Sećanje na svetlost

Svetlosti. Odupirao se njihovim pokušajima da ga iskvare i da ga Preobrate na stranu Senke... ali nije mogao a da se ne zapita da oni to nisu slomili nešto u njemu. Nešto duboko. Zagleda se pravo preko kristalnog polja.

Zemlja se opet zatrese i neki kristali se smrskaše. Čitav taj deo ubrzo će se srušiti. A sa njim i žezlo...

Moć.

„Upozoravam te”, začu se neki miran glas. „Moram da prenesem jednu poruku. Ako budem morala da ti slomim ruku kako bih poruku uručila, postaraću se da tako i bude.”

To je seanšanski naglasak, pomislio je Logan pa se okrenuo i namrštio. Jedna Seanšanka u pratnji nekog krupnog Ilijanca raspravljala se s jednim od njegovih stražara. Ta žena očigledno zna kako da joj se glas pronese okruženjem a da ne mora da viče. Zračila je nekakvom samouverenošću koja je Loganu bila zanimljiva.

On joj priđe, a Seanšanka ga pogleda. „Ti se držiš kao da imaš vlast”, doviknu mu ona. „Jesi li ti onaj što ga zovu Logan?”

On klimnu.

„Amirlin ti šalje svoje poslednje reči”, reče mu Seanšanka. „Moraš da predaš pečate Beloj kuli da bi bili slomljeni. Znak je blesak svetla! Ona kaže da će to biti jasno prepoznatljivo.”

Logan izvi jednu obrvu, klimnu toj ženi - najviše da bi je smirio - pa ode drugim putem.

„Ti nemaš namere da to uradiš”, primeti Gejbrila. „Budalo jedna. Ti pečati pripadaju...”

„Meni”, prekide je Logan.

„Logane”, tiho mu kaza Gejbrila, „znam da si bio povređen. Ali ovo nije trenutak za igre.”

„Zašto da ne? Kada se to Bela kula prema meni ponašala kao da sve ovo nije jedna velika i duga igra?”

„Logane.” Ona ga dodirnu po ruci.

Svetlost spalila tu vezu! Kamo sreće da je nije primorao na to. Ovako vezan za nju, osećao je njenu iskrenost. Kako bi mu život samo bio lakši kada bi i dalje mogao da sve Aes Sedai posmatra sa sumnjom.

Iskrenost. Hoće li to biti njegova propast?

„Lorde Logane!” pozva ga Desotel. Taj Predani bio je krupan kao kovač. „Lorde Logane, mislim da sam ga našao!”

Logan prestade da gleda Gejbrilu u oči, pa se okrenu prema Desotelu. Taj Aša'man je stajao pored jednog velikog kristala. „Ovde je”, kaza Desotel brišući kristal dok mu je Logan prilazio. „Vidiš?”

Logan kleknu i izatka svetlosnu kuglu. Da... tu, u kristalu. Liči na šaku načinjenu od neznatno drugačije vrste kristala, koja svetluca od njegovog svetla. Ta šaka držala je zlatno žezlo, čiji je vrh bio pomalo nalik na pehar.

Logan prikupi Jednu moć i široko se nasmeši. Pusti da saidin poteče iz njega u kristal, sve vreme koristeći tkanje koje će smrskati kristal kao da je reč o kamenu.

Zemlja se zatrese, ali kristal - šta god da je zapravo to bilo - pružao je otpor, Što je on više pritiskao, to su potresi bivali teži.

„Logane..." zausti Gejbrila.

„Odmakni se“, upozori je Logan. „Mislim da ču morati da isprobam kobnu vatru.“

Strah sevnu kroz vezu. Srećom, Gejbrila nije ni pokušala da mu kaže šta je zabranjeno a šta ne. Aša’mani ne moraju da poštuju zakone Bele kule.

„Logane!“

Novi glas. Kada će ga već jednom ostaviti na miru? On pripremi svoje tkanje.

„Logane!" Androl je bio sav zadihan kada je stigao. Pade na kolena, lica oprljenog i isprženog. Delovao je gore od nekog leša. „Logane... izbeglice iz Kaemlina... Senka je poslala Troloke da ih ubijaju kod ruševina. Svetlosti! Tamo je pokolj.“

Logan izatka kobnu vatru ali zadrža skoro završeno tkanje gledajući u kristal i zlatnu nagradu u njemu.

„Logane..." bolno izusti Androl. „Ostali koji su bili sa mnom još su tamo i bore se, ali svi su preumorni. Ne mogu da nađem Kautona, a vojnici kojima sam se obratio prezauzeti su sopstvenim bitkama da bi pomogli. Mislim da niko od zapovednika ne zna da su Troloci tamo. Svetlosti.”

Logan je držao tkanje, osećajući Jednu moć kako pulsira u njemu. Moć. Strah.

„Molim te“, tiho prošapta Androl, „Deca, Logane. Kolju decu..,“

Logan sklopi oči.

Met je jahao sa herojima Roga. Izgleda da je to što je nekada bio Duvač njemu obezbedilo posebno mesto među njima. Jahali su pored njega, dozivali su ga i razgovarali s njim kao da ga poznaju. Delovali su tako... pa, herojski... sedeli su u sedlima potpuno uspravno, okruženi maglom koja je blistala na svetlosti praskozorja.

Usred bitke on napokon postavi pitanje koje ga je već dugo mučilo, „Ja nisam krvavo... jedan od vas, zar ne?“, upita on Henda Udarača. „Znaš... pošto se heroji ponekad rađaju, pa umiru i... rade šta god da vi radite.“

Krupan čovek se zasmeja na doratu koji je po veličini bio još malo pa ravan seanšanskom veprokonju, „Znao sam da ćeš to pitati, Kockaru!“

„Pa, onda bi krvavo trebalo da imaš spreman odgovor." Met oseti kako crveni iščekujući taj odgovor. „Ne, nisi jedan od nas“, odgovori mu Hend. „Budi spokojan. Premda si učinio više nego dovoljno da zaslužiš mesto među nama, nisi odabran. Ne znam zašto.“

„Možda zato štomi se ne dopada zamisao da moram da skačem svaki put kada neko dune u onu krvavu sviralu.“

„Možda!“ Hend se isceri i pođe u galop na red šarskih kopljanika.