Sećanje na svetlost

Sada mora da napadne svom silom. Da potisne Šarance i Troloke s visoravni. Troloci počeše da pune prolaz između baruština i visoravni, pritiskajući branioce kod rečnog korita. Elejnina smrt bila je laž. Njenom vojskom zavladala je pometnja - izgubili su više od trećine svojih vojnika - ali tren pre nego što će ih Troloci pregaziti, ona je dojahala usred njih i okupila ih. Sada je pravo čudo što drže bojni red iako ih Troloci potiskuju dublje u Šijenar. Međutim, neće moći još dugo, bila Elejna s njima ili ne: sve više i više kopljanika u prvim redovima biva pregaženo, vojnici padaju po celom bojištu, a njena konjica i Aijeli iz sve snage, ali sve teže, rade na suzbijanju neprijatelja. Svetlosti, ako mi pođe za rukom da gurnem Senku s ove krvave visoravne u one zveri tamo dole, svi će popadati jedni preko drugih!

„Lorde Kautone!“, viknu Tina. Ona spusti krvavo koplje koje je držala sedeći u sedlu i pokaza ka jugu.

Svetlost je blistala u daljini, prema reci Erinin. Met obrisa znoj sa čela. Je li to...

Kapije na nebu. Na desetine kapija, a kroz njih su navirali to’rakeni u letu, noseći svetiljke. Kiša zapaljenih strela pade po Trolocima u prolazu; to rakeni sa strelcima leteli su u formaciji preko gaza i prolaza koji se pružao iza njega.

Kroz larmu bitke Met je čuo zvuke od kojih mora da se neprijateljima ledila krv u žilama: stotine a možda i hiljade rogova rikalo je u mraku svoj ratni zov, grmljavina bubnjeva skladno je tukla ritam koji je postajao sve glasniji, a tutnjava koraka nadolazeće vojske - ljudi i životinja - odzvanjala je mračnom Polovskom visoravni. U tami neposredno pred zoru niko nije mogao da ih vidi, ali svi na bojištu znali su ko su oni.

Met vrisnu od radosti. U mislima su mu se odvijali seanšanski vojni pokreti. Pola njihove vojske poći će pravo na sever od Erinin, pa se pridružiti Elejninoj iscrpljenoj vojsci kod More i zgaziti Troloke koji su pokušavali da se probiju u Šijenar. Druga polovina krenuće na zapad oko blatišta sve do zapadne strane visoravni, gazeći Troloke u prolazu s leđa.

Sada je kišu strela počeo da prati sjaj u vazduhu - damane su stvarale izvore svetlosti da bi njihova vojska mogla da vidi kuda ide - što je bila takva predstava da bi se njome i iluminatori ponosili! Zaista, tle se treslo kada je ogromna seanšanska vojska pošla preko Merilorskog polja.

Vazduh zadrhta od grmljavine pored Metovog desnog krila - duboke grmljavine. Talmanes i Aludra popravili su zmajeve pa kroz kapije otvaraju vatru pravo u šarsku vojsku.

Skoro da je sve na svom mestu. Ostalo je još samo jedno da se završi pre poslednjeg bacanja kockica.

Metove vojske krenuše u napad.

Džur Grejdi dodirnu pismo koje mu je žena poslala preko Androla iz Crne kule. Nije mogao da ga pročita u mraku, ali to nije ni bilo bitno, samo da može da ga drži. Svejedno ga je naučio napamet.

Gledao je tu klisuru desetak milja severoistočno duž reke More, gde ga je Kauton postavio. Bio je daleko od bojišta na Meriloru.

Nije se borio. Svetlosti, to mu je teško padalo, ali nije se borio. Posmatrao je šta se dešava, pokušavajući da ne razmišlja o jadnim ljudima koji su tu izginuli braneći reku. Bilo je to savršeno mesto - Mora je tu prolazila kroz klisuru i to je bilo mesto gde je Senka mogla pokušati da zajazi reku. To je i učinila. O, ljudi koje je Met poslao pokušali su da se bore protiv Gospodara straha i Šaranaca. To je bio suludi zadatak! Grejdi je u sebi besneo na Kautona. Svi tvrde da je on dobar vojskovođa, a on je učinio ovako nešto.

Pa, ako je već toliko pametan - zašto je poslao pet stotina običnih ljudi iz nekog planinskog sela u Murandiji da brane ovu reku? Da, Kauton je takođe poslao i stotinu vojnika iz Družine, ali to nije bilo ni izbliza dovoljno. Izginuli su braneći reku nekoliko sati. U rečnoj klisuri bilo je na stotine i stotine Troloka i nekoliko Gospodara straha!

Ti ljudi bili su pobijeni svi do jednoga. Svetlosti! U toj skupini bilo je i dece. Varošani i ono malo vojnika valjano su se borili i branili su klisuru daleko duže nego što bi Grejdi i pomislio da je moguće, a onda su izginuli. A njemu je bilo naređeno da im ne pomaže.

Pa, Grejdi je sada čekao u mraku na vrhu klanca, skriven među nekim stenjem. Jedno stotinu koraka od njega Troloci su se kretali obasjani svetlošću baklji - potrebne su Gospodarima straha da bi mogli da vide. I oni su bili na vrhu klisure, što im je omogućavalo da s visine gledaju reku ispod sebe - koja se pretvorila u jezero. Tri Gospodara straha odlomila su ogromnu parčad kamena sa zidova klanca i stvorila prepreku od stenja koja je postala brana preko reke.