Sećanje na svetlost

I DALJE MOGU DA UBIJAM, urlao je Mračni, I DALJE MOGU DA IH SVE UZMEM. JA SAM GOSPODAR GROBA. GOSPODAR BITKE JE MOJ. S VREMENOM ĆE SVI ONI BITI MOJI!

Rand pođe napred ispružene ruke. U dlanu mu je počivao svet, na svetu kontinent a na kontinentu bojište - a na tom bojištu dva tela na tlu.

Met se borio rame uz rame s Tamom, čiji je mač bio isukan. Pridružili su im se Kejrid i Mrtva straža, a onda i Loijal i Ogijeri. Vojske desetak naroda i država borile su se s njim, a mnogi su mu se pridružili dok je jurio preko visoravni.

Bili su brojčano nadjačani u odnosu tri prema jedan.

Met se borio urlajući na Starom jeziku. „Za Svetlost! Za čast! Za slavu! Za život!" Ubijao je Troloka za Trolokom. Pobio ih je šest za svega nekoliko trenutaka, ali osećao se kao da se bori protiv plime. Gde god da obori crnilo, još više crnila navire da zauzme upražnjeno mesto. Troloci su se kretali u senkama, povremeno obasjani fenjerima ili zapaljenim strelama zarivenim u tle.

Troloci se ne bore kao jedan. Možemo da ih slomimo, pomislio je Met. Moramo da ih slomimo! To je njegova prilika. Mora da napadne sada, dok su Šaranci još ošamućeni od Demandredove smrti.

SIN BITAKA. UZECU GA. UZECU IH SVE, NEPRIJATELJU. BAS KAO STO SAM UZEO KRALJA NIČEGA.

Krv i krvavi pepeo! Kakvo je to ništavilo u njegovoj glavi. Met jednom Troloku odrubi glavu pa obrisa znoj sa čela dok su ga Kejrid i Mrtva straža u tom trenutku branili od novih napada.

Met je osećao bojište u mraku. Troloka i Šaranaca ima tako mnogo, tako mnogo.

„Previše ih je!“, doviknu mu Arganda. „Svetlosti, pregaziće nas! Moramo da se povučemo! Kautone, čuješ li me?“

Mogu ja ovo, pomislio je Met. Mogu da dobijem ovu bitku. Vojska može da porazi brojčano nadmoćniju, ali Metu je potrebno ubrzanje, potrebna mu je prilika. Potrebno mu je dobro bacanje kockica.

Rand je stajao nad Sarom i gledao ljude pale u zemlji gde kao da je i nada umrla. „Nisi gledao dovoljno pomno. Grešiš u vezi sa jednom stvari. Veoma grešiš...“

Sam i sateran u bezizlazan položaj, jedan dečak skupio se u useku u steni. Grozote s noževima i očnjacima - otelotvorena Senka - kopale su oko njegovog skroviša, pružajući nokte nalik na noževe i cepajući mu kožu. Užasnut, uplakan i krvav, dečak prinese zlatni rog usnama.

Met začkilji jer bitka kao da se pomračila oko njega.

Veoma grešiš, Šai'tane, prošapta Randov glas u Metovom umu.

A onda taj glas nije bio samo u Metovim mislima, već su ga jasno čuli svi na bojištu.

Onaj kojeg si mnogo puta pokušao da ubiješ, govorio je Rand, onaj koji je ostao bez svog kraljevstva, onaj kojem si uzeo sve...

Teturajući se, krvav od rane na boku, poslednji kralj Malkijera diže se na noge. Lan visoko diže ruku, držeći za kosu glavu Demandreda, zapovednika Senkinih vojski.

Taj čovek, viknu Rand, taj čovek se i dalje bori!

Met oseti kako bojištem ovladava muk. Svi su bili kao okamenjeni.

U tom trenutku oglasi se tih ali snažan i jasan zvuk - zlatan; jedan dugi ton koji je obuhvatao sve. Glasanje roga, jasno i prelepo.

Met je jednom već čuo taj zvuk.

Melar je klečao pored Elejne pritiskajući joj medaljon uz glavu kako bi je sprečio da usmerava. „Kraljice moja, ovo je moglo da se završi znatno drugačije“, govorio joj je on. „Trebalo je da budeš uviđajnija.“

Svetlosti. Taj njegov kez je grozan. Naravno, zapušio joj je usta, ali nije imala namere da mu pruži to zadovoljstvo da je on vidi kako plače.

Ona će naći neki način da pobegne. Mora da se otrgne od onog medaljona. Naravno, i ako joj to pođe za rukom, i dalje je tu onaj usmerivač. Ali ako bude mogla da umakne medaljonu, a da brzo napadne...

„Steta što tvoja mala kapetan-generalka nije još u životu pa da ovo gleda“, nastavio je Melar. „Mislim da je ta glupača zaista verovala da je ona Birgita iz legendi." Elejna u daljini začu tihi zvuk. Tle zadrhta. Zemljotres.

Ona pokuša da se usredsredi, ali nije mogla da razmišlja ni o čemu drugom do da je Birgita sve vreme bila u pravu. Sasvim je moguće da njena deca budu dobro, kao što je Min prorekla, a da Elejna bude mrtva.

Bela izmaglica diže se s tla oko njih, komešajući se kao duša umrlih.

Melar se iznenada ukoči.

Elejna trepnu gledajući ga. Nešto srebrnasto štrcalo je iz Melarovih grudi. Ličilo je na... strelu. Melar se okrenu, a nož mu ispade iz šake. Iza njega je nad svojim lešom stajala Birgita Srebroluka, raskrečena preko obezglavljenog tela. Digla je luk, blistav kao da je od uglačanog srebra, pa odapela još jednu strelu za kojom kao da se vukao trag svetlosti dok se zarivala Melaru u glavu i obarala ga na zemlju. Njena naredna strela pogodi Melarovog usmerivača, ubivši Gospodara straha pre nego što taj čovek stiže da bilo šta uradi.