Sećanje na svetlost

„Pogrešno si me razumeo, gazda Dobsere“, kaza mu Emarin. „Ne tražim ništa od tebe. Plaćam ti u znak izvinjenja. Poslao sam Androla da te zamoli za pomoć, a on je izgleda... prestupio preko ograničenja zacrtanih u uputstvima koja sam mu dao. Samo sam hteo da razgovaram s tobom. Namera mi nije bila da budeš umotan u Vazduh i mučen.“

Dobser se sumnjičavo osvrnu. „Emarine, odakle ti ovoliki novac? Zašto misliš da možeš da počneš da izdaješ naređenja? Ti si samo borac..." Opet se zagleda u vrećicu.

„Vidim da smo se razumeli“, reče mu Emarin smešeči se. „Dakle, nećeš razotkriti moju fasadu?“

„Ja..." Dobser se namršti. Pogleda Velina i Limsa, koji su ležali u nesvestici na podu.

„Da“, primeti Emarin. „To će zaista dovesti do nevolja, zar ne? Sta misliš, možemo li da jednostavno uručimo Taimu Androla i da njega okrivimo za ovo?“

„Androla?“, frknu Dobser. „Potrčko? Oborio je dva Aša’mana? Niko neće poverovati u to. Niko.“

„Valjan zaključak, gazda Dobsere“, odgovori Emarin.

„Samo im daj Aes Sedai“, kaza Dobser i pokaza je prstom.

„Avaj, ona mi je potrebna. Ovo je u potpunom metežu. Potpunom metežu.“

„Pa“, reče Dobser, „možda bih mogao da u tvoje ime porazgovaram s M’hejlom. Znaš, da sve to ispravim.“

„Bio bih ti veoma zahvalan na tome“, reče mu Emarin, pa privuče jednu stolicu koja je stajala pored zida i spusti je na pod, a onda pored nje stavi još jednu. Sede i mahnu Dobseru da sedne pored njega. „Androle, budi od koristi - nađi gazda Dobseru i meni nešto da popijemo. Čaj. Voliš li šećer?“

„Ne“, odgovori Dobser. „Zapravo, čuo sam da ovde ima vina...“

„Androle, vino“, naredi Emarin i pucnu prstima.

Pa, pomislio je Androl, najbolje je da igram svoju ulogu. Pokloni se, proračunato prostrelivši Dobsera pogledom, a onda iz ostave donese čaše i vino. Kada se vratio, Dobser i Emarin su čavrljali potpuno prijateljski.

„Potpuno razumem“, govorio je Emarin. „Silno sam se namučio da u Crnoj kuli nađem odgovarajuću poslugu. Vidiš, čuvanje u tajnosti toga ko sam zapravo ja, od presudne je važnosti.“

„Vidim da jeste, milostivi“, odgovori Dobser. „Ma kad bi samo ljudi znali da je u našim redovima i Visoki lord Tira, ne bi bilo kraja ulizivanju. Veruj mi kad ti ja kažem! A M’hejl - pa, ne bi mu se dopalo da ovde bude neko s tolikim ugledom. Ne, nimalo!“

„Uviđaš zašto sam morao da se držim po strani“, objasni Emarin i pruži ruku da prihvati čašu za vino, dok je Androl sipao.

Visoki lord Tira?, pomislio je Androl, smejući se u sebi. Dobser je to izgleda pojeo kao pas splačine s maslom.

„A svi smo mislili da se ulizuješ Loganu zato što si glup!" reče Dobser.

„Avaj, takve su mi karte podeljene. Taim bi me smesta prozreo da sam previse vremena provodio u njegovoj blizini. Zato sam bio primoran da se pridružim Loganu. On i onaj Zmaj - obojica su očigledno seljaci koji ne umeju da prepoznaju čoveka plemenitog roda.“

„Moram reći, milostivi“, na to mu kaza Dobser, „da sam ja sumnjao.“

„Baš kao što sam mislio“, odgovori mu Emarin, pa srknu vino. „Da dokažem kako nije otrovno“, objasni pre nego što prosledi čašu Dobseru.

„Sve je u redu, milostivi“, reče mu Dobser. „Verujem ti." On halapljivo iskapi vino. „Ako čovek ne može da veruje Visokom lordu, kome pa može, zar ne?“

„Upravo tako“, saglasi se Emarin.

„Nego, da ti kažem ja nešto“, nastavi Dobser, pružajući čašu i mašući Androlu da je napuni, „moraćeš da nađeš neki bolji način kako da se sklanjaš od Taima. Više nećeš moći da slediš Logana.“

Emarin zamišljeno otpi dubok gutljaj iz svoje čaše. „Taim ga je uhvatio. Shvatam. Pretpostavio sam da je tako, čim su se Velin i ostali pojavili s pričom.“

„Jašta“, potvrdi Dobser, puštajući Androla da mu opet napuni čašu. „Ali Logan je baš snažan. Potrebno je mnogo truda da se takav čovek Preobrati. Jake je volje, znaš? Biće potrebno dan ili dva da bude Preobraćen. U svakom slučaju, možeš i da izađeš pred Taima i da mu objasniš ko si. On će to razumeti, a svejedno stalno priča kako su mu ljudi korisniji ako ne mora da ih Preobraća. Ne znam zašto. Ali s Loganom nema izbora nego da ga Preobrati. Gadan postupak." Dobser zadrhta.

„Onda ću ići da porazgovaram s njim, gazda Dobsere. Da li bi, kojim slučajem, ti bio voljan da se založiš za mene? Ja... postaraću se da ti bude Plaćeno za trud.“

„Naravno, naravno“, odgovori Dobser. „Sto da ne?" Iskapi vino, pa se teturavo diže na noge. „On će obići Logana. Uvek to radi, u ovo doba noći.“

„A gde je to?“, upita Emarin.

„Skrivene odaje“, odgovori Dobser. „U temeljima koje zidamo. Znaš onaj istočni deo, gde je moralo da se dodatno kopa zbog urušavanja? Nije to bilo umivanje, već samo izgovor da se sakrije dodatni posao. I..." Dobser se pokoleba.

„I to je dovoljno“, oglasi se Pevara, pa opet veza čoveka Vazduhom i zapuši uši. Prekrsti ruke, gledajući Emarina. „Zadivljena sam.“