Sećanje na svetlost

„Sasvim je sigurno da čuvaju ovo područje“, prošapta Androl. Zemljište ispred njih bilo je pretvoreno u veliki niz šančeva i zidova, nalik na nekakav lavirint. To su bili temelji prostorija koje će s vremenom postati osnova Crne kule. Ako je Dobser u pravu, u okviru tih temelja napravljene su i druge prostorije - skrivene odaje, već završene, koje će ostati u tajnosti dok Kula bude završavana.

Dva Taimova Aša’mana stajala su i čavrljala u blizini. Mada su pokušavali da deluju opušteno, vreme im je to kvarilo. Ko još svojevoljno stoji u mraku i kišne? Iako ih je jedan gorionik osvetljavao i tkanje Vazduha razgonilo kišu od njih, njihovo prisustvo bilo je sumnjivo.

Stražari. Pevara je pokušala da Androlu pošalje neposredno misao.

Uspelo joj je. Osetila je njegovo iznenađenje kada je njena misao upala među njegove.

Nešto joj se vratilo, premda je bilo nejasno. Trebalo bi da iskoristimo prednost.

Da, poslala mu je misao u odgovor. Ali njena naredna misao bila je previše složena, te ju je stoga prošaptala. „Kako to da nikada ranije nisi primetio da oni noću čuvaju temelje? Ako tu zaista postoje tajne prostorije, onda se na njima takođe radilo noću.“

„Taim je noću zabranio kretanje“, prošapta Androl u odgovor. „Dopuštao nam je da to zanemarujemo samo onda kada mu je to odgovaralo - kao što je bilo noćas, kada se Velin vratio. Sem toga, ovaj deo je opasan, zbog onih jama i šančeva. To bi bio sasvim dobar razlog da se postave straže, samo što...“

„Samo što“, završi Pevara umesto njega, „Taim baš i nije čovek koji bi mario hoće li neko dete da slomi vrat lunjajući unaokolo.“

Androl klimnu.

Pevara i Androl su čekali na kiši, odbrojavajući u sebi, sve dok tri vatrene trake nisu izletele iz mraka i zarile se stražarima pravo u glave. Dva Aša’mana skljokaše se kao vreće žita. Nalam, Emarin i Džonat savršeno su izvršili svoj zadatak. Bilo je to brzo usmeravanje; uz malo sreće, ili ga niko neće primetiti, ili će misliti da je to delo Taimovih stražara.

Svetlosti, pomislila je Pevara. Androl i ostali zaista su oružje. Nije ni pomislila da će Emarin i druga dvojica otpočeti smrtonosnim napadima. To je potpuno suprotno njenom iskustvu kao Aes Sedai. Aes Sedai ne ubijaju čak ni lažne Zmajeve, ako ikako mogu.

„Smirivanje ubija“, reče joj Androl, gledajući preda se. „Premda polako.“

Svetlosti. Da, možda njihova veza ima svoje prednosti - ali takođe je spaljeno nezgodna. Moraće vežbati da štiti svoje misli.

Emarin i ostali izroniše iz mraka i pridružiše se Pevari i Androlu kod gorionika. Kanler je ostao s drugim momcima iz Dve Reke, spreman da ih povede u beg iz Crne kule ako te noći nešto pođe po zlu. Iako se bunio, bilo je razumno da on ostane. Ima porodicu.

Odvukli su leševe u senku, ali ostavili su gorionik da plamti. Ako neko bude tražio stražare, videće da svetlo još gori, ali noć je toliko kišovita i maglovita da bi taj neko morao da se baš približi kako bi video da stražara više nema pored gorionika.

Mada se često žalio da ne zna zbog čega ga drugi slede, Androl je smesta preuzeo zapovedništvo nad tom družinom i poslao Nalama i Džonata do ivice temelja da drže stražu. Džonat je sa sobom nosio luk, premda ga nije napeo pošto je padala kiša. Nadali su se da će kiša popustiti i da će on moći da ga koristi u trenucima kada ne budu smeli da usmeravaju.

Androl, Pevara i Emarin kliznuše niz jednu blatnjavu padinu u iskopanu jamu za temelj. Blato ju je zapljusnulo kada se dočekala, ali već je bila mokra 4o gole kože, a kiša je sprala prljavštinu s nje.

Temelj je bio od kamena, podignutog tako da obrazuje zidove između prostorija i hodnika; tu dole, temelj se pretvorio u lavirint, dok je kiša ravnomerno padala. Ujutru će borci Aša’mani biti određeni da suše temelj.

Kako da pronađemo ulaz?, posla Pevara svoje misli.

Androl kleknu i veoma mala svetlosna kugla pojavi mu se nad šakom. Kapi kiše prolazile su kroz svetlost, na trenutak delujući kao sićušne zvezde padalice dok su bleštale i nestajale. On spusti prste u jednu baricu na tlu.

Onda diže pogled i pokaza, „voda teče ovuda” prošapta. „Nekud otiče. Tamo ćemo naći Taima.“

Emarin zastenja u znak odobravanja, a Androl diže ruku pozivajući Džonata i Nalama da se i sami spuste u temelj, a onda tihim koracima povede.

Ti. Tiho. Krećeš. Dobro, posla ona.

Obučen za izviđača, posla on u odgovor. U šumama. Maglene planine.

Koliko je poslova taj čovek radio u svom životu? Brinula se zbog njega. Život kakav je on vodio mogao bi da bude nagoveštaj nezadovoljstva svetom i nestrpljenja. Ali to kako on priča o Crnoj kuli... strast s kojom je voljan da se bori... to već govori nešto drugo. Ovde nije reč samo o odanosti Loganu. Da, Androl i ostali poštuju Logana, ali on za njih predstavlja nešto daleko veće. Mesto gde su ljudi kao oni prihvaćeni.