Sećanje na svetlost

Perin se nasmeši pa se okrenu prema koracima koji se začuše ispred sobe. Trenutak kasnije, Čijad uđe, a on nanjuši da je razdražena zbog toga što ju je čuo dok je dolazila. Bain uđe za njom, još jedna prilika potpuno u belom. A za njima... Masuri. Nije to bila Aes Sedai koju bi on odabrao. Perin stisnu usne.

„Ne voliš me“, reče mu Masuri. „Znam to.“

„Nikada to nisam rekao“, odgovori Perin. „Ti si mi bila od velike pomoći na našim putovanjima.“

„Ali ti mi i dalje ne veruješ - no to sada nije bitno. Želiš da ti se vrati snaga, a ja sam verovatno jedina koja je spremna da to učini za tebe. Mudre i Žute verovatno bi te izdevetale kao malo dete zbog toga što želiš da odeš,“

„Znam“, odgovori Perin sedeći na krevetu. Na trenutak je oklevao. „Moram da znam zašto si se sastajala sa Mašemom meni iza leđa.“

„Došla sam da bih ispunila molbu“, odgovori Masuri, a po njenom mirisu bi se reklo da joj je njegovo pitanje smešno, „a ti mi kažeš da mi nećeš dozvoliti da ti učinim uslugu ako ne odgovorim na tvoja propitivanja?“

„Masuri, zašto si to učinila?“, ponovi Perin. „Da čujem.“

„Nameravala sam da ga iskoristim“, odgovori vitka Aes Sedai.

„Da ga iskoristiš?“

„Uticaj nad osobom koja sebe naziva Zmajevim Prorokom mogao bi biti od koristi." Mirisala je posramljeno. „Lorde Ajbara, bilo je to drugo vreme. Pre nego što sam te upoznala. Pre nego što te je bilo ko od nas upoznao.“

Perin zagunđa.

„Bila sam glupa“, nastavi Masuri. „Jesi li to hteo da čuješ? Bila sam glupa, ali sam se naučila pameti.“

Perin je pogleda, pa uzdahnu i pruži joj ruku. To je i dalje odgovor jedne Aes Sedai, ali ipak jedan od najjasnijih odgovora koje je od njih u životu čuo* „Uradi to“, reče joj. „I hvala ti.“

Ona ga uze za ruku, a on oseti kako njegov umor isparava - oseti kako mu se umor potiskuje kao stari prekrivač što se gura u mali sanduk* Perin se osećao osveženo i osnaženo. Opet moćno. Skoro da skoči iz kreveta.

Masuri klonu, pa onda ona sede na krevet. Perin ispruži ruku i zagleda se u pesnicu. Osećao se kao da može da izazove bilo koga, pa čak i Mračnoga. „Osećaj je predivan.“

„Rečeno mi je da sam izvrsna kada je reč o ovom tkanju“, primeti Masuri. „Ali pazi se. To...“

„Da“, prekide je Perin. „Znam. Telo je i dalje umorno - ja to samo ne mogu da osetim.“

Kada malo bolje razmisli o tome, taj poslednji deo baš i nije u potpunosti tačan. On može da oseti taj umor, kao guju koja se krije duboko u svojoj rupi, vreba i čeka. Taj umor će ga s vremenom opet progutati.

To znači da on mora da završi svoj posao pre toga. Duboko udahnu, pa pozva svoj čekić. Čekić se nije ni mrdnuo.

Naravno, pomislio je. Ovo je stvaran svet, a ne vučji san. On priđe stolu pa gurnu držalje čekića kroz remenje na pojasu, ono koje je napravio da nosi veći čekić. Okrenu se da pogleda Čijad, koja je stajala pored dovratka; osećao je po mirisu da je i Bain tamo. „Naći ću ga“, kaza im Perin. „Ako je ranjen, dovešću ga ovamo.“

„Uradi tako“, odgovori mu Čijad, „ali nećeš nas zateći ovde.“

„Idete na Merilor?“, iznenađeno upita Perin.

Čijad klimnu. „Neki od nas potrebni su da dovedu ranjenike na Lečenje. Gai’šaini nikada nisu radili tako nešto, ali možda to ovoga puta možemo.“

Perin klimnu, pa sklopi oči. Zamislio je da je blizu sna i da tone. Vreme koje je proveo u vučjem snu izoštrilo mu je um. Ako se usredsredi, može da zavara sebe. To ne menja svet oko njega, ali menja njegov pogled na svet.

Da... tone sve bliže snu... i pred njim se ukazuje staza. Skrenuo je putem koji vodi prema vučjem snu u telu i začuo samo nagoveštaj oštrog uzdaha od Masuri kada oseti kako se premešta između svetova.

On otvori oči i nađe se na putu vetra koji ga je silovito šibao. Stvorivši oko sebe džep mirnog vazduha, dočekao se na tle osnaženim nogama. Od Berelajnine palate na toj strani ostalo je svega nekoliko naherenih zidova. Jedan od njih se razruši, a kamenje popuca pre nego što ga vetrovi rasuše po nebu. Grad iza dvora gotovo da je potpuno nestao i samo su hrpe kamenja tu i tamo nagoveštavale da su na tom mestu nekada stajale zgrade. Nebo je stenjalo kao metal koji se krivi.

Perin prizva čekić u ruku pa poslednji put krenu u lov.

Tom Merilin je sedeo na jednom velikom čađavom kamenu, pušio lulu i gledao svet kako se okončava.

On se pomalo razume u to kako da nađe najbolje mesto s kojeg da posmatra predstavu. Po njegovoj slobodnoj proceni, to je bilo najbolje sedište na svetu. Njegov kamen nalazio se neposredno uz ulaz u Jamu usuda, dovoljno blizu da može da proviri i vidi nešto od igre svetlosti i senke u toj pećini samo ako se nagne i začkilji. Baci pogled. Ništa se nije promenilo.

Moiraina, samo se čuvaj tamo, pomislio je. Molim te.

Takođe je bio dovoljno blizu ivici putanje s koje se pružao pogled na dolinu ispod planine. Pućkao je lulu i gladio brkove.