Sećanje na svetlost

Svuda oko njih Melarovi ljudi bili su ukočeni i zverali su u Birgitu razjapljenih usta. Odeća koju je sada nosila kao da je blistala. Kratak beli kaput, široke bledožute čakšire i taman plašt. Duga zlatna kosa padala joj je do pojasa, upletena u završenu pletenicu.

„Ja sam Birgita Srebroluka“, obznani Birgita kao da hoće da razveje svaku sumnju. „Rog Valera se oglasio da nas pozove u Poslednju bitku. Heroji su se vratili!“

Lan Madragoran je visoko držao glavu jednog od Izgubljenih - njihovog navodno nepobedivog vojnog zapovednika.

Serikina vojska nije mogla da zanemari to što se upravo dogodilo, niko od njih, ma gde da su se nalazili na bojištu. Glas koji je dopro niotkuda proglasio je da se to dogodilo. To što je napadač na nogama a Izabrani leži mrtav... to ih je zgranulo. To ih je užasnulo.

A onda se Rog oglasio u daljini!

„Napred!“, urlao je Met. „Napred!“ Njegova vojska se besno bacila na Troloke i Šarance.

„Kautone, šta se ono čuje?“, zapita Arganda teturajući se pored Kockice. Čoveku je jedna ruka i dalje bila u udlazi, a u drugoj je nosio krvavi buzdovan. Svuda oko Meta Mrtva straža borila se stenjući i ubijajući Troloke.

Met mu dreknu u odgovor, bacajući se u bitku: „To je krvavi Rog Valera! Još možemo da pobedimo!“

Rog. Kako to da se Krvavi rog oglasio? Pa, izgleda da Met više nije vezan za njega. Mora da ga je njegova smrt u Ruideanu odvojila od Roga.

To breme sada može da nosi neka druga jadna budala. Met zaurla bojni krik pa odrubi ruku jednom Troloku, a onda drugog proburazi kroz nedra. Čitava Senkina vojska zapala je u metež na zvuk Roga. Oni Troloci najbliži Lanu uzmakoše, skačući jedan preko drugoga u očajničkoj želji da pobegnu od njega. Zbog toga su se Troloci koji su se borili duž padine proredili i ostali bez pojačanja. Kao da im niko ne zapoveda.

Obližnji Mirdraali digoše mačeve na sopstvene Troloke pokušavajući da nateraju one u begu da se okrenu i vrate u bitku, ali plamene strele dvorečanskih lukonoša padoše s neba i načičkaše tela tih Seni.

Tame al'Tore , pomislio je Met, poslaću ti moje krvave najbolje čizme. Svetlost me spalila ako ti ih ne pošaljem. „K meni!“, zaurla Met. „Svi konjanici koji još mogu da drže plameno oružje, k meni!“

Met potera Kockicu u galop, probijajući se kroz Troloke koji su se još borili. Metov napad otvorio je prolaz za Furika Kejrida i ono nekoliko ljudi što mu je preostalo da prošire rupu u troločkoj hordi. Nakon toga, sva sila preostalih Krajišnika navrla je za Metom, prema Lanu.

Šarska vojska pokazivala je znake slabljenja, ali nastavili su da napadaju pošto ih je obuka primoravala da rade ono što njihova srca ne žele. Lanova pobeda neće rešiti bitku - neprijatelja ima previše - ali Senka ne zna u kom smeru da se kreće bez Demandreda. Cak se i na Senima vidi da nemaju vođu. Troloci počeše da se povlače kako bi opet obrazovali odrede.

Met i Krajišnici galopirali su na jugozapad preko visoravni i na kraju došli do mesta gde je Lan stajao. Met skoči iz sedla i uhvati Lana za rame, a malkijerski kralj se zatetura. Lan pogleda Meta sa izrazom turobne zahvalnosti, a onda zakoluta očima i krenu da pada, ispustivši Demandredovu glavu na zemlju.

Jedan čovek u crnom kaputu dojaha. Met nije ni znao da je Narišma i dalje tu i da se bori rame uz rame s Krajišnicima. Kandorski Aša'man skoči iz sedla i uze Lana za drugu ruku, pa se usredsredi.

Kratko Lečenje bilo je dovoljno da Lan povrati svest.

„Narišma, diži ga na konja“, naredi Met. „Lečičeš ga još kada se vratimo do naše vojske. Neću da ostanemo iza neprijateljskih redova ako oni Troloci ispod nas reše da se vrate na visoravan.“

Pojahali su nazad na severoistok, usput kopljima i mačevima zadajući udarce po troločkom desnom krilu, što je te zveri uznemirilo još više. Prošavši pored njih, Krajišnici okrenuše atove i upustiše se u nov juriš pravo na troločku hordu, a Troloci su zverali na sve strane ne znajući odakle će dopreti naredni napad. Met i Narišma nastaviše da jašu prema svojim pozadinskim redovima, noseći Lana. Narišma spusti Malkijerca sa svog konja i položi ga na tle da bi nastavio da ga Leči, dok je Met zastao da razmisli o okolnostima u kojima su se našli.

Magla se prikupi iza njih. Meta pogodi strašna misao. Zanemario je groznu mogućnost. Rog Valera i dalje se čuo u daljini - ali nepogrešivo. O, Svetlosti, pomislio je Met. O, krvavi panj evi na bojištu. Koje dunuo u njega? Koja strana?

Magla se diže kao da crvi izviru iz tla nakon kiše. Skupila se u oblak, a iz njega izjuriše prilike na konjima. Prilike iz legendi. Buad iz Albaina, dostojanstvena kao kraljica. Amaresu, sa svojim blistavim mačem. Hend Udarač, tamnoput i sa čekićem u jednoj a klinom u drugoj ruci.