Sećanje na svetlost

Takav bi kraj trebalo da bude. Nebo se cepa dok se dve strane nadmeću za vlast nad silama prirode, ljudi iz raznih zemalja bore se poslednjim snagama. Ako Svetlost pobedi, pobediće za dlaku.

Naravno, to ga užasava. To je dobro osećanje. Moraće da uđe u baladu. On povuče dim iz lule, ali znao je da to radi samo da bi sprečio da počne da se trese. Blizu njega čitav jedan deo zida doline rasprsnuo se i stenje je zasulo ljude koji su se borili ispod njega. Nije znao čiji su usmerivači to uradili. Na tom bojištu ima Izgubljenih. Tom je pokušavao da im se skloni s puta.

Eto šta si dobio, starče, podsetio je sebe, zato što nisi znao kada da digneš ruke. Drago mu je što mu nije pošlo za rukom da pobegne, što njegovi pokušaji da ostavi Randa, Meta i ostale za sobom nisu urodili plodom. Da li bi on zaista želeo da sedi u nekoj tihoj gostionici dok se Poslednja bitka odvija? Dok se ona bori sama?

Odmahnuo je glavom. On je jednaka budala kao svi ostali. Samo ima dovoljno iskustva da to prepozna. Potrebno je da čovek dočeka neke godine pre nego što to shvati.

Aes Sedai koje su išle stazom rasturiše se, a neke ostadoše dole dok je jedna umorno nastavila da šepa prema pećini. Kecuejn. Aes Sedai ima manje nego što ih je bilo; gubici su sve veći. Naravno, one koje su došle uglavnom su znale da ih tu čeka smrt. Ta bitka je najočajnija i oni koji se tu bore imaju najslabije izglede da prežive. Od svakih deset koji su došli pod Šajol Gul da se bore, ostao je samo jedan. Tom je znao da je Rodel Ituralde svojoj ženi poslao pismo kojim se oprašta od nje pre nego što je prihvatio da zapoveda ovom bitkom. I dobro što je to učinio.

Kecuejn klimnu Tomu, pa nastavi prema pećini u kojoj se Rand bori za sudbinu čitavog sveta. Cim mu ona okrenu leđa, Tom baci jedan nož - drugom rukom je i dalje držao lulu. Nož se zari Aes Sedai posred leđa i raseče joj kičmu.

Ona se skljoka kao vreća krompira.

To je izlizan izraz, pomislio je Tom duvajući dim iz lule. Vreća krompira? Biće mi potrebno neko drugo poređenje. Sem toga, koliko često vreća krompira pada? Ne često. Ona je pala kao... kao šta? Kao ječam koji se prosipa iz pocepane vreće i pada na tle skupljajući se u hrpu. Da, to je već bolje.

Dok je Aes Sedai padala na tle, njeno tkanje se raspršilo i otkrilo lice neke druge žene ispod maske Kecuejninog lica. Ta žena mu je bila poznata, kao kroz maglu. Neka Domanka. Kako se ono beše zvaše? Džeana Kaide. To je to. Bila je lepa.

Tom odmahnu glavom. Hodala je potpuno pogrešno. Zar niko od njih ne shvata da je nečiji hod prepoznatljiv koliko i lice? Sve žene koje su pokušale da se provuku pored njega pretpostavile su da će promena lica i haljine - možda i glasa - biti dovoljna da ga zavara.

On ustade s kamena pa uhvati leš pod miške i gurnu ga u jednu obližnju uvalu - u kojoj je već bilo pet tela, pa je ponestajalo prostora. Povukao je dim iz lule i skinuo plašt, pa ga namestio tako da pokriva šaku mrtve Crne sestre koja je provirivala.

Još jednom pogleda niz tunel - premda nije mogao da vidi Moirainu, pružalo mu je utehu da pogleda šta se tamo dešava. Onda se vratio na svoje mesto i uzeo list hartije i pero. Uz pratnju grmljavine, vike, tutnjave i zavijanja vetra - počeo je da piše.

45 Pramenovi magle

Dok su mu se kocke prevrtale po glavi, Met je zatekao Grejdija sa Olverom i Noelom na visoravni. Pod pazuhom je nosio Randov krvavi barjak, skupljen u mali zavežljaj. Leševi su bili razbacani svuda oko njega, kao i oružje i delovi oklopa, a stenje je bilo umrljano krvlju. Međutim, tu je bitka završena i neprijatelja više nije bilo.

Noel se sa svog konja nasmeši Metu; pred njim je jahao Olver, čvrsto držeći Rog. Olver je delovao iscrpljeno od Grejdijevog Lečenja - Aša'man je stajao pored konja - ali je delovao ponosno da ponosnije ne može biti.

Noel. Jedan od heroja Roga. To i ima krvavog smisla. Džain Lakonogi lično. Pa, Met se ne bi menjao s njim. Noel možda uživa u tome, ali Met nikada ne bi igrao kako neko drugi svira. Cak ni ako će tako dobiti besmrtnost. Ne, nikako.

„Grejdi!" viknu Met. „Odlično si uradio svoj posao uzvodno. Voda je nadošla baš u trenutku kada nam je to bilo potrebno!“

Grejdi posive u licu, kao da je video nešto što nije želeo da vidi. Klimnu. „Šta... Šta su...“

„Objasniću neki drugi put“, prekide ga Met. „Sada mi je potrebna krvava kapija.“

„Kuda?“, upita Grejdi.

Met duboko uzdahnu i ispravi se. „Šajol Gul." I proklet bio kakva sam budala.

Grejdi odmahnu glavom. „Nema ništa od toga, Kautone.“

„Previše si umoran?”

Jesam umoran“, odgovori mu Grejdi. „Ali nije o tome reč. Nešto se dešava kod Šajol Gula. Kapije koje se tamo otvaraju jednostavno se odbijaju. Šara je... iskrivljena, ako to ima nekog smisla. Dolina više nije jedno mesto, već mnogo mesta, pa kapija ne može da se usredsredi na nju.“