Sećanje na svetlost

Neko ovo mora da zabeleži. On ne može da sve vreme brine za nju. I tako je kopao po umu tražeći prave reći da opiše to što vidi. Odbacio je reći kao što su „epski" i „dramatično". Izlizale su se od preterane upotrebe.

Vetar je duvao dolinom gužvajući kadinsor Aijela koji su se borili protiv neprijatelja s crvenim velovima. Munje su sevale i tukle po redovima Zmajuzakletih koji su branili prilaz ulazu u pećinu. Ti bleskovi bacali su ljude u vazduh, ali onda su munje počele da tuku po Trolocima. Oblaci su se tako smenjivali dok su vetrotragačice ovladavale vremenom, a onda Senka preotimala vlast od njih. Nijednoj strani još nije pošlo za rukom da dugo zadrži prednost.

Ogromne mračne zveri s lakoćom su divljale po dolini i ubijale kako stignu. Psomraci nisu ginuli iako je svakoga od njih napadalo na desetine ljudi. Desna strana doline bila je prekrivena gustom maglom koju, iz nekog razloga, vetar nije doticao.

„Klimaktičnopomislio je Tom grizući lulu. Ne. To je previše očekivano. Ako koristiš reči koje ljudi očekuju, postaće im dosadno. Velike balade moraju da budu neobične.

Neočekivane. Kada ljudi počnu da od tebe očekuju neke stvari - kada počnu da predviđaju tvoje kitnjaste umetke, da traže loptu koju si krišom sakrio ili da se smeše pre nego što stigneš do obrta u priči - vreme je da skineš plašt, da se još jednom pokloniš i odeš s pozornice. Na kraju krajeva, to bi najmanje očekivali od tebe kada sve ide kako treba.

On opet proviri u tunel. Naravno, ne može da je vidi. Predaleko je. Ali zahvaljujući vezi, može da je oseća.

Odlučno i rešeno, ona nepokolebljivo gleda pravo u kraj sveta. Nije mogao da se ne nasmeši.

U dolini ispod njega, bitka se odvijala kao mlevenje mesa, kidajući i ljude i Troloke u čereke. Aijeli su se borili na rubovima bojišta, protiv svojih rođaka koji su potpali pod Senku. Cinilo se da su ravnopravni - ili su to makar bili pre nego što su psomraci stigli.

Ali ti Aijeli su neumorni. Kao da se uopšte ne zamaraju, mada je prošlo... Tom nije mogao da tačno oceni koliko je vremena prošlo. Spavao je možda pet ili šest puta otkad su stigli u Šajol Gul, ali nije znao da li to znači da je prošlo isto toliko dana. Zagledao se u nebo. Od sunca nije bilo ni traga, mada je usmeravanje vetrotragačica - i Zdele vetrova - prizvalo velike bele oblake da se zariju u one crne. Izgledalo je kao da i oblaci vode sopstvenu bitku, sliku u ogledalu bitke koja se odvija na zemlji. Crno naspram belog.

„Kobno"?, pomislio je. Ne, to nije prava reč. Sastaviće on baladu od svega toga. Rand to zaslužuje. A zaslužuje i Moiraina. Ovo će biti njena pobeda koliko i njegova. Potrebne su mu reči. Prave reči.

Tražio ih je slušajući kako Aijeli tuku kopljima o štitove dok jure u bitku. Tražio je reči slušajući vetar kako zavija u tunelu i osećajući nju kako stoji na njegovom kraju.

Ispod staze, domanski samostrelci žurno su okretali čekrke da zategnu samostrele. Nekada je na hiljade njih odapinjalo strele. Sada je samo delić ostao.

Možda... „užasavajuće“.

To je prava reč, ali ne ispravna. To možda nije neočekivano, ali je veoma, veoma istinito. Osećao je to duboko u sebi. Njegova žena se bori za svoj život. Snage Svetlosti skoro da su na rubu smrti. Svetlosti, on je prestravljen. Za nju. Za sve njih.

Ali ta reč je nekako spora i obična. Potrebno mu je nešto bolje, nešto savršeno.

Tairenci očajnički isturiše halebarde na Troloke koji su ih napadali. Zmajuzakleti bore se raznovrsnim oružjem. Poslednja parna kola polomila su se noseći strele za lukove i samostrele poslate iz Baerlona kroz poslednju kapiju. Već satima nije bilo nikakvih potrepština. Iskrivljenje vremena i olujni vetrovi radili su nešto Jednoj moći.

Tom posebno obrati pažnju na ta kola - moraće da ih upotrebi na način koji će sačuvati njihovu čudesnost i pokazati kako su njene hladne gvozdene strane odbijale strele pre nego što su se pokvarila i polomila.

Svaki red, svako natezanje tetive i svaka ruka koja drži oružje odišu junaštvom. Kako on to da prenese? Ali kako da takođe prenese strah, razaranje i čistu neobičnost svega toga? Juče - u nekakvom čudnom krvavom primirju - obe strane zastale su da rasklone tela.

Potrebna mu je reč da opiše taj haos, smrt, larmu i hrabrost.

Dole je jedna umorna skupina Aes Sedai počela da se penje uz stazu do mesta gde je Tom čekao. Prošle su pored lukonoša koji su oštrim pogledima šestarili po bojištu tražeći Seni.

„Izvrsno“, pomislio je Tom. To je prava reč. Neočekivana, ali istinita. Veličanstveno izvrsno. Ne. Ne „veličanstveno“. Neka ta reč stoji sama za sebe. Ako je to prava reč, pomoć joj neće biti potrebna. Ako je to pogrešna reč, dodavanje drugih reći samo će učiniti da ona deluje očajno.