Sećanje na svetlost

„De, de“, kaza mu gazda Luhan ulazeći u sobu. „Mislim da sam te tako samo jednom nazvao.“

„Kada sam polomio novo sečivo za kosu gazda Al’Mura“, reče Perin smešeći se. „Bio sam uveren da ću uraditi posao kako treba.“

Gazda Luhan se zasmeja, pa zastade pored Perinovog čekića - koji je i dalje bio na stolu u podnožju kreveta - i dodirnu ga vrhovima prstiju. „Postao si majstor ovog zanata." Gazda Luhan sede na stoličicu pored kreveta, „Kao jedan zanatlija drugom - moram da ti kažem da sam zadivljen. Mislim da ja nikada ne bih mogao da napravim nešto tako dobro kao taj čekić.“

„Ti si iskovao sekiru.“

„Valjda jesam“, odgovori on. „To nije bila lepa stvar. To je bila stvar za ubijanje.“

„Ponekad mora i da se ubija.“

„Da, ali to nikada nije prelepo. Nikada.“

Perin klimnu. „Hvala ti - na tome što si me pronašao i što si me doveo ovamo. Hvala ti što si me spasao.“

„Sine, to je bilo iz čistog sebičluka!" odgovori mu gazda Luhan. „Ako se izvučemo iz svega ovoga, to će biti samo zahvaljujući vama momcima, pazi šta ti kažem." On odmahnu glavom, kao da ne može da poveruje u to. Makar jedan čovek njih trojicu pamti kao mladiće - koji su, makar u Metovom slučaju, najčešće bili u nekakvim nevoljama.

Zapravo, pomislio je Perin, prilično sam siguran da je Met i dalje najčešće u nevoljama. Makar se trenutno ne bori već razgovara s nekim Seanšanima, ako je verovati uskomešanim bojama koje su se skrasile u sliku.

„Čijad kaže da je bitka kod Merilora završena?“, upita Perin.

„Jeste“, kaza gazda Luhan. ,Ja sam došao da donesem neke naše ranjenike* Trebalo bi da se ubrzo vratim kod Tama i Abela, ali hteo sam da proverim kako si.

Perin klimnu. Ono cimanje u njemu... sada bese snažnije nego ikada. On je Randu potreban. Rat nije okončan. Ni izbliza.

„Gazda Luhane“, sa uzdahom kaza Perin. „Napravio sam grešku.“

„Grešku?“

„Iznurio sam se do krajnjih granica“, objasni Perin. „Previše sam se naprezao." Stisnu šaku u pesnicu i tresnu ugao kreveta. „Gazda Luhane, trebalo je da budem pametniji. Stalno to radim. Previše se naprežem, pa sam sutradan beskoristan.“

„Perine, sine?“ reče mu gazda Luhan naginjući se prema njemu. „Danas se više brinem zbog toga što sutradan možda neće postojati.“

Perin ga pogleda i namršti se. „Ako je ikada bio trenutak da se naprežeš, onda je to sada“, objasni mu gazda Luhan. „Dobili smo jednu bitku, ali ako Ponovorođeni Zmaj ne pobedi u svojoj... Svetlosti, mislim da nisi ti načinio nikakvu grešku. Ovo nam je poslednja prilika za nakovnjem. Ovo je jutro kada treba da isporučimo onaj veliki posao. Danas jednostavno moraš da radiš dok se to ne završi.“

„Ali ako se srušim...“

„Onda si dao sve od sebe.“

„Mogao bih da pretrpim neuspeh zato što mi nestane snage.“

„Onda to makar neće biti zato što si se suzdržavao. Znam da ovo zvuči loše i možda grešim, ali... pa, sve što ti pričaš dobar je savet kada je reč o nekom običnom danu. Ovo nije običan dan. Ne, Svetlosti mi, nije.“

Gazda Luhan uze Perina za ruku. „Ti možda u sebi vidiš čoveka koji dopušta sebi previše, ali to nije čovek kakvog ja vidim. Perine, u tebi vidim nekoga ko je naučio da se obuzdava. Gledao sam te kako izuzetno nežno držiš šoljicu za čaj, kao da se bojiš da ćeš je slomiti svojom snagom. Video sam te kako se rukuješ sa čovekom, pažljivo ga držeći i ne stežući ruku previše jako. Gledao sam te kako paziš dok hodaš da ne bi gurnuo nekoga ili nešto oborio.

Sine, dobro je što si to naučio. Obuzdavanje ti je bilo potrebno. Ali sada u tebi vidim dečaka koji je izrastao u čoveka koji ne zna kako da preskoči te prepreke. Vidim čoveka koji je prestravljen od toga šta će se dogoditi ako se samo malo razulari. Shvatam da ti to radiš zato što se bojiš da ćeš nekoga povrediti. Ali Perine... vreme je da prestaneš da se suzdržavaš.“

„Ne suzdržavam se, gazda Luhane“, pobuni se Perin. „Zaista, časna reč.“

„Je li tako? Pa, možda si u pravu." Gazda Luhan je odjednom zamirisao kao da je posramljen. „Vidi me samo. Ponašam se kao da su to moja posla. Perine, ja ti nisam otac. Žao mi je.“

„Ne“, reče Perin kada gazda Luhan ustade da ode. „Više nemam oca.“ Gazda Luhan ga pogleda s bolom u očima. „To što su oni Troloci učinili...“

„Moju porodicu nisu pobili Troloci“, tiho mu kaza Perin. „Bio je to Padan Fejn.“

„Šta? Jesi li siguran?“

„To mi je kazao jedan Beli plašt“, objasni Perin. „Nije lagao.“

„Vidi ti to“, promrmlja Luhan. „Fejn... on je i dalje tamo negde, zar ne?“

„Da“, odgovori Perin. „On mrzi Randa. A tu je i još jedan čovek. Lord Luk* Sećaš li ga se? Naređeno mu je da ubije Randa. Mislim... mislim da će obojica pokušati da ga ubiju pre nego što se sve ovo završi.“

„Onda ćeš morati da se postaraš da oni u tome ne uspeju, zar ne?“