Sećanje na svetlost

Lan se izmače od Demandreda, ali Izgubljeni pođe napred sa „vepar hrli niz planinu“, opet potiskujući Lana ka rubu kruga, probijajući se kroz njegovu odbranu, ranjavajući ga najpre po ruci, pa po ramenu i na kraju po butini.

Ostalo mi je vremena za jedan poslednji nauk... .

„Moj si“, naposletku procedi Demandred, boreći se za dah. „Ko god da si, moj si Ne možeš da pobediš.“

„Nisi me slušao“, prošapta Lan.

Poslednji nauk. Najteži...

Demandred napade a Lanu se ukaza prilika. Lan pohrli napred tako da mu vrh Demandredovog mača dođe uz bok, pa se zari na njega.

„Nisam došao da pobedim, smešeči se prošapta Lan. „Došao sam da te ubijem. Smrt je lakša od pera.“

Demandredu se oči odjednom razrogačiše i on pokuša da ustukne. Prekasno. Lanov mač probi mu grlo.

Svetom zavlada mrak kada Lan skliznu sa sečiva. Osetio je Ninaevin strah i bol i poslao joj je svu svoju ljubav.

38 Mesto koje nije

Rand je video Lana kako pada, zbog čega mu je došlo da se zgrči od bola. Mračni je pritiskao svuda oko njega. Gutao ga je i kidao. Bilo mu je previše teško da se bori protiv tog napada. Rand se istrošio.

Pusti. Bio je to glas njegovog oca.

„Moram da ih spasem...“, prošapta Rand.

Pusti ih da podnesu svoju žrtvu. Ne možeš sam.

„Moram... To je značenje svega toga...“ Sila Mračnoga gmizala je po njemu kao hiljadu vrana koje su mu kljucale meso i kidale ga s njegovih kostiju, Jedva da je mogao da razmišlja od pritiska i osećaja gubitka, Egvena je izgubila život, kao i mnogi drugi.

Pusti.

Bio je to njihov izbor.

Tako je žarko želeo da ih zaštiti, da zaštiti te ljude koji su verovali u njega. Njihove smrti i opasnost s kojom su se suočili bili su mu ogromno breme. Kako čovek da to tek tako,., pusti? Zar to nije odustajanje od odgovornosti?

Ilije to prepuštanje odgovornosti njima?

Rand čvrsto sklopi oči razmišljajući o svima koji su umrli za njega. O Egveni, za koju se sebi zakleo da će je zaštititi.

Budalo. Njen glas u njegovoj glavi. Pun ljubavi, ali oštar.

„Egvena?“

Zar je meni zabranjeno da budem heroj?

„Nije to...“

Ti ideš u smrt, a braniš svima ostalima da to rade?

„Ja...“

Pusti, Rande. Pusti nas da umremo za ono u šta verujemo i ne pokušavaj da nam to uskratiš. Ti si prigrlio svoju smrt. Prigrli i moju.

Suze su mu lile iz očiju. „Žao mi je“, prošapta on.

Zašto?

„Nisam uspeo.“

Ne. To se još nije desilo.

Mračni kao da ga je drao. On se zgrčio pred tim neizmernim ništavilom. Nije mogao da smogne snage ni da se mrdne. Vrištao je od bola.

A onda je pustio.

Pustio je grižu savesti. Pustio je osećaj stida zbog toga što nije spasao Egvenu i ostale. Pustio je potrebu da je zaštiti, da štiti sve njih.

Pustio ih je da budu heroji.

Imena mu poleteše iz glave. Egvena, Hurin, Bašer, Isan od Carin Aijela, Somara i na hiljade njih. Jedno po jedno - najpre lagano, ali onda sve brže - brojao je unazad spisak imena koji je nekada čuvao u glavi. Na tom spisku su nekada bile samo žene, ali s vremenom je u njega uvrstio sve koji su dali život za njega. Nije ni shvatao koliki je taj spisak postao i koliko je breme on nosio.

Imena se otrgnuše od njega kao da su opipljive stvari, kao da su golubice koje poleću, a svako ime sa sobom je odnelo delić tereta. Breme mu je nestalo s pleća. Disanje mu se ustalilo. Kao da je Perin došao sa svojim čekićem i smrskao hiljadu lanaca koji su se vukli za Random.

Ilijena je bila poslednja. Mi se ponovo rađamo, pomislio je Rand, da bismo sledeći put bili bolji.

Zato budi bolji.

On otvori oči i pruži ruku preda se, dlanom dodirujući crnilo koje kao da je bilo opipljivo. Njegova ličnost, koja je bila razuđena i počela da se gubi kako ju je Mračni cepao, odjednom se pribra i prikupi. On spusti i drugu ruku, pa se diže na kolena.

A onda, Rand al'Tor - Ponovorođeni Zmaj - opet ustade da se suoči sa Senkom.

„Ne, ne“, šaputala je prelepa Sendla gledajući Demandredovo telo. Srce joj se pokida i ona poče da obema rukama čupa kosu ljuljajući se u mestu. Dok je gledala svog voljenog, Sendla je lagano i duboko udahnula, a onda je ispustila stravičan krik: „Bao Vild je mrtav!“

Čitavo bojište kao da se zamrznu.

Rand se suočio s Mračnim u onom mestu koje nije, istovremeno okružen vremenom i ništavilom. Njegovo telo i dalje beše u pećini u Šajol Gulu, okamenjeno u onom trenutku bitke protiv Moridina, ali duša mu je bila tu.

On postoji u tom mestu koje nije, tom mestu van Sare, gde se zlo rađa. Zagledao se u njega i spoznao ga. Mračni nije biće, već sila - suština prostrana kao vaseljena, koju Rand nije mogao da u potpunosti sagleda. Planete, mnoštvo zvezda, kao žiške oko lomače.