Sećanje na svetlost

„Ovaj si čvor čvrsto zavezao, Kockaru“, odgovori mu Hokving, kraljevski sedeći na svom atu. „Ah... šta bih dao da povedem bitku naspram tebe. Kako bi to veličanstven sukob bio.“

„Divno. Krasno. Nisam mislio na ovo bojište. Mislio sam na Poslednju bitku. Završena je, zar ne?“

„Pitaš pod zasenčenim nebom i na zemlji koja se trese od straha? Šta ti duša govori, Kockaru?“

One kocke još su zveketale u Metovoj glavi.

„Duša mi kaže da sam budala“, procedi Met. „To i krvava meta koja samo čeka da je napadnu." Okrenu se ka severu. „Moram da odem kod Randa. Hokvinže, da li bi mi učinio uslugu?“

„Samo reci, Duvaču.“

„Znaš li za Seanšane?“

„Ja sam... upoznat s njima.“

„Mislim da bi njihova carica veoma volela da se upozna s tobom“, kaza Met i krenu u galop. „Bio bih ti zahvalan ako bi mogao da odeš i da porazgovaraš s njom. A ako to budeš uradio, molim te - reci joj da sam te ja poslao.“

ZAR MISLIŠ DA ĆU SE POVUĆI?, upita Mračni.

Stvar koja je izgovarala te reči nešto je što Rand nikada neće moći da istinski pojmi. Cak ni sagledavanje čitave vaseljene nije mu omogućilo da razume sušto Zlo.

NIKADA NISAM NI OCEKIVAO DA CES SE POVUCI, odgovori mu Rand. MISLIM DA TI NISI U STANJU DA TO URADIS. VOLEO BIH DA MOŽEŠ DA VIDIŠ I DA SHVATIŠ ZAŠTO UVEK GUBIŠ.

Ispod njih, na bojištu, Troloci su padali poraženi od jednog mladog kockara iz Dve Reke. Senka ne bi trebalo da je izgubila. To nema nikakvog smisla. Troloci su imali veću vojsku.

Međutim, Troloci su se borili samo zato što su ih Mirdraali naterali na to. Da se oni pitaju, Troloci se protiv nekoga snažnijeg od sebe nikada ne bi borili, ništa više nego što bi lisica pokušala da napadne lava.

To je jedno od najosnovnijih pravila među grabljivcima. Pojedi ono što je slabije od tebe. Beži od onog što je jače od tebe.

Mračni je ključao od besa, koji je Rand osečao kao da je reč o opipljivoj sili.

NE BI TREBALO DA SI IZNENAĐEN, kaza Rand. KADA SI TI BUDIO ONO NAJBOLJE U LJUDIMA? TI TO NE MOŽEŠ. TO NIJE U TVOJOJ MOCI, ŠAI’TANE. TVOJI POSLUSNICI NIKADA SE NECE BORITI KADA JE SVA NADA IZGUBLJENA. NIKADA SE NECE SUPROTSTAVITI NECEMU ZATO STO JE TAKO ISPRAVNO. NIJE SNAGA TO STO TE JE PORAZILO - VEĆ PLEMENITOST.

UNISTAVAČU! RAZARACU I PALICU! SVE CE PREKRITI TAMA I SMRT CE BITI TRUBA KOJOM CU OGLASITI SVOJ DOLAZAK! A TI, NEPRIJATELJU... MOZDA CE DRUGI POBECI, ALI TI CES UMRETI. TI TO ZAČELO SHVATAŠ.

O, SHVATAM, ŠAI'TANE, tiho mu odgovori Rand. PRIGRLIO SAM TO JER SMRT JE - ODUVEK JE I BILA - LAKŠA OD PERA. SMRT STIZE ZA TREN OKA I NIJE NISTA OPIPLJIVIJA OD TREPTAJA SVETLOSTI. NEMA TEŽINU, NITI SUŠTINU...

Rand pođe napred, govoreći sve glasnije. SMRT NE MOŽE DA ME ZAUZDA NITI DA MNOME VLADA. SVE SE SVODI NA SLEDECE, OCE LAZI - KADA SI TI NADAHNUO NEKOGA DA DA SVOJ ZIVOT ZARAD TEBE? NE ZARAD OBEČANJA KOJA SI DAO NITI ZARAD BOGATSTAVA KOJE SU ONI TRAŽILI ILI POLOŽAJA KOJI BI IM BILI DODELJENI, VEČ ZARAD TEBE. DA LI SE TO IKADA DOGODILO?

Tamom je vladao muk.

BUDI MOJA SMRT ŠAI'TANE, procedi Rand bacajući se u crnilo. JER JA ĆU BITI TVOJA!

Avijenda pade na rub stenovite litice daleko iznad dna Takan’dara. Ona pokuša da ustane, ali njena pokidana stopala i noge nisu mogli da joj nose težinu. Sruši se na kamen, a svetlosno koplje nestade joj iz prstiju. Bol joj se širio kroz noge kao da su gurnute u vatru.

Grendal se zatetura od nje, dišući isprekidano i duboko i držeći se za bok. Avijenda smesta izatka oganj da je napadne, ali Grendal ga saseče svojim tkanjima.

„Ti!“ procedi Grendal. „Ti gamadi, ti derište ogavno!" Ta žena je i dalje snažna, iako je ranjena.

Avijendi je potrebna pomoć. Amis, Kecuejn i ostale. Očajnički se držeći Jedne moći, uprkos bolu koji ju je mučio, ona poče da tka kapiju koja je vodila do mesta gde je maločas bila. Bilo je to dovoljno blizu da nije morala da dobro poznaje područje u kojem se sada nalazi.

Grendal pusti da se to tkanje izatka do kraja. Krv joj je liptala kroz prste. Dok je Avijenda radila, Grendal je izatkala trunčicu Vazduha i previla ranu njome. Onda je uprla krvave prste u Avijendu. „Pokušavaš da pobegneš?“

Žena poče da tka štit.

Prestravljena i sve slabija, Avijenda zaveza svoje tkanje i ostavi otvorenu kapiju. Amis, molim te, vidi ovo!, pomislila je dok se borila protiv Grendalinog štita.

Jedva joj pođe za rukom da ga zaustavi; veoma je slaba. Grendal se za vreme čitave bitke služila tuđom snegom, dok je Avijenda trošila svoju. Cak ni uz pomoć angreala ona u tom stanju nije ravna Izgubljenoj.

Grendal se uspravi, a na licu joj se video bol. Avijenda joj pljunu pred noge pa krenu da se vuče dalje od nje, ostavljajući za sobom krvavi trag.

Niko nije došao kroz kapiju. Da li ju je otvorila ka pogrešnom mestu?

Ona stiže do ruba litice koja je gledala na Takandar. Ako ode još malo dalje, pašće. Bolje i to nego da postanem još jedna od njenih mezimica...