Sećanje na svetlost

Ima još sat vremena do zore. Ali oblaci su bili tako tmurni da je znala da neće videti sunce kada bude granulo. Vratila se do Galada, pa opet sela i uhvatila ga za ruku. Kada će neka Aes Sedai doći da ga Izleči? On je i dalje u nesvesti, osim što košmarno šapuće. Zakoprcao se, a nešto mu je zablistalo oko vrata.

Berelajn pruži ruku pod njegovu košulju i izvuče medaljon. Bio je u obliku lisičje glave. Protrlja ga prstom.

Vrati Kautonu..." šaputao je Galad sklopljenih očiju. „... Nada...“

Berelajn je na trenutak razmišljala, osećajući onu tamu napolju kao da to Mračni guši čitavu zemlju i gmiže kroz prozore i ispod vrata. Onda ustade i ostavi Galada, žustrim koracima noseći medaljon.

„Amirlin Tron je mrtva“, podnese Arganda izveštaj.

Krv i krvavi pepeo, pomislio je Met. Egvena. Zar i Egvena? To ga je pogodilo kao da ga je neko udario u lice. „Staviše“, nastavi Arganda, „Aes Sedai javljaju da su izgubile više od polovine svojih pripadnica. Preostale tvrde... i ovo su doslovce njihove reči... da one ne mogu da usmeravaju ni koliko da podignu pero! Više neće moći da učestvuju u bitki.“

Met zastenja. „Koliko su šarskih usmerivača izbacile iz borbe?“, upita on pripremajući se za loše vesti.

„Sve.“

Met pogleda Argandu i namršti se. „Molim?“

„Sve usmerivače“, pojasni Arganda. „Sve koji su se borili protiv Aes Sedai.“

„Makar nešto“, primeti Met. Ali Egvena...

Ne. Sada ne sme da razmišlja o tome. Ona i njeni ljudi zaustavili su šarske usmerivače.

Šaranci i Troloci povukli su se s prvih borbenih linija kako bi se pribrali. Met je iskoristio priliku da i sam to učini.

Njegove snage - ono što je od njih ostalo - bile su raštrkane po čitavoj visoravni. Spojio je sve što mu je ostalo. Krajišnike, Zmajuzaklete, Loijala i Ogijere, Tamove jedinice, Bele plaštove i vojnike iz Družine Crvene ruke. Oni su se naporno borili, ali njihovi neprijatelji brojčano su daleko nadmoćniji. Bilo bi dovoljno loše da se bore samo protiv Šaranaca, ali kada su se Troloci Probili na istočni rub visoravni, bili su primorani da se; brane na dva fronta. U poslednjih sat vremena potisnuti su više od hiljadu koraka ka severu, a njihovi zadnji redovi skoro da su stigli do kraja visoravni.

Ovo će biti poslednji napad. Kraj bitke. Pošto više nema šarskih usmerivača, Met neće biti smesta zbrisan s lica zemlje, ali Svetlosti... Ostalo je tako mnogo krvavih Troloka. Met je dobro odigrao taj ples. Zna da je tako. Ali postoje granice onoga što čovek može da uradi. Cak ni Tuonin povratak možda neće biti dovoljan, ako se ona uopšte vrati.

Arganda je primao izveštaje s drugih delova bojišta - čovek je toliko teško ranjen da ne može da se bori, a nije ostao niko sa dovoljno Moći da može da ga Izleći. On dobro radi svoj posao. Dobar čovek. Met bi znao da ga iskoristi u Družini.

Troloci su se prikupljali za napad, sklanjajući leševe s puta i prikupljajući se u pesnice koje predvode Mirdraali. To će Metu dati pet ili deset minuta da se pripremi. A onda će uslediti napad.

Lan mu priđe, sumornog izraza lica. „Kautone, šta hoćeš da moji ljudi rade?“

„Pripremite se za bitku protiv onih Troloka” odgovori Met. „Je li neko u skorije vreme proverio šta je s Majenom? Sada bi bio divan trenutak da nam se vrati nekoliko jedinica Izlečenih vojnika.“

„Proveriću ja“, odgovori mu Lan, „a onda ču se vratiti da pripremim svoje ljude.“

Dok je Lan odlazio, Met gurnu ruke u bisage, pa izvadi Randov barjak - onaj steg drevnih Aes Sedai. Ranije ga je uzeo, razmišljajući đa će mu možda biti od neke koristi. „Meka neko razvije ovo. Borimo se u Randovo krvavo ime. Hajde da Senci stavimo do znanja da smo ponosni na to.“

Danil uze barjak i nađe neko koplje da ga na njemu razvije. Met duboko udahnu. Sudeći po tome kako Krajišnici razgovaraju, misle đa će se sve ovo okončati slavnim i junačkim samoubilačkim jurišom. Iako su se Tomove pesme uvek završavale... Met se oduvek nadao da se nikada neće naći u takvim pesmama. Sada je slaba nada za to.

Razmišljaj, razmišljaj. U daljini se začuše troločki rogovi. Tuon se zadržala. Hoće li uopšte doći? Krišom se nada da neće. Pošto se bitka odvija tako loše, možda čak ni Seanšani neće biti dovoljni đa je preokrenu.

Potrebna mu je prilika. Hajde, srećo! Otvori se nova kapija a Arganda ode da prihvati izveštaj. Met nije ni morao da ga čuje da bi shvatio o kakvim je vestima reč, pošto se Arganda mrštio kada se vratio. „Dobro“, uzdahnu Met, „da čujem.“

„Kraljica Andora je mrtva“, reče mu Arganda.

Krvavi pepeo! Ne Elejna! Meta kao đa nešto preseče. Rande... žao mi je. „Ko ih sada predvodi? Bašer?“

„Mrtav je“, odgovori Arganda. „Kao i njegova žena. Poginuli su u napadu na andorske kopljanike. Izgubili smo i šest aijelskih poglavara. Aijele i Andorce kod rečnog korita ne predvodi niko. Brzo popuštaju.“

„Ovo je kraj!“ Demandređov pojačani glas zagrme s drugog kraja visoravni. „Lijus Terin vas je napustio! Vrištite njemu dok umirete. Neka oseti vaš bol.“