Sećanje na svetlost

Jedna prilika jahala je kroz maglu na čelu heroja. Visok i dostojanstven, orlujskog nosa, Artur Hokving nosio je na ramenu Pravdu, svoj mač, dok je jahao. Mada je ostalih stotinak heroja sledilo Hokvinga, jedan se izdvojio i odgalopirao dok se pramen magle vukao za njim. Met nije lepo video tog konjanika. Ko li je on bio i kuda je otišao tolikom brzinom?

Met pritisnu šešir na glavu, pa potera Kockicu da se susretne s drevnim kraljem. Valjda ću znati ko ga je prizvao, pomislio je Met, ako bude pokušao da me ubije. Met spusti ašandarei preko sedla. Može li on uopšte da se bori protiv Artura Hokvinga? Svetlosti, da li iko može da porazi jednog od heroja Roga?

„Zdravo, Hokvinže“, javi mu se Met.

„Kockaru“, odgovori Hokving. „Moraš više voditi računa o stvarima koje su ti date. Umalo da sam se zabrinuo da nećemo biti pozvani u ovu bitku.“

Met uzdahnu od olakšanja. „Krvavi pepeo, Hokvinže! Nisi morao toliko da oduglovačiš, krvavi kozoljupče. Dakle, boriš se na našoj strani?“

„Naravno da se borimo na strani Svetlosti“, odgovori Hokving. „Nikada se ne bismo borili za Senku.“

„Ali rečeno mi je..." zausti Met.

„Pogrešno ti je rečeno“, prekide ga Hokving.

„Sem toga“, kroz smeh primeti Hend, „da je druga strana mogla da nas prizove, ti bi sada bio mrtav!“

„Jesam umro“, odvrati Met trljajući ožiljak na vratu. „Izgleda da me je ono drvo uzelo.“

„Ne drvo, Kockaru“, kaza mu Hokving. „To se desilo u drugom trenutku, koji ti ne pamtiš. To je i prikladno, pošto ti je Lijus Terin oba puta spasao život.“

„Sećaj ga se“, prasnu Amaresu. „Videla sam te kako mrmljaš da se bojiš njegovog ludila, a sve vreme zaboravljaš da svaki tvoj dah - svaki tvoj korak - duguješ njegovoj velikodušnosti. Kockaru, tvoj život je dar Ponovorođenog Zmaja. I to dvostruki.“

Krv i krvavi pepeo. Cak se i mrtve žene prema njemu ponašaju kao Ninaeva. Gde li one to uče? Da negde ne postoji tajna škola?

Hokving klimnu prema nečemu. Bio je to Randov barjak; Danil ga i dalje nosi. „Stigli smo da bismo se okupili pod tim barjakom. Kockaru, mi možemo da se borimo na tvojoj strani zahvaljujući njemu i zbog toga što vas Zmaj predvodi - mada to čini izdaleka. Dovoljno je.

„Pa“, odgovori Met, „pošto ste vi sada stigli, to valjda znači da možete da povedete bitku. Povući ću svoje ljude.“

Hokving se zasmeja. „Misliš da nas stotinu može da vodi čitavu ovu bitku?“

„Vi ste krvavi heroji Roga“, odgovori Met. „To je ono što vi radite, zar ne?“

„Mi možemo da budemo poraženi“, kaza lepa Bles od Matuhina čiji je konj poigravao pored Hokvingovog. Tuon se neće naljutiti ako on malo gleda jednog heroja, zar ne? Ljudi bi i trebalo da zveraju u njih. „Ako budemo teško ranjeni, moraćemo da se povučemo u Svet snova kako bismo se tamo oporavili.“

„Senka zna kako da nas onesposobi“, dodade Hend. „Veži nam ruke i noge i mi nećemo moći da doprinesemo borbi. Nije bitno je li neko besmrtan ako ne može da se pomera.“

„Krvavo prekrasno“, reče Met. Rog se još glasa. „Recite mi onda sledeće - ako ja nisam dunuo to čudo, a nije ni Senka... ko jeste?“

Debeli troločki nokti grebali su Olvera po ruci. On je i dalje duvao u Rog, iako su mu se suze slivale iz očiju. Cvrsto je zatvorio očne kapke skupivši se u maloj useklini ispod stene.

Zao mi je, Mete, pomislio je dok je jedna šaka prekrivena tamnom dlakom pokušavala da mu otme Rog. Druga šaka grabila ga je za rame tako da su mu se nokti duboko zarili u kožu i krv potekla niz ruku.

Istrgnuše mu Rog iz šaka.

Žao mi je!

Trolok izvuče Olvera.

A onda ga ispusti.

Olver ošamućeno pade na tle, pa se lecnu kada mu Rog pade u krilo. On ga zgrabi, sav se tresući i trepćući da očisti oči od suza.

Senke su se komašale iznad njega. Stenjući. Sta se to dešava? Olver oprezno diže glavu i ugleda nekoga kako stoji ispred njega. Ta prilika se munjevito borila suočena sa desetak Troloka odjednom, a njegov štap je sevao na sve strane dok je branio dečaka.

Olver pogleda tog čoveka u lice i zagrcnu se. „Noele?"

Noel udari jednog Troloka po ruci, prisiljavajući stvorenje da ustukne, pa pogleda Olvera i nasmeši se. Mada je Noel i dalje delovao ostarelo, iznurenost mu je nestala iz očiju kao da je spustio neko veliko breme. U blizini je stajao beli konj sa zlatnim sedlom i uzdama, najveličanstvenija životinja koju je Olver ikada video.

„Noele, kazali su mi da si umro!“, viknu Olver.

„Jesam“, odgovori Noel pa se zasmeja. „Sine, Sara još nije završila sa mnom. Duni u Rog! Ponosno se glasaj, Duvaču!“

Olver dunu u Rog dok se Noel borio protiv Troloka i naterao ih u mali krug oko Olvera. Noel. Noel je jedan od heroja Roga! Topot kopita najavi da i ostali dolaze da spasu Olvera od Nakota Senke.

Olver odjednom oseti duboku toplinu. Ostao je bez tako mnogo ljudi, ali jedan od njih... jedan... vratio se po njega.

40 Vučji brat