Sećanje na svetlost

On ućuta kada Lan stiže do njega i baci se u „maslačak lebdi na vihoru”, što je bio silovit napadački stav. Demandred isuka mač i svojim oružjem zaustavi Lanov udarac, pa otkliza korak unazad od njegove siline. Razmeniše tri munjevita udarca a Lan nije stajao sve dok njegov poslednji udarac nije zakačio Demandreda po obrazu. Lan oseti neznatno zasecanje i krv šiknu kroz vazduh.

Demandred dodirnu ranu na obrazu i oči mu se razrogačiše. „Ko si ti?" upita Demandred.

„Ja sam čovek koji će te ubiti.“

Min diže pogled s leđa svog torma dok je ovaj skakao prema kapiji što je vodila nazad na Merilorsko bojište. Nadala se da će odoleti bojnoj mahnitosti kada tamo stignu. U daljini su bleštale lomače i luče, a vatra je obasjavala prizore hrabrosti i rešenosti. Gledala je ta svetla kako trepere, kao poslednje žiške vatre koja samo što se ne utuli.

Rand je podrhtavao daleko na severu.

Sara se vrtela oko Randa primoravajući ga da gleda šta se događa. Suze su mu lile. Gledao je kako se ljudi bore, gledao je kako padaju. Video je Elejnu, zarobljenu i samu, i Gospodara straha kako se priprema da joj njihovu decu iščupa iz utrobe. Video je Ruarka izgubljenog uma koji je postao pion jedne od Izgubljenih.

Video je Meta, ophrvanog očajem, kako se suočava sa užasnim izgledima.

Gledao je Lana kako jaše u smrt.

Kopkale su ga Demandredove red. Pritisak Mračnoga i dalje ga je cepao. Rand je izneverio.

Ali u mislima mu se začuo jedan glas, nejak i bezmalo zaboravljen. Pusti. Lan se nije štedeo.

Nije se borio onako kako je učio Randa da se bori. Nije bilo pažljivog ispitivanja, procenjivanja zemljišta i opreznog odmeravanja. Demandred može da usmerava, pa Lan - iako nosi medaljon - ne može svom neprijatelju dati vremena da razmišlja, da tka i baca stenje na njega ili da mu rascepi tle ispod nogu.

Lan je potonuo u prazninu, dopuštajući nagonima da ga vode. Otišao je dalje od uobičajenog nedostatka osećanja, spaljujući sve što ima. Nije morao da procenjuje kakvo je zemljište, jer je osećao tle kao da je deo njega. Nije morao da ispituje Demandredovu snagu. Jedan Izgubljeni, sa mnogo decenija iskustva, začelo će biti najveštiji mačevalac s kojim se Lan ikada suočio.

Lan je krajičkom svesti shvatao da se Šaranci šire da obrazuju širok krug oko dva sukobljena borca. Izgleda da je Demandred toliko uveren u svoju mačevalačku veštinu da ne dopušta da se drugi mešaju.

Lan krenu u niz napada. „Voda teče nizbrdo" pretvori se u „kovitlac na planini”, koji pak postade „jastreb se obrušava u žbunje“. Njegovi stavovi bili su kao potoci koji su se utapali u sve veču i veću reku. Demandred se borio upravo onako kako se Lan pribojavao. Mada su se njegovi stavovi neznatno razlikovali od onih koje je Lan znao, godine nisu izmenile prirodu mačevanja.

„Ti si... dobar..." progunđa Demandred uzmičuči pred „vetrom i kišom“, dok mu je krv kapala s brade. Lanov mač sevnu kroz vazduh, odražavajući crvenu svetlost obližnje lomače.

Demandred odgovori „kresanjem varnice“, što je Lan i očekivao, pa je odbio taj napad. Zaradio je ogrebotinu na boku, ali nije obraćao pažnju na nju. Razmena udaraca završila se tako što je Lan uzmakao za korak a Demandred tako dobio priliku da Jednom moći pokupi neki kamen i da ga baci na Lana.

Duboko u praznini Lan oseti kako kamen hrli ka njemu. Bilo je to razumevanje borbe - duboko u njemu, u srži njegove duše. Način na koji je Demandred zakoračio i to kako mu je pogled na tren poleteo u stranu saopštilo je Lanu šta taćno sledi.

Klizeći u sledeći mačevalački stav, Lan diže oružje preko nedara i zakorači unazad. Kamen veličine ljudske glave prolete ispred njega. Lan pohrli napred a ruka mu pređe u naredni stav taman kada drugi kamen prolete ispod nje ijučući kroz vazduh. Lan diže mač i zaobiđe treći kamen koji ga promaši za palac i očeša mu odeću.

Demandred zaustavi Lanov napad, ali se zadihao. „Ko si ti?“ opet prošapta Demandred. „Niko u ovom dobu nema tu veštinu. Asmodean? Ne, ne. On nikada ne bio mogao ovako da se bori protiv mene. Lijus Terin? To si ti iza tog lica, zar ne?“

„Ja sam samo čovek“, proštapta Lan. „Oduvek sam samo to bio.“

Demandred zareža pa napade. Lan odgovori stavom „kamenje se kotrlja niz planinu“, ali Demandredov siloviti napad natera ga da uzmakne nekoliko koraka.

Iako je Lan u početku stekao prednost, Demandred je ipak bolji mačevalac. Lanu je to govorio isti onaj osećaj koji mu kazuje kada da napadne, kada da zaustavi protivnički udarac, kada da pođe napred a kada da se povuče. Možda bi bilo drugačije da su se ravnopravno upustili u taj dvoboj. Ali nisu. Lan se borio čitavog dana i mada je Izlečen od najgorih rana, sitnije rane i dalje ga bole. Sem toga, Lečenje je samo po sebi iscrpljujuće.

Demandred je još svež. Izgubljeni je prestao da priča i u potpunosti se posvetio dvoboju. Takođe je prestao da koristi Jednu moć, u potpunosti se usredsređujući na mačevanje. Nije se iscerio kada je prešao u prednost. On ne izgleda kao čovek koji se često osmehuje.