana je zatekla kristalni stub širok kao deblo nekog drevnog kožolista, koji se dizao pedesetak stopa u vazduh. U njegovom središtu bio je šuplji štap, Vorin sa’angreal. Od Amirlin nije bilo ni traga, ali Leana je znala.

„Amirlin Tron je pala“, vrisnu neka Aes Sedai usred Šaranaca pretvorenih u kristal. „Amirlin Tron je palat“

Grmljavina zatutnja. Berelajn diže pogled pa ustade. Galadova šaka iskliznu joj iz ruku kad je pošla ka prozoru u kamenom zidu.

More se komešalo i kršilo o stenje, ričući kao od besa. Možda od bola. Bela pena prskala je prema oblacima gde su se munje igrale i rasipale svetlost. Dok je ona to gledala, ti oblaci su se zgusnuli, ako je to uopšte moguće. Postali su crnji.