Sećanje na svetlost

Morala je da podseti sebe da se ne smeši, čak ni nakon što je izvojevala pobedu, dok su joj se ti ljudi klanjali. Demandred je uvek smrtno ozbiljan. Dok su ljudi padali na kolena oko nje, Mogedijen je morala silom da zauzdava ushićenje. Da, Demandred je tu završio veliki posao i predao joj u ruke vojsku čitavog jednog naroda da se igra s njom. Ovo će zaista biti dobro!

„Zmajoubico“, obrati joj se jedna od Ajada koji su klečali. Ona je čak jecala! Kako su ti Šaranci samo slabi. „Videli smo kada si pao.“

„Kako sam ja mogao da padnem? Imate proročanstva, zar ne?“

Žene se zgledaše. „Zmajoubico, proračanstva kažu da ćeš se boriti“, odgovori joj ta žena. „Ali...“

„Okupi pet pesnica Troloka iz pozadinskih jedinica“, naredi Mogedijen okrećući se zapovedniku rezervnih odreda, „i pošalji ih uzvodno do ruševina.“

„Ruševina?" upita je taj čovek. „Tamo su samo kaemlinske izbeglice.“

„Upravo tako, budalo jedna. Izbeglice - deca, starci i žene koji traže mrtve. Oni ne mogu da pružaju otpor. Reci Trolocima da počnu da ih kolju. Naši neprijatelji su slabi; takav napad će ih primorati da se povuku i štite one koje bi pravi ratnici samo ostavili da izginu.“

Vojskovođa klimnu i ona vide izraz odobravanja na njegovom licu. Prihvatio ju je kao Demandreda. Dobro. On otrča da prenese njena naređenja.

„A sada“, reče Mogedijen kada se u daljini začu rika zmajeva, „zašto niko od naših Ajada nije otišao da ukloni ono oružje?“

Ajada koja je klečala pred Mogedijen pognu glavu. „Vilde, ostalo nam je manje od deset Ajada.“

„Tvoji izgovori su slabi“, odbrusi Mogedijen, slušajući kako rika staje. Možda je neko od M’hejlovih preostalih Gospodara straha izašao na kraj sa zmajevima.

Naježila se dok je šarski zapovednik išao prema jednom Mirdraalu preko polja. Ona mrzi da bude tako na otvorenom. Ona bi trebalo da bude u senkama i da prepušta drugima da vode bitke. Međutim, neće dozvoliti da se priča kako je ona, kada su to okolnosti zahtevale, bila suviše uplašena da...

Kapija se otvori iza nje, a nekoliko Šaranaca viknu da je upozore. Mogedijen se okrenu a oči joj se razrogačiše kada ugleda nešto nalik na mračnu pećinu. Zmajevi su zjapili iz nje.

„Vatra!“, dreknu nečiji glas.

„Zatvori kapiju!" viknu Talmanes a prolaz se ugasi.

„Ovo je bila zamisao lorda Meta, zar ne?" dreknu Daerid, koji je stajao pored Talmanesa dok su se zmajevi punili. Obojica su imala vosak u ušima.

„A šta misliš?“, dreknu mu Talmanes u odgovor.

Ako su zmajevi ranjivi kada otvaraju vatru, šta čovek da radi s njima? Da ih ispaljuje sa skrivenog položaja.

Talmanes se nasmeši kada Niejld otvori sledeću kapiju ispred deset zmajeva. Cinjenica da su mnoga kolica za zmajeve toliko polomljena da ne mogu da se pokreću ne znači ama baš ništa kada možeš da otvoriš kapiju ispred njih i da ih usmeriš kud god hoćeš.

Ova kapija otvorila se na nekoliko pesnica Troloka koje su se upustile u žestoku borbu protiv Belih plaštova. Neki Nakot Senke užasnuto ugleda zmajeve.

„Vatra!" viknu Talmanes i mahnu rukom za slučaj da neko ne može da ga čuje.

Pećina se ispuni dimom a grmljavina odjeknu i kroz Talmanesove čepove za uši dok su zmajevi bljuvali oluju smrti na Troloke. Pogodili su troločke pesnice postrance, brišući ih s puta i ostavljajući ih izlomljene da umiru. Beli plaštovi zaklicaše i digoše mačeve.

Niejld zatvori kapiju, a zmajevci napuniše oružje. Niejld onda otvori kapiju iznad njih, okrenutu naniže, kako bi dim od zmajske vatre izleteo iz pećine na otvoreni vazduh negde daleko.

„Da li se ti to smešiš?" upita Daerid.

„Da“, zadovoljno odgovori Talmanes.

„Krv i krvavi pepeo, lorde Talmanese... taj izraz lica izgleda užasno na tebi." Daerid se pokoleba. „Verovatno bi trebalo da se češće smešiš.“

Talmanes se isceri kada Niejld otvori narednu kapiju koja je vodila do jedne tačke na Dašarskoj kvrgi, gde je Aludra stajala s durbinom i izviđačima, određujući sledeću metu. Ona viknu kroz kapiju koji položaj da napadnu, a Niejld klimnu glavom i pripremi se za sledeći niz hitaca.

42 Nemogućnosti

Avijenda se osećala kao da čitav svet puca, kao da se slama i kao da ga nešto proždire. Munje koje su padale na dolinu oko Šajol Gula više niko nije suzdržavao. Niti vetrotragačice, niti ma ko drugi. Munje su ubijale i Nakot Senke i branioce. Bile su potpuno nepredvidljive. U vazduhu se osećao miris vatre, spaljenog mesa i još nečega - bio je to prepoznatljiv i čist miris koji se širi nakon udara munje.

Avijenda je jurila kao vetar, pokušavajući da pobegne od Grendal, koja je na nju bacala mlaz za mlazom usijane kobne vatre. Zemlja se tresla od svakog njenog napada. Crne pukotine širile su se stenjem.

Branioci doline skoro su izginuli. Psomraci ubijaju ljude koji se nisu povukli čak do staze što vodi uz planinu. Zemlja se zatrese, a Avijenda se spotaknu. Blizu nje, jedan odred Troloka režeći pobeže iz vetrovitih senki. Ta stvorenja nisu je videla već su se okrenula i napala nešto drugo... Druge Troloke? Bore se jedni protiv drugih.