Sećanje na svetlost

„Ako bude sledećeg puta“, kaza mu Met, „poješću celu vreću tarvalonskih zlatnika." Rastrgnu remenje kojima su bili vezani ašandarei i Olverov Rog, a onda njega pruži dečaku. Krenu da uzme zavežljaj s Randovim barjakom, koji je nosio vezan oko pasa, ali zavežljaja više nije bilo.

Met se prestravljeno osvrnu oko sebe. „Barjak! Ispustio sam krvavi barjak!“

Olver se nasmeši, gledajući znamenje koje su stvarali uskomešani oblaci. „Biće sve u redu - već smo pod njegovim barjakom“, kaza pa prinese Rog usnama i dunu prelepi zov.

46 Probuditi se

Rand se otrgnu od tame i opet u potpunosti kroči u Šaru. Posmatrajući Saru, postalo mu je jasno da su u dolini ispred pećine prošli dani, a da je dalje u svetu prošlo daleko više vremena, iako su za njega prošli samo minuti otkad je ušao.

Rand gurnu Moridina iz položaja koji su držali u tim napetim trenucima, sečiva ukrštenih. I dalje pun one slatke Jedne moći, Rand zamahnu Kalandorom na svog starog prijatelja.

Moridin diže mač na vreme da zaustavi njegov udarac, ali jedva. Zareža pa izvadi nož iz kanija za pojasom i zauze stav za borbu mačem i nožem.

„Elane, ti više nisi bitan“, kaza mu Rand dok je bujica saidina besnela u njemu. „Završimo više ovo!“

„Nisam?“ Moridin se zasmeja.

Onda se okrenu i baci nož na Alanu.

Ninaeva je užasnuto gledala dok se nož vrteo u vazduhu. Iz nekog razloga, vetar nije uticao na njega.

Ne! Ne nakon što je vratila tu ženu u život. Ne mogu da je sada izgubim! Ninaeva pokuša da zaustavi nož ili da ga uhvati, ali bila je za dlaku prespora.

Nož se zari Alani u nedra.

Ninaeva ga zgroženo pogleda. To nije rana koja može da se sredi šivenjem i biljem. To sečivo je probolo srce.

„Rande! Potrebna mi je Jedna moć!“ vrisnu Ninaeva.

„Sve je... u redu..." prošapta Alana.

Ninaeva je pogleda pravo u oči. Ona je pri sebi. Andilej, shvatila je Ninaeva setivši se biljke koju je dala Alani da bi joj povratila snagu. To ju je prenulo. Probudilo ju je.

„Mogu..." izusti Alana. „Mogu da ga pustim...“

Svetlost joj se ugasi u očima.

Ninaeva pogleda Moridina i Randa. Rand krajičkom oka baci pogled na mrtvu ženu, ali Ninaeva mu u očima nije videla bes već samo sažaljenje i tugu. Alana je pustila vezu pre nego što je Rand mogao da oseti posledice njene smrti.

Moridin se ponovo okrenu prema Randu, opet s nožem u levoj ruci. Rand diže Kalandor da udari Moridina.

Moridin pusti mač i nožem se ubode u desnicu. Rand se odjednom lecnu i Kalandor mu ispade kao da je Moridinov napad nekako povredio njegovu ruku.

Sjaj koji je zračio iz sečiva samo se ugasi, a kristalni mač zazvoni kada pade na kamen.

Perin se nije suzdržavao u borbi protiv Koljača.

Nije ni pokušao da napravi razliku između vuka i čoveka. Napokon je pustio sve iz sebe, svaku trunčicu besa koji je osećao prema Koljaču, svaki tračak bola zbog smrti svoje porodice - bili su to pritisci koji su u njemu rasli mesečima, a on ih nije primećivao.

Sve je to pustio iz sebe. Svetlosti, sve je to pustio. Baš kao one strašne noći kada je ubio one Bele plaštove. Sve od tada je susprezao i sebe i svoja osećanja, baš kao što mu je gazda Luhan kazao.

Sada on sve to vidi, kao da mu je zamrznuto pred očima. Nežni Perin, koji se uvek plašio da nekoga ne povredi. Kovač koji je naučio da se obuzda. Retko kada je dopuštao sebi da udara svom svojom snagom.

Danas je skinuo okove s vuka. Svejedno im nije ni bilo mesto na njemu.

Oluja se prilagodila njegovom besu. Perin nije ni pokušao da je obuzda. Zašto bi? Savršeno je pristajala njegovim osećanjima. Bat njegovog čekića bio je kao grmljavina, a sevanje njegovih očiju kao munje. Vukovi su zavijali u vetar.

Koljač je pokušavao da se bori. Skakao je, premeštao se, ubadao. Perin je svakog puta bio pred njim. Skakao je na njega kao vuk, udarao ga kao čovek, tukao ga kao vihor. Koljač ga je gledao grozničavo. Podigao je štit, pokušavajući da ga postavi između sebe i Perina.

Perin napade. Više nije razmišljao, već se pretvorio u nagon. Perin zaurla i stade da čekićem tuče taj štit. Terao je Koljača ispred sebe. Tukao je taj štit kao tvrdoglavo parče gvožđa. Prosipao je sa udarcima sav bes i srdžbu iz sebe.

Njegov poslednji udarac obori Koljača s nogu i izbaci mu štit iz ruku - i to tako da odlete stotinu stopa u vazduh. Koljač pade na dno doline, pa se zakotrlja boreći se za dah. Zaustavi se posred bojišta, dok su se senovite prilike kretale svuda oko njega i ginule boreći se u stvarnom svetu. On sa strahom u očima pogleda Perina, pa nestade.

Perin posla sebe u svet jave da bi ga sledio. Stvorio se usred bitke. Aijeli su se ogorčeno borili protiv Troloka. Vetar je na toj strani bio iznenađujuće snažan, a crni oblaci kovitlali su se nad Šajol Gulom, koji je štrčao ka nebu kao nekakav iskrivljeni prst.

Obližnji Aijeli jedva da obratiše pažnju na njega. Leševi Troloka i ljudi u hrpama su ležali po bojištu, a sve je bazdilo na smrt. Tle je tu nekada bilo prašnjavo, ali sada se pretvorilo u krvavo blatište.