Sećanje na svetlost

Mračni se i dalje upire da ga uništi. Uprkos njegovim napadima, Rand se osećao snažno. Opušteno i potpuno. Pošto njegovog bremena više nema, on opet može da se bori. Pribrao se. Bilo je teško, ali pobedio je.

Rand pođe napred.

Tama zadrhta. Treperila je i podrhtavala kao da ne može da poveruje.

UNIŠTAVAM IH.

Mračni nije biće. To je tama između. Tama između dva svetla, između trenutaka, između treptaja.

OVOGA PUTA SVE JE MOJE. ODUVEK JE I TREBALO DA BUDE MOJE. ZANAVEK ĆE BITI.

Rand pozdravi one koji su umrli. Krv se slivala niz stenje. Jecaji onih koji gledaju druge kako ginu. Senka je sve to bacila na Randa, nameravajući da ga uništi. Ali to ga nije uništilo.

„Nikada se nećemo predati“, prošapta Rand. Ja se nikada neću predati.“

Neizmerna Senka tresla se i grmela. Slala je munje kroz čitav svet i preko njega. Tle se cepalo, zakoni prirode pucali. Mačevi su se okretali protiv svojih vlasnika, hrana se kvarila, stenje se pretvaralo u blato.

A onda opet napade Randa, ta sila ništavila koja je pokušavala da ga pokida. Snaga tog napada nije se nimalo smanjila, ali svejedno mu je odjednom ličila na puko zujanje.

Oni neće odustati. Ne radi se tu samo o Randu. Svi oni nastaviće da se bore. Napadi Mračnoga izgubili su značenje. Ako ga ti napadi ne mogu naterati da se preda, ako ga ne mogu naterati da odustane - šta su onda?

Unutar te bure Rand je potražio prazninu onako kako ga je Tam učio. Sva osećanja, sve brige, sav bol. Sve je to uzeo i pohranio u plamen one jedne sveće.

Osetio je mir. Mir jedne kapi vode koja pada u baru. Mir trenutaka, mir između treptaja oka, mir praznine.

„Neću odustati“, ponovi on a te reći kao da su bile pravo čudo.

JA VLADAM SVIMA NJIMA. SLAMAM IH PRED SOBOM. IZGUBIO SI, DETE ČOVEČANSTVA.

„Ako tako misliš“, prošapta Rand u mraku, „onda je to stoga što ne vidiš.“

Loijal se borio za dah kada se vratio na severni kraj visoravni. Preneo je vesti Metu i ispričao kako se Lan hrabro borio pre nego što je poginuo i kako je povukao Demandreda za sobom. Loijalov izveštaj duboko je pogodio Meta, baš kao i sve u njegovoj vojsci, a naročito Krajišnike, koji su izgubili kralja i brata. Pometnja je nastala i među Šarancima; vesti o Demandredovoj smrti nekako su počele da kolaju njihovim redovima.

Met potisnu svoj jad. Lan to ne bi hteo. Umesto toga, Met diže ašandarei. „Tai'šar Malkijer!“, zaurla što je glasnije mogao. „Lane Mandragorane, ti krvavi predivni čoveče! Uspeo si!“

Njegov krik odjekivao je u tišini dok je jurišao na Senkinu vojsku. A onda su se pokliči prolomili za njim: „Tai'šar Malkijer!" Pokliči svih naroda, bili Krajišnici ili ne. Pojurili su preko visoravni zajedno s Metom i zajedno napali zgranutog neprijatelja.

39 Oni koji se bore

TI TO NE MOŽEŠ DA POJMIŠ, ZAR NE?, zatraži Rand da čuje od tame. TI NISI SPOSOBAN ZA TO. SLAMAŠ NAS, A MI SE I DALJE BORIMO! ZAŠTO? ZAR NAS NISI UBIO? ZAR NAS NISI UNIŠTIO?

TI, odgovori Mračni. IMAM TEBE.

Rand pođe napred. U tom mestu ništavila Sara kao da se oko njega kovitlala poput nekakve tapiserije. EVO GDE GREŠIŠ, ŠAI'TANE - GOSPODARU MRAKA, GOSPODARU ZAVISTI! GOSPODARU NICEGA! EVO GDE GREŠIŠ! NIJE REČ O MENI. NIKADA NIJE BILA REČ O MENI!

Reč je o ženi, ranjenoj i poniženoj, bačenoj sa svog prestola i pretvorenoj u marionetu - ženi koja je puzala kada je morala. Ta žena se i dalje bori.

Reč je o čoveku kojeg je ljubav iznova i iznova zaobilazila, čoveku koji je nalazio bitne stvari koje bi drugi prevideli. Čoveku koji pamti priče i koji je uzeo da brani glupe dečake kada bi bilo pametnije da samo nastavi svojim putem. Taj čovek se i dalje bori.

Reč je o ženi s tajnom, s nadom u budućnost. Ženi koja je tražila istinu pre nego što su drugi počeli. Ženi koja je dala život, pa joj je taj život vraćen. Ta žena se i dalje bori.

Reč je o čoveku kojem su uzeli porodicu, ali nije klonuo od tuge već je zaštitio one koje je mogao da zaštiti.

Reč je o ženi koja ne želi da poveruje kako ne može da pomogne, kako ne može da Izleči one koji su povređeni.

Reč je o heroju koji je svakim svojim dahom tvrdio da to nije tačno.

Reč je o ženi koja nije htela da se pogne dok je tuku i koja je sijala od Svetlosti za sve koji je gledaju. Uključujući Randa.

Reč je o svima njima.

Video je to iznova i iznova u Sari rasprostrtoj oko sebe. Rand je prolazio kroz eone i doba a šaka mu je promicala kroz trake svetlosti od kojih se Šara sastojala.

EVO ISTINE, ŠAI'TANE, kaza Rand pa pođe napred šireći ruke, a izatkana Sara raširi se oko njih. NE MOŽEŠ DA POBEDIŠ AKO MI NE ODUSTANEMO. TO JE TO, ZAR NE? U OVOJ BORBI NIJE REČ O POBEDI U BITKI. BORBA PROTIV MENE... CILJ TI NIKADA NIJE BIO DA ME POBEDIŠ - VEĆ DA ME SLOMIŠ.

TO SI POKUSAVAO SA SVIMA NAMA. ZATO SI POVREMENO POKUSAVAO DA NAS UBIJEŠ A U DRUGIM PRILIKAMA KAO DA TI NIJE BILO STALO DO TOGA. TI POBEĐUJEŠ KADA NAS SLOMIŠ. ALI NISI. NE MOŽEŠ.

Mrak zadrhta. Ništavilo zadrhta kao da nebeski svodovi popucaše. Mračni prkosno zaurla.

Unutar praznine Rand je nastavio da se kreće napred a tama je podrhtavala.