Sećanje na svetlost

Niti Vazduha obmotaše se oko Avijendinih nogu i povukoše je nazad. Ona vrisnu kroz stisnute zube, pa se okrenu oko svoje ose; od stopala su joj ostali samo patrljci ogoljenog mesa. Preplavila ju je tolika bol da joj je mrak pao na oči. Upirala se da dosegne Jednu moć.

Grendal ju je držala, ali je i ta žena klonula režeći i boreći se za dah. Tkanje preko njene rane još je bilo na svom mestu, ali je Grendal prebledela u licu. Kao da će se svakog trenutka onesvestiti.

Otvorena kapija pored nje mamila je Avijendu - ali bilo je isto kao da je miljama daleko. Sva ošamućena, dok su joj noge izgarale od bola, Avijenda izvadi nož iz korica.

Ispade joj iz drhtave ruke. Preslaba je da bi ga držala.

44 Dvojica zanatlija

erina je probudilo nekakvo šuštanje. On oprezno otvori oči i vide da se nalazi u nekoj mračnoj sobi.

Berelajnin dvor, setio se. Zvuk talasa koji je dopirao spolja postao je tiši, a galebovi su zanemeli. U daljini je tutnjala grmljavina.

Koje li je vreme? Po mirisu u vazduhu on bi rekao da je jutro, ali napolju je još mračno. Bilo mu je teško da razabere mračni obris koji se kretao kroz sobu prema njemu. Sav se napeo sve dok nije osetio miris.

„Čijad?“ upita on pridižući se da sedne.

Aijeli se ne štrecaju, ali sudeći po tome kako se samo ukopala u mestu, izgleda da ju je on ipak iznenadio.

„Ne bi trebalo da sam ovde“, prošapta ona. „Nategla sam svoju čast do same ivice onoga što bi trebalo da je dopušteno.“

„Čijad, ovo je Poslednja bitka“, odgovori joj Perin. „Dozvoljeno ti je da pomeriš neke granice... pod pretpostavkom da nismo već pobedili.“

„Bitka kod Merilora jeste dobljena, ali veća bitka - ona u Takandaru - i dalje se vodi.“

„Moram da se vratim na posao“, kaza joj Perin. Bio je samo u donjem rubju. Nije dozvolio da mu to smeta. Jedna Aijelka kao što je Čijad ne bi ni pocrvenela na to. On zbaci ćebe sa sebe.

Nažalost, duboka iznurenost koja ga je prožimala do srži samo je malčice iščilela. „Zar mi nećeš reći da ostanem u krevetu?" upita on umorno tražeći košulju i čakšire. Bili su skalupljeni u podnožju kreveta, zajedno sa njegovim čekićem. Morao je da se osloni na dušek dok je išao tamo. „Zar mi nećeš reći da nemam šta da tražim u bitki dok sam ovako umoran? Sve i jedna žena koju poznajem izgleda da misli kako joj je to jedna od glavnih dužnosti.“

„Shvatila sam“, zajedljivo odgovori Čijad, „da isticanje gluposti muškarce čini samo još glupljim. Sem toga, ja sam gai'šain. Tako nešto mi ne priliči.“

On je pogleda i mada u mraku nije mogao da je vidi kako crveni, po njenom mirisu znao je da se oseća posramljeno. Ona se baš i ne ponaša kao gai'šain.

„Trebalo je da vas Rand sve oslobodi vaših zaveta.“

„On nema tu moć“, ljutito odbrusi ona.

„Sta će vam čast ako Mračni dobije Poslednju bitku?" prasnu Perin navlačeći čakšire.

„Čast je sve“, tiho mu kaza Čijad. „Vredna je smrti, vredna je čitavog sveta. Ako nemamo časti, bolje je da izgubimo.“

Pa, valjda ima nekih stvari za koje bi on isto to rekao. Naravno, ne bi to rekao za nošenje glupih belih odora - ali on ne bi uradio neke stvari koje su Beli plaštovi radili pa ni da od toga zavisi ceo svet. Nije je više pritiskao zbog toga.

„Zašto si ovde?" upita je on navlačeći košulju.

„Gaul“, odgovori mu Čijad. „Je li on...“

„O, Svetlosti!“, ote se Perinu. „Trebalo je da ti ranije kažem. Čijad, u poslednje vreme mozak mi je zarđao kao staro gvožđe. Bio je dobro kada sam ga ostavio. I dalje je u snu, a vreme tamo gde je on protiče daleko sporije. Po njegovom vremenu prošlo je verovatno svega jedan sat ili tako nešto, ali moram da se vratim po njega.“

„U tvom stanju?" upita ga ona ne obraćujući pažnju na činjenicu da je kazala kako ga neće grditi zbog toga.

„Ne“, odgovori Perin i sede na krevet. „Poslednji put umalo da nisam ostao bez glave na ramenima. Potrebno mi je da me neka Aes Sedai izleći od umora.“

„To je opasno“, primeti Čijad.

„Opasnije nego da pustim Randa da umre?" upita Perin. „Opasnije nego da ostavim Gaula bez saveznika u Svetu snova, da sam štiti Kar’a’karna?“

„S njim jeste verovatno da će se ubosti sopstvenim kopljem ako ga neko ostavi da se bori sam“, kaza Čijad.

„Nisam mislio...“

„Ćuti, Perine Ajbara. Pokušaću." Ona ode a njena odeća zašušta.

Perin se zavali na krevet trljajući oči dlanovima. Bio je daleko sigurniji u sebe kada se poslednji put borio protiv Koljača, ali opet je pretrpeo neuspeh. Stisnu zube nadajući se da će se Čijad ubrzo vratiti*

Nešto se kretalo ispred sobe. On se okrenu i opet diže u sedeći položaj.

Jedna velika prilika ispuni dovratak, a onda skide šešir sa svetiljke. Gazda Luhan bio je građen kao nakovanj, nabijenog i mišićavog gornjeg dela tela i ruku nabreklih od mišića. Perin ga je zamišljao bez toliko sedih u kosi. Gazda Luhan je ostario, ali nije postao nejak. Perin čisto sumnja da će se to njemu ikada desiti.

„Lorde Zlatooki?“, obrati mu se on.

„Svetlosti, molim te, gazda Luhane“, odgovori mu Perin, „bar bi ti trebalo da me slobodno oslovljavaš po imenu. Ako ne već sa onaj moj bezvredni šegrt"