Sećanje na svetlost

„Čekaj“, reče joj Loijal. „Bori se skupa sa ostalima. Moram da idem.“

„Ideš?“

„Moram da posvedočim o ovome“, objasni Loijal. Pad poslednjeg kralja Malkijera. Moraće to uključiti u svoju knjigu.

„Pripremite se za juriš!" urlao je Arganda. „Ljudi, obrazujte jedinice! Strelci napred, pa konjica - neka se pešadija pripremi da sledi za konjicom!“

Juriš, pomislio je Tam. Da, to nam je jedina nada. Moraju da nastave da se probijaju, ali bojni red im je tako tanak. Jasno mu je šta Met pokušava, ali to neće upaliti.

Svejedno moraju da se bore.

„Pa, on je mrtav“, primeti jedan plaćenik koji je stajao blizu Tama i klimao glavom prema Lanu Mandragoranu dok je ovaj jahao prema troločkom krilu. „Krvavi Krajišnici.“

„Tame..." zausti Abel pored njega.

Nebo se smračilo iznad njih. Je li to noću uopšte moguće? Oni strašni oblaci kao da su se sve više spuštali i ključali. Tam skoro da je izgubio iz vida Lana na njegovom ponoćnom pastuvu, iako su lomače gorele na visoravni. Njihova svetlost delovala je tako slabo.

On je pošao na Demandreda, pomislio je Tam. Ali na putu mu stoji čitav zid Troloka. Tam uze strelu s krpom natopljenom smolom privezanom iza glave, pa je stavi na luk. „Dvorečani, pripremite se da odapnete!“

Onaj obližnji najamnik prasnu u smeh. „To je najmanje stotinu koraka daleko! Pre ćeš njega načičkati strelama.“

Tam ga pogleda, pa gurnu strelu u baklju. Krpa zavezana iza vrha buknu u plamen. „Prvi red, na moj znak!" viknu Tam ne obraćajući pažnju na druga naređenja koja su se pronosila vojskom. „Hajde da osvetlimo put lordu Mandragoranu!“

Tam jednim potezom nategnu luk i zapaljena krpa ogreja mu prste - a onda pusti tetivu.

Lan je jurišao na Troloke. Njegovo koplje, kao i još tri koplja kojima ga je zamenio, slomili su se pre više sati. Oko vrata je nosio hladni medaljon koji mu je Berelajn poslala kroz kapiju, skupa s jednostavnom porukom.

Ne znam kako je ovo završilo kod Galada, ali ubeđena sam da je on želeo da ja ovopošaljem Kantonu.

Lan nije ni razmišljao o onome što radi. Praznina to ne dopušta. Neki ljudi će njegov postupak nazvati ishitrenim, lakomislenim i samoubilačkim. Svet retko kada menjaju ljudi koji nisu voljni da budu makar jedno od ta tri. Kroz vezu je Ninaevi poslao onoliko utehe koliko je mogao, a onda se pripremio za bitku.

Dok se Lan približavao Trolocima, zveri su podigle red kopalja kako bi ga zaustavile. Konj če sam naleteti na njih pokušavajući da se probije kroz taj cestar. Lan duboko udahnu, spokojan u praznini, nameravajući da odseče glavu s prvog koplja pa da se probije kroz bojni red.

Taj potez nije moguć. Sve što bi Troloci morali da urade jeste da zbiju redove i da ga uspore. Nakon toga će moći da savladaju Mandarba i izvuku Lana iz sedla.

Ali neko mora da uništi Demandreda. S medaljonom oko vrata, Lan diže mač.

Plamena strela sevnu iz neba i zari se u grlo Troloku tačno ispred Lana. Bez trenutka oklevanja, Lan iskoristi ubijenog Troloka kao prolaz u redu kopljanika. Zari se između Nakota Senke, terajući konja preko ubijenog. Moraće da...

Još jedna strela pade i ubi Troloka. Pa još jedna i još jedna, u brzom nizu. Mandarb se probijao kroz zbunjene, zapaljene i umiruće Troloke đok je čitava kiša plamenih strela padala ispred njega.

„Malkijer!“ urlao je Lan terajući Mandarba napred, gazeći leševe ali ne usporavajući dok se put otvarao pred njim. Oluja svetla sevala je ispred njega a svaka strela je na mestu ubijala Troloka koji je pokušavao da mu se ispreči.

Grmeo je kroz njihove redove, obarajući umiruće Troloke dok su ga plamene strele vodile kroz mrak kao nekakav put. S njegove leve i desne strane stajalo je more Troloka, ali oni ispred njega padali su i padali sve dok ih nije nestalo.

Hvala ti, Tame.

Lan potera svog ata istočnom padinom visoravni, sada potpuno sam jer je prošao i vojnike i Nakot Senke, Sjedinio se s lahorom koji mu je duvao kroz kosu, s mišićavom životinjom pod sobom, koja ga je nosila napred, s metom i svojim odredištem, sa svojom sudbinom.

Demandred ustade na zvuk kopita, a njegovi šarski saborci ustadoše ispred njega.

Zaurlavši, Lan mamuznu Mandarba pravo u Šarance koji su mu stajali na putu. Pastuv skoči i prednjim nogama obori stražare ispred sebe, pa se okrenu i zadnjim nogama obori još Šaranaca, pa onda spusti prednja kopita na neke druge.

Lan se baci iz sedla - Mandarb nije zaštićen od usmeravanja, pa bi borba iz sedla samo bila poziv Demandredu da mu ubije konja - i trčeći se dočeka na tle, mača isukanog.

„Još jedan?“, zaurla Demandred. „Lijuse Terine, počinješ da me...“