Sećanje na svetlost

Koljač se probi kroz jedan obližnji odred Aijela, sve vreme režeči i zasecajući svojim dugim nožem. Nije se osvrtao - izgleda da nije znao da je Perin pošao za njim u stvaran svet.

Novi talas Nakota Senke skoči s padine, izranjajući iz srebrnobele magle. Koža im je delovala čudno, sva rošava, a oči su im bile mlečnobele. Perin nije obraćao pažnju na njih, već je pojurio za Koljačem.

Mladi Biče! Bili su to vukovi. Senobraća su ovde! Mi se borimo!

Psomraci. Vukovi mrze sav Nakot Senke; čitav čopor spreman je da do poslednjeg pogine kako bi ubio Mirdraala. Ali psomraka se boje.

Perin se osvrnu kako bi ugledao te stvorove. Obični ljudi ne mogu da se bore protiv njih, jer je i njihova pljuvačka smrtonosna. Obližnje ljudske snage rasturile su se pred talasom crnih vukova velikih kao konji. Divlji lov.

Svetlosti! Ti psomraci su ogromni. Na desetine kao katran crnih iskvarenih vukova probijalo se kroz odbrambene redove, razbacujući tairenske i domanske vojnike kao krpene lutke. Vukovi su napadali psomrake, ali uzalud. Cvileli su, zavijali - i ginuli.

Perin diže glas i pridruži se njihovim samrtnim kricima, ispuštajući iz grla promukli urlik besa. Ne može da im pomogne. Njegovi nagoni i strast gone ga u drugom smeru. Koljač. On mora da porazi Koljača. Ako ga Perin ne zaustavi, taj će se čovek premestiti u Svet snova i ubiće Randa.

Perin se okrenu i potrča kroz sukobljene vojske, jureći daleku priliku ispred sebe. Pošto je Perinu pažnja popustila, Koljač je stekao prednost, ali je ipak malo usporio. Još nije shvatio da Perin može da izađe iz Sveta snova.

Koljač stade da pređe pogledom preko bojišta. Osvrnu se i ugleda Perina - a onda mu se oči razrogačiše. Perin od larme nije mogao da čuje šta govori, ali je sa Koljačevih usana pročitao: „Ne. Ne, to nije moguće.”

Da, pomislio je Perin. Sada mogu da te pratim kud god da pobegneš. Ovo je lov - a ti si konačno plen.

Koljač nestade, a Perin se premesti u vučji san jureći ga. Ljudi koji su se borili oko njega pretvoriše se u prašnjave šare, rasprskavajući se i ponovo se obrazujući. Koljač zaurla od straha kada ga ugleda, pa se opet premesti u svet jave.

Perin pođe za njim. Nanjušio je Koljačev trag. Taj čovek je mokar od znoja i obuzet strahom. U san, pa opet u svet jave. Perin je u snu trčao na sve četiri, kao Mladi Bik. U svetu jave bio je Perin, sa čekićem u rukama.

Premeštao se između dva sveta jednako često koliko je treptao, sve vreme jureći Koljača. Kada bi naleteo na bitku, skočio bi u vučji san i projurio kroz prilike od peska i prašine, pa bi se onda premestio nazad u svet jave da ne bi izgubio trag. Premeštanje je počelo da se odigrava tako brzo daje sa svakim otkucajem srca treperio između dva sveta.

BAM. Perin diže čekić i skoči s malog grebena jureći za prilikom koja je mahnito bežala ispred njega.

BAM. Mladi Bik zaurla, dozivajući čopor.

BAM. Perin je sada blizu. Svega nekoliko koraka daleko. Koljačev miris bio je jedak.

BAM. Duhovi vukova pojaviše se oko Mladog Bika, zavijajući od žudnje za lovom. Nikada nijedan plen nije više zaslužio tu žeđ. Nikada nijedan plen nije naneo toliko bola čoporima. Nikada se nijednog čoveka nisu toliko plašili.

BAM. Koljač se spotače. U padu se okrenu i nagonski prebaci u vučji san.

BAM. Perin zamahnu Maalejnirom, ukrašenim vukom u skoku. On koji leti.

BAM. Mladi bik skoči da čeljustima zgrabi za grlo ubicu svoje braće. Koljač pobeže.

Čekić se spoji s metom.

Nešto u vezi s tim mestom, s tim trenutkom, posla Perina i Koljača u vrtoglavi niz treptaja između svetova. Napred i nazad, napred i nazad, blesci trenutaka i misli. Treptaj. Treptaj. Treptaj.

Ljudi su ginuli oko njih. Neki u obliku prašine, a neki u svojim telima. Njihov svet bio je u istoj ravni sa senkama drugih svetova. Ljudi u čudnoj odeći i oklopima borili su se protiv zveri svih mogućih veličina i pojavnih oblika. Bilo je trenutaka kada su Aijeli postali Seanšani, koji su postali nešto između, s kopljima i svetlim očima, ali kalpacima u obliku glava čudovišnih buba.

U svim tim trenucima i svim tim mestima Perinov čekić pogodio je svoju metu, a očnjaci Mladog Bika zgrabili su Koljača za vrat. On okusi slanu i toplu Koljačevu krv. Oseti kako čekić zabruja kada je pogodio i začu kosti kako pucaju. Svetovi blesnuše kao munje.

Sve se rasprsnu, zatrese, pa spoji.

Perin je stajao na kamenju u dolini Takan’dar, a Koljačevo telo prostiralo se pred njim glave smrvljene. Perin se borio da povrati dah, još ispunjen ushićenjem lova. Završeno je.

Okrenu se pa se zgranu kada otkri da je okružen Aijelima. Namršti se na njih. „Šta to radite?”

Jedna Devica se zasmeja. „Perine Ajbara, izgledaš kao da juriš na veliki ples. Čovek s vremenom nauči da na bojištu drži na oku ratnike kakav si ti i da ih sledi. Oni se često najviše zabavljaju.”