Sećanje na svetlost

„Ne“, reče Elejna, „neću im pružiti to zadovoljstvo da moje sopstvene zidine brane od mene. Izdala sam Birgiti naređenje - Troloci će s vremenom morati da izađu iz Kaemlina. U to smo sigurni. Birgita će iznaći neki način da to ubrza, pa da možemo da ih napadnemo van grada.“

„Ne dopusti da tvoj neprijatelj bira bojno polje“, saglasi se Avijenda, klimajući glavom. „To je dobra strategija. A... Randov sastanak?“

„Prisustvovaću mu“, odgovori Elejna. „Moram, tako da će to biti učinjeno. Bolje bi mu bilo da ne drami i da ne odugovlači. Moj narod gine, moj grad gori, a čitav svet je na dva koraka od ruba ponora. Ostaću samo po podne; nakon toga, vraćam se u Andor." Pokoleba se. „Hoćeš li da pođeš sa mnom?“

„Elejna..." zausti Avijenda. „Ne mogu da ostavim svoj narod. Sada sam Mudra.“

„Otišla si u Ruidean?“, upita Elejna.

„Da“, potvrdi Avijenda. Mada ju je bolelo to što ih krije od nje, nije joj spomenula vizije koje su joj se tamo ukazale.

„Izvrsno. Ja...“, poče Elejna, ali ućuta.

„Kraljice moja?" pozva je stražar ispred šatora. „Glasnik za tebe.“

„Pusti ga.“

Stražar zadignu šatorsko krilo da propusti jednu mladu gardistkinju sa glasničkom trakom prišivenom za kaput. Ona se kitnjasto pokloni, jednom rukom skidajući šešir a drugom pružajući pismo.

Elejna prihvati pismo ne otvarajući ga. Glasnica se povuče.

„Avijenda, možda ipak možemo da se borimo zajedno“, kaza Elejna. „Ako bude po mom, Aijeli će biti uz mene dok budem oslobađala Andor. Troloci u Kaemlinu ozbiljna su pretnja po sve nas; čak i ako izvučem glavninu njihovih snaga van grada, Senka može nastaviti da šalje Nakot kroz Putokapiju.

Mislim da ću, dok se moje vojske ispred Kaemlina budu borile protiv glavnine Troloka - morati da smislim neki način kako da isteram Nakot Senke iz grada - poslati jedan manji odred kroz kapiju s ciljem da zauzme Putokapiju. Kada bi mi Aijeli pomogli u tome...“

Dok je govorila, prigrlila je Izvor - Avijenda je videla sjaj - i nehajno otvorila pismo, lomeći pečat trakom Vazduha.

Avijenda izvi obrvu.

„Izvini“, reče joj Elejna. „Stigla sam do tačke u trudnoći kada opet mogu da postojano usmeravam, pa samo tražim izgovore...“

„Nemoj da ugrožavaš decu“, prekori je Avijenda.

„Neću da ih ugrozim“, odvrati joj Elejna. „Gora si od Birgite. Makar ovde nema kozjeg mleka. Min kaže..." Ućuta, a pogled joj polete napred-nazad dok je čitala pismo. Elejna se natmuri, a Avijenda se pripremi na to da bude preneražena.

„O, taj čovek...“, procedi Elejna.

„Rand?“

„Mislim da ću ga jednog od ovih dana na kraju zadaviti.“

Avijenda stisnu zube. „Ako te je uvredio...“

Elejna okrenu pismo. „On zahteva da se vratim u Kaemlin kako bih pomogla svom narodu. Navodi desetak razloga zašto da to učinim, a čak se usuđuje i da me ’oslobađa moje obaveze da se sutra sastanem s njim.“

„On ne bi smeo ništa da zahteva od tebe.“

„Naročito ne na taj način“, saglasi se Elejna. „Svetlosti, ovo je veoma pametno. Očigledno pokušava da me natera da ostanem. Ovde ima malčice i Daes Daernara.“

Avijenda se pokoleba. „Deluješ kao da se ponosiš njime - ali vidim da je ovo pismo na korak od toga da bude uvredljivo!“

„Jesam ponosna“, odgovori joj Elejna. „I ljuta na njega. Ali ponosna sam zbog toga što je znao kako da me naljuti. Svetlosti! Rande, još ćemo napraviti kralja od tebe. Zašto li on baš toliko želi da prisustvujem tom njegovom sastanku? Zar misli da ću ga podržati samo zato što mi je drag?“

„Dakle, ne znaš kakve su mu namere?“

„Ne. Očigledno se tiču svih vladara. Ali prisustvovaću, makar noćas ne spavala. Za sat vremena se sastajem s Birgitom i mojim ostalim zapovednicima da bih pregledala planove kako će se Troloci izmamiti iz Kaemlina, a potom uništiti." Te njene oči i dalje su sevale. Elejna je ratnica kakvu Avijenda u životu nije videla.

„Moram da odem kod njega“, reče joj Avijenda.

„Noćas?“

„Noćas. Poslednja bitka ubrzo će otpočeti.“

„Sto se mene tiče, počela je istog trena kada su oni krvavi Troloci kročili u Kaemlin“, reče joj Elejna. „Svetlost nas saklonila - nastupila je.“

„Onda će svanuti dan umiranja“, odgovori joj Avijenda. „Mnogi od. nas probudiće se iz ovog sna. Možda za Randa i mene ne bude nijedna druga noć. Delimično sam ti došla da bih te pitala za to.“

„Imaš moj blagoslov“, tiho joj kaza Elejna. „Ti si moja prvosestra. Jesi li provela neko vreme s Min?“

„Ne dovoljno, a to bih ispravila pod drugim okolnostima. Sada nema vremena.“

Elejna klimnu.

„Ali mislim da se ona oseća bolje u vezi sa mnom“, primeti Avijenda. „Učinila mi je veliku čast kada mi je pomogla da shvatim koji je to poslednji korak koji je trebalo da učinim kako bih postala Mudra. Možda je prikladno da zaobidem neke običaje. Uzevši sve u obzir, mislim da smo bile dobre. Ako ima vremena, razgovarala bih s njom, zajedno s tobom.“

Elejna klimnu. „Mogu da odvojim trenutak ili dva između sastanaka. Poslaću nekoga po nju.“

3 Opasno mesto