Sećanje na svetlost

„Ne“, odgovori Androl. „Kazao je da ovo važi za ljude koji nemaju druga određena naređenja. Mi imamo. Na početku bitke kazao nam je da motrimo na Taimove čankolize i da uradimo nešto u vezi s njima.“

„Androle, nisam siguran da se on baš seća tog naređenja“, reče mu Emarin češkajući se po bradi. „A ne znam baš da li bi sada želeo da to naređenje poštujemo, sve i da ga se seća. Cini mi se da je prilično usredsređen na ono žezlo.“

„Svejedno nam je izdao naređenje“, odvrati Androl.

„Androle“, kaza mu Kanler sedajući na zemlju, „toliko sam umoran da nemam snage ni da te opsujem, kad bih želeo da to učinim. Niko od ovih momaka ne izgleda ništa bolje od mene, a ti se naprežeš i kada otvaraš malu kapiju. Kako ćemo da se suprotstavimo Mišrejlu i ostalima?“

Androl se namršti ali ništa ne odgovori. Međutim, Pevari nešto sinu. Možda način da postignu nešto iako su iscrpljeni...

Androl se razvedri a oči mu se razrogačiše, pa se onda isceri. „Pevara, ti si genije.“

„Hvala ti“, šturo mu odgovori ona. „Kanleru, diži se na noge. Spremna sam da se opkladim u šta god hoćete da ćemo zateći Taimove ljude kako pokušavaju da unište one zmajeve. Priredićemo im malo iznenađenje...“

Ovo se pretvorilo u pravi haos.

Mogedijen šutnu Demandredov leš. Ostavljen je da leži na zemlji pošto su Šaranci otišli da se bore protiv Kautonove vojske i osvete svog vođu.

Demandred. Budala je. dopustila sebi da postane rasejan. Ako se previse usredsrediš na lične zavade ili dopustiš sebi da se spretljaš s crvima koji ti služe... pa, Demandred je zaslužio to što je dobio. Smrt i najverovatnije večnu kaznu u rukama Velikog gospodara.

Sada kada je Demandred zaista mrtav, ona posegnu za Jednom moći - i nađe nešto drugo. Blistavu reku desetostruko moćniju, desetostruko slađu. Pošto je tako mnogo Izabranih palo, Veliki gospodar se otvorio prema njoj. Preživljavanje je zaista najbolji način da se neko njemu dokaže.

Ovo je dramatično promenilo njene planove. Najpre je spalila Demandredov leš i pretvorila ga u pepeo, a onda je brzo izatkala Ogledalo izmaglica - o, kako je samo Prava moć slatka - i svoj lik zamenila Demandredovom slikom. Uvek se starala da može da oponaša druge Izabrane. Biće joj teško da oponaša Demandreda, pošto se on u poslednje vreme veoma promenio, ali ga je pomno držala na oku. Moraće da bude oprezna, pošto neće biti zavaran niko ko je bude dodirnuo.

Prerušivši se, Putovala je do pozadinskih redova šarske vojske koja se borila pored Kautonovih odreda. Tu su pozadinske jedinice čekale da pođu napred, kao i taljige s potrepštinama i neki ranjenici.

Šaranci prestaše da razvrstavaju zalihe i pogledaše je. Zgranuto. Pripremali su se da pobegnu sa bojišta. Bili su svesni, baš kao i svi ostali, da se ogromna seanšanska vojska priključila borbi. Ona primeti da je među njima i šačica Ajada - svega troje, koliko je mogla da vidi. Dve žene s tetovažama i prljavi muški usmerivač koji je čučao pored njihovih nogu. Većina ostalih nastradala je u sukobu sa Aes Sedai. Seanšani. Od pomisli na njih i na onu njihovu caricu Mogedijen je došlo da crkne od muke. Kada Veliki gospodar sazna kakvu je glupost napravila...

Ne. On joj je dao Pravu moć. Mogedijen je nadživela ostale i trenutno je samo to bitno. On ne može da vidi sve, pa verovatno još ne zna da je ona razotkrivena. Kako li je onoj devojci pošlo za rukom da prozre njeno prerušavanje? To ne bi trebalo da je uopšte moguće.

Mora da ju je neko izdao. Ipak, ona je za vreme ove bitke blisko sarađivala s Demandredom i mada nikada nije bila jednako dobar taktičar - niko od Izabranih to nije bio, izuzev možda Samaela - dovoljno se razumela u vođenje bitke da preuzme zapovedništvo. Mrsko joj je da to radi, pošto će tako biti Složena, što ona nikako ne voli. Ali očajnička vremena traže očajnička dela.

A zapravo, dok je razmišljala o tome, shvatila je da se događaji odvijaju prilično dobro po nju. Demandred je pao, nastradavši od sopstvene gordosti. M’hejl, onaj skorojević, takođe je mrtav - i zgodno je sa bojišta uklonio predvodnicu Aes Sedai. Ona na raspolaganju i dalje ima glavninu Demandredovog Nakota Senke, kao i nešto Gospodara straha, nekoliko pripadnica Crnog ađaha i desetak Preobraćenih muškaraca koje je M’hejl doveo.

„Ovo nije on!“, kaza jedan stariji čovek u odori šarskog isposnika. Upre prstom u Mogedijen. „Ovo nije naš Vild! To je...“

Mogedijen sprži tog čoveka.

Kada mu kosti popadaše u hrpu, ona se usputno seti izveštaja svojih očiju i ušiju da je Demandred ukazivao naklonost tom starcu. „Bolje da umreš, stari“, obrati se ona lešu govoreći kao Demandred, „nego da ostaneš u životu i osporavaš onoga kojeg bi trebalo da voliš. Da li još neko želi da me osporava?“

Šaranci su samo ćutali.

„Ajadi“, obrati se Mogedijen onima troma, „jeste li me videli da izrađujem tkanje?“

Obe žene i prljavi muškarac odmahnuše glavama.

„Ubijam bez tkanja“, reče Mogedijen, „to mogu samo ja, vaš Vild.“