Sećanje na svetlost

„Grejdi“, kaza mu Met, „to je imalo taman toliko smisla kao sviranje harfe bez prstiju.“

„Putovanje do Šajol Gula ne radi, Kautone“, razdraženo odbrusi Grejdi. „Odaberi neko drugo mesto.“

„Koliko blizu Šajol Gula možeš da me pošalješ?“

Grejdi slegnu ramenima. „Verovatno do jednog izviđačkog logora, dan marša odatle." Dan marša. Met je osećao potrebu da tamo stigne što pre.

„Mete?“, upita ga Olver. „Cini mi se da ja moram da pođem s tobom, zar ne? U Pustoš? Zar heroji neće morati da se bore tamo?“

I to je bilo deo svega toga. Cimanje koje je osećao postalo je neizdrživo. Krvavi pepeo, Rande, ostavi me na miru, ti...

Met zastade kada mu nešto sinu. Izviđački logori. „Ti to misliš na jedan od seanšanskih izviđačkih logora, zar ne?“

„Da“, odgovori mu Grejdi. „Slali su nam izveštaje o tome kako se tamo bitka odvija, pošto kapije više nisu pouzdane.“

„Pa, nemoj samo da tu stojiš i da izgledaš kao budala“, reče mu Met. „Otvaraj tu kapiju! Hajdemo, Olvere. Čeka nas još posla.“

„Ahhhh..." Saisan se valjao bojištem u Takandaru. Tako savršeno. Takav užitak. Njegovi neprijatelji se međusobno ubijaju. A on... on je porastao ogroman.

Um mu je bio u svakom pramenu magle koji je promicao dolinom. Troločke duše su... pa, nezadovoljavajuće. Ipak, i obično žito može da ispunjava kada ga ima mnogo. A Šaisan ih je prilično mnogo progutao.

Njegove radilice teturale su se niz padinu, obavijene maglom. Troloci rošave kože, kao da je skuvana. Mrtve bele oči. Gotovo da mu više nisu ni potrebne, pošto su mu njihove duše dale dovoljno goriva da se opet sazda. Njegovo ludilo se povuklo. Uglavnom. Pa, ne uglavnom. Dovoljno.

Hodao je u središtu maglenog oblaka. Još se nije ponovo rodio - ne u potpunosti. Moraće da nađe mesto koje će zaraziti, gde su prepreke između svetova tanke. Tu će moći da svoju ličnost utopi u tle i kamenje i da svoju svest utisne u to mesto. Taj postupak će trajati godinama, ali kada se to dogodi biće daleko teže ubiti ga.

Saisan je trenutno krhak. Ovo smrtno obličje u središtu njegovog uma... vezan je za njega. To je nekada bio Fejn. Padan Fejn.

Ipak, on je neizmeran. One duše su stvorile mnogo magle, a ona je pak našla druge kojima će se hraniti. Ljudi se ispred njega bore protiv Nakota Senke. Svi će mu oni dati snagu.

Njegove radilice zateturaše se na bojište i obe strane počeše da se bore protiv njih. Saisan je podrhtavao od ushićenja. Oni ne vide. Oni ne razumeju. Radilice nisu tu da bi se borile.

One su tu da bi skretale pažnju.

Dok je bitka odmicala, on je spustio svoju suštinu delivši je u pramenove magle, a onda počeo da njima probija tela ljudi i Troloka koji su se borili u dolini. Uzimao je Mirdraale. Preobraćao ih je. Koristio ih je.

Ubrzo će čitava ova vojska biti njegova.

Biće mu potrebna ta snaga u slučaju da njegov drevni neprijatelj... njegov dragi prijatelj reši da ga napadne.

Ta dva prijatelja - ta dva neprijatelja - obuzeti su jedan drugim. Izvrsno. Saisan nastavi da napada obarajući neprijatelje sa obe strane i proždirući ih. Neki pokušaše da ga napadnu uletanjem u maglu, pravo u njegov zagrljaj. Naravno, to ih je ubijalo. To je bilo njegovo istinsko ja. I ranije je pokušao da stvori tu maglu, kao Fejn, ali nije bio dovoljno zreo.

Oni ne mogu da stignu do njega. Nema tog živog stvora koji može da izdrži njegovu maglu. Nekada je to bila bezumna stvar. To nije bio on. Ali bila je zatočena u njemu, unutar odnetog semena, i ta smrt - ta divna smrt - bila je plodno tle u ljudskom telu.

Troje se preplitalo u njemu. Magla. Čovek. Gospodar. Onaj predivni bodež - njegovo telesno obličje sada ga nosi - postao je istovremeno nešto ushićujuće, novo i drevno.

I tako, magla je on, ali takođe nije on. Bezumna, ali jeste njegovo telo i nosi njegov um. Divno je što su oni oblaci na nebu, pa on ne mora da se brine da će ga sunce sagoreti.

Baš je lepo od njegovog starog neprijatelja što ga je dočekao s takvom dobrodošlicom! Njegovo telesno obličje grohotom se smejalo u srcu magle, dok je njegov um - sama magla - uživao u tome kako je sve baš savršeno.

Ovo mesto će postati njegovo. Ali tek nakon što se bude pogostio Random al'Torom, čija je duša najjača od svih.

Kakva divna proslava!

Gaul se držao za stenje ispred Jame usuda. Vetar ga je šibao nanoseći pesak i opiljke kamena na njega, cepajući mu kožu. On se grohotom smejao u vrtlogu crnila iznad sebe.

„Radi najgore što možeš!“, vikao je. „Ja sam živeo u Trostrukoj zemlji. Čuo sam da će Poslednja bitka biti veličanstvena, a ne šetnja do krova moje majke da berem cveće!“

Vetar još jače dunu, kao u odmazdu, ali Gaul se samo još više pribi uz kamen tako da vetar nije mogao da ga potkači. Ostao je bez šoufe - odletela je - pa je vezao parče tkanine sa košulje preko donjeg dela lica. Imao je samo jedno koplje. Ostala su ili slomljena ili oduvana.