Sećanje na svetlost

To i jeste dobro, pošto je Avijenda samo gledala u čoveka kojeg je upravo oborila, čoveka kojeg je Grendal Prinudom naterala da joj se pokori. Čoveka koji Avijendi deluje poznato.

Užasnuta i uzdrhtala, ona pruži ruku i smače veo.

Bio je to Ruark.

„Odlazim" mršteći se izjavi Mišrejl, sve vreme gledajući u leđa šarskoj konjici koja je jurišala. Stajali su na zapadnoj strani visoravni, daleko na levom krilu šarske vojske. „Niko nam nije rekao da ćemo se boriti protiv krvavih heroja Roga.“

„Ovo je Poslednja bitka, dete." Alvijarin je zvučala posprdno. U poslednje vreme, počela je da sve njih oslovljava sa „dete". Mišrejl je gotovo bio spreman da je zadavi. Zašto joj je M’hejl dozvolio da veže Nensena? Zašto je jedna žena postavljena na njihovo čelo?

Bila je to mala skupina. Alvijarin, Mišrejl, Nensen, Kaš, Rijana, Donalo i Ajako - koja je bila Preobraćena kada i on. Mišrejl se baš ne razume preterano u vođenje bitke na bojištu; kada on ubija ljude, voli da ih sačeka negde gde je mračno i gde niko ne gleda šta se dešava. Od te silne otvorene bitke, od sveg tog haosa, osećao se kao da mu je nož pritisnut uz leđa.

„Eno“, reče Alvijarin Nensenu, upirući prstom prema blesku svetlosti kada se nova rika onih zmajeva oglasi kroz kapije preko bojišta. „Mislim da je ono doprlo sa sredine visoravni. Otvori kapiju i idi tamo.“

„Nikada nećemo uspeti..." poče Mišrejl.

„Odlazi!“, viknu Alvijarin crveneći od besa.

Nensen potrča da je posluša. On voli da sledi naređenja i da se oseća kao da je neko drugi glavni.

Možda ću morati da je ubijem, pomislio je Mišrejl. Kao i Nensena. Bez obzira na to što nema iskustva s bitkama, Mišrejlu je jasno da ovo neće biti laka borba. Povratak Seanšana, Demandredov pad i Troloci koji divljaju bez ikakvih smernica... Da, Senka i dalje ima brojčanu nadmoć, ali ova bitka nije ni izbliza onako jednostrana kako bi on voleo. Jedno od prvih pravila koje je u životu ’naučio bilo je da se ne bori ni s kim kada ima jednake izglede da izgubi tu bitku.

Njih šestoro prođoše kroz kapiju i pojaviše se na sredini zaravni. Sa tla koje su spržili zmajevi i usmerivači dizao se dim i mešao se sa čudnom maglom koja je pala; teško je bilo reći šta se tu tačno događa. U zemlji su zjapile rupe koje su iskopali zmajski hici. Leševi... pa, raskomadani leševi... bili su razbacani na sve strane. U vazduhu se osećao nekakav neobičan miris. Zora je već svanula, ali jedva da se nešto malo svetlosti probijalo kroz oblake.

Krici su se čuli s neba, a ispuštali su ih oni čudni leteći stvorovi koje su Seanšani doveli sa sobom. Mišrejl zadrhta. Svetlosti. Bilo je to kao da stoji u kući bez krova i zna da mu je neprijatelj postavio strelce nad glavom. On obori jednog tkanjem Vatre, osećajući zadovoljstvo kada vide kako se toj zveri krila zgužvaše i kako poče da se vrti dok je padala.

Ali takav napad ga je izložio. On će zaista morati da ubije ostale Gospodare straha, pa da pobegne. Njegova strana bi trebalo da pobeđujel

„Na posao“, naredi Alvijarin. „Radite šta vam kažem. Muškarci otvaraju kapije kroz koje ove naprave otvaraju vatru; zato ćemo morati da nađemo mesto gde je kapija bila otvorena, pa da Donalo očita ostatak.“

Muškarci krenuše da ispituju tle, pokušavajući da nađu mesto gde se kapija otvorila. Neki ljudi borili su se u blizini - i to nezgodno blizu. Bili su to Šaranci na jednoj i ljudi sa vučjim barjakom na drugoj strani. Ako se vrate tuda...

Donalo krenu pored Mišrejla i njih dvojica se upustiše u brzu potragu. I jedan i drugi držali su Moć. Donalo je bio Tairenac četvrtastog lica, sa prosedom bradom potkresanom u šiljak.

„Kada je Demandred pao“, prošapta Donalo, „shvatio sam da je ovo sve vreme bila zamka. Nasamareni smo.“

Mišrejl klimnu. Možda će Donalo ipak biti saveznik. Moći će da pobegnu zajedno. Naravno, onda će morati da ubije Donala. Mišrejl nema namere da neki svedok dojavi Velikom gospodaru šta je on uradio.

Svejedno ne može da veruje Donalu. Taj čovek im se pridružio samo zbog onog prisiljavanja s Mirdraalima. Ako čovek tako lako jednom promeni stranu, šta će ga sprečiti da je promeni i drugi put? Sem toga, Mišrejlu se ne dopada... osećaj koji ga muči kada pogleda Donala ili druge Preobraćene. Kao da je u njima nešto duboko neprirodno i da iz njih posmatra svet, tražeći plen.

„Moramo da pobegnemo odavde“, prošapta Mišrejl. „Vođenje ove bitke sada je čista..." Ućuta kada susretoše nekoga ko se probijao kroz dim.

Visok čovek zlatnoriđe kose. Poznat čovek, sa mnoštvom posekotina, odeće nagorele i počrnele. Mišrejl zabezeknuto uzdahnu, a Donalo opsova kada ih sam Ponovorođeni Zmaj ugleda, lecnu se, pa pobeže preko zaravni. Dok se Mišrejl setio da napadne, Al'Tor je otvorio kapiju i pobegao kroz nju.

Tle se silovito treslo, a parčad zemlje čak se obrušila i deo istočne padine srušio se na Troloke. Ovo mesto postaje sve trusnije. To je još jedan razlog da odu odatle.

„Ono je bio krvavi Ponovorođeni Zmaj!" viknu Donalo. „Alvijarin! Krvavi Ponovorođeni Zmaj je na bojištu!“