Sećanje na svetlost

Evin se pridruži Nalamu na suprotnoj strani prostorije, a Androl mu klimnu, dajući mu znak da izađe za Džonatom na oluju. Niko ne sme da bude sam. Kada je to učinio, Androl je nastavio da sluša Velinovo hvalisanje i primetio Lind kako se probija kroz gomilu prema njemu.

Lind Taljijen je bila niska i tamnokosa, haljine prekrivene divnim vezom. Oduvek mu je delovala kao slika i prilika onoga što bi Crna kula mogla da bude. Civilizovana. Obrazovana. Važna.

Ljudi su joj se sklanjali s puta; dobro znaju da u njenoj gostionici nema prolivanja pića niti tuča. Pametnom čoveku nije do toga da se pobliže upozna s Lindinim besom. Dobro je što ona tako strogo rukovodi svojom gostionicom. U gradu prepunom muškaraca koji usmeravaju, obična tuča u krčmi može da se pretvori u veliku nesreću.

„Da li te ovo muči koliko i mene?“, tiho ga upita Lind kada mu priđe. „Zar nije baš on pre samo nekoliko nedelja pričao kako Taima treba osuditi i pogubiti zbog nekih od stvari koje je učinio?“

Androl joj ništa nije odgovorio. Sta može da joj kaže? Kako sumnja da je čovek kojeg su znali kao Velina već mrtav? Da od čitave Crne kule ubrzo neće ostati ništa sem čudovišta s pogrešnim očima, lažnim osmesima i mrtvim dušama?

„Ne verujem mu to za Logana“, nastavi Lind. „Andrale, ovde se nešto dešava. Reći ću Frasku da ga noćas sledi i vidi kuda...“

„Ne“, reče joj Androl „Ne, nemoj." Frask je njen muž, čovek unajmljen da pomaže Henriju Haslinu da podučava mačevanje u Crnoj kuli. Taim je smatrao da je mačevanje Aša’manima beskorisno, ali gospodar Zmaj je zahtevao da ih ipak podučavaju.

Ona ga odmeri. „Nećeš valjda da mi kažeš kako veruješ...“

„Lind, govorim ti da smo u velikoj opasnosti - i ne želim da Frask to još pogorša. Učini mi uslugu - zapamti šta Velin noćas bude pričao. Možda će mi nešto od toga biti korisno.“

„Dobro“, odgovori ona, zvučeći sumnjičavo.

Androl klimnu Nalamu i Kanleru, koji ustade i pođe prema njemu. Kiša je dobovala po krovu i tremu. Velin je sve vreme pričao, a ljudi su ga slušali. Da, neverovatno je to što je tako brzo prešao na drugu stranu i to će pobuditi izvesne sumnje. Ali mnogi ga poštuju, a to što se ponaša tek neznatno pogrešno nije uočljivo onima koji ga ne poznaju dobro.

„Lind“, kaza joj Androl kada ona krene da ode.

Ona se osvrnu da ga pogleda.

„Ti... noćas dobro zaključaj gostionicu. A onda bi možda bilo pametno da ti i Frask odete u neki podrum u kom ima potrepština, važi? Jesu li ti podrumska vrata debela?“

„Jesu“, odgovori mu ona. „Mada to ništa neće vredeti." Ako dođe da ih traži neko obdaren Jednom moći, neće biti bitno koliko su vrata debela.

Nalam i Kanler stigoše do njih, pa se Androl okrenu da ode, ali nalete pravo na čoveka koji je stajao u dovratku iza njega; nije ga čuo kako mu prilazi. Kiša mu se slivala s aša'manskog kaputa, s mačem i zmajem na visokom okovratniku. Atal Mišrejl bio je Taimov od samog početka. Oči mu nisu šuplje; njegovo zlo samo je njegovo. Visok i duge zlatne kose, smešio se tako da mu se to nije odražavalo u očima.

Pevara se lecnu kada ga vide, a Nalam opsova i zgrabi Jednu moć.

„De, de“, začu se nečiji glas. „Nema potrebe za sukobom." Mezar se skloni s kiše i stade pored Mišrejla. Niski Domanac bio je prosed i zračio je mudrošću, iako se preobratio.

Androl pogleda Mezara pravo u oči - i bilo je to kao da gleda u neku duboku pećinu. Kao da gleda u mesto koje svetlo nikada nije obasjalo.

„Zdravo, Androle“, reče Mezar i spusti ruku Mišrejlu na rame, kao da su njih dvojica davnašnji prijatelji. „Zašto bi gazdarica Lind trebalo da se Plaši bilo čega i da se zatvara u podrum? Začelo nema bezbednijeg mesta od Crne kule?“

„Ne verujem noćima kada su mračne i olujne“, odgovori Androl.

„Možda je to pametno“, kaza mu Mezar. „Ali ti izlaziš u mrak. Zašto ne ostaneš tu gde je toplo? Nalame, voleo bih da čujem neku od tvojih priča, možda bi mogao da mi ispričaš o onome kada ste ti i tvoj otac bili u Šari?“

„To nije toliko dobra priča“, reče mu Nalam. „Baš i ne znam da li je se dovoljno dobro sećam.“

Mezar se zasmeja, a Androl začu kako Velin ustaje iza njega. „Ah, tu si! Baš sam im rekao da ćeš im ti ispričati o arafelskim odbranama.“

„Dodi da čuješ“, reče mu Mezar. „Ovo će biti važno za Poslednju bitku.“

„Možda ću se vratiti“, hladno odvrati Androl. „Kada završim s drugim poslom.“

Njih dvojica su se neko vreme gledali u oči. Nalam je i dalje držao Jednu moć. On je jednako snažan kao Mezar, ali nikada mu neće poći za rukom da se nosi i s njim i s Mišrejlom - naročito ne u prostoriji krcatoj ljudima koji će verovatno stati na stranu dvojice punopravnih Aša’mana.

„Veline, ne traći vreme s potrčkom“, reče Koteren iza njega. Mišrejl se skloni u stranu da napravi mesta za trećeg pridošlicu. Zdepasti čovek sitnih očiju prisloni ruku Androlu uz nedra i odgurnu ga u prolazu. „O, čekaj. Više ne možeš da izigravaš potrčka, zar ne?“

Androl smesta uđe u prazninu i zgrabi Izvor.

Senke se istog trena pokrenuše po prostoriji. Postajale su sve duže.