Sećanje na svetlost

Emarin ponizno raširi ruke. „Oduvek sam bio nadaren za to da činim da se ljudi osećaju opušteno. Zapravo, nisam predložio da odaberemo Dobsera zato što sam mislio đa je potkupljiv, odabrao sam ga zbog njegovih... pa, nerazvijenih sposobnosti uobličavanja misli.“

„To što se neko Preobratio na stranu Senke ne znači da je ništa manje glup“, saglasi se Androl „Ali ako si mogao to da izvedeš, zašto smo uopšte morali da ga napadnemo?“

„Androle, to je pitanje vlasti nad odvijanjem događaja“, odgovori Emarin. „Sa čovekom poput Dobsera ne smeš da se suočiš u njegovom okruženju, kada je u društvu prijatelja pametnijih od sebe. Morali smo da ga uplašimo, da počne da se migolji, a onda da mu ponudimo izlaz kuda može da se izmigolji." Emarin se pokoleba, pa pogleda Dobsera. „Sem toga, mislim da nam ne bi bilo pametno da smo doveli sebe u opasnost da ode Taimu, što bi vrlo verovatno i učinio da sam mu prišao nasamo, a bez nasilja.“

„A sada?“, upita Pevara.

„Sada ćemo“, odgovori Androl, „ovu trojicu napojiti nečim od čega će spavati sve do Bel Tina. Pokupićemo Nalama, Kanlera, Evina i Džonata. Sačekaćemo da Taim završi sa obilaskom Logana; upašćemo tamo, spasti Logana i otrgnuti Kulu od Senke.“

Neko vreme su stajali u potpunoj tišini, dok je ona jedna jedina treperava svetiljka obasjavala prostoriju. Kiša se slivala niz prozorsko staklo.

„Pa“, na kraju se oglasi Pevara, „bitno je da nisi predložio nešto teško. Androle...“

Rand otvori oči u snu, pomalo iznenađen što je zaspao. Avijenda ga je napokon pustila da zadrema. Zapravo, verovatno je pustila i sebe da zadrema. Delovala mu je umorno koliko i on. Možda čak umornije.

On ustade, okružen čitavom livadom uvele trave. Osećao je njenu zabrinutost ne samo kroz vezu, već i po tome kako ga je grlila. Avijenda je ratnica, ali povremeno je čak i ratnicima potrebno da nekoga zagrle. Svetlost zna da njemu jeste.

Osvrnu se oko sebe. Nema osećaj kao da je u Tel’aran’riodu - ne u potpunosti. Livada prekrivena uvelom travom pruža se na sve strane, verovatno unedogled. To nije pravi Svet snova; to je snoiver, svet koji je stvorio moćan Snevač ili šetač kroz snove.

Rand pođe, mrveći uvelo lišće, premda nigde nije bilo drveća. Verovatno bi mogao da se vrati u sopstvene snove; mada nikada nije bio dobar u šetanju kroz snove kao što je to većina Izgubljenih, za toliko može da se snađe. Međutim, radoznalost ga je terala dalje.

Ne bi trebalo da sam ovde, pomislio je. Postavio sam štitove. Kako li je on uopšte dospeo tu i ko je stvorio to mesto? Ima izvesne sumnje. Postoji jedna osoba koja je često koristila snoivere.

Rand oseti obližnje prisustvo. Nastavi da hoda, ne osvrćući se, ali znao je da sada neko hoda pored njega.

„Elane“, reče Rand.

„Lijuse Terine.“ Elan i dalje ima svoje najnovije telo - telo visokog i zgodnog muškarca u crvenoj i crnoj odeći. „Sve umire i prah će uskoro zavladati. Prah... pa ništa.“

„Kako si prošao kroz moje štitove?“

„Ne znam“, odgovori Moridin. „Samo sam znao da ćeš mi se ti ovde pridružiti, ako stvorim ovo mesto. Ne možeš da se držiš daleko od mene. Sara to neće dozvoliti. Ti i ja se privlačimo. Iznova i iznova. Dve lađe ukotvljene na istom žalu, koje se sudaraju sa svakom novom plimom.“

„Baš pesnički rečeno“, odvrati Rand. „Vidim da si napokon pustio Mijerin s njenog povoca.“

Moridin se ukopa u mestu, a Rand zastade i pogleda ga. Bes se širio od njega kao vrelina.

„Došla je kod tebe?" zatraži da čuje Moridin.

Rand mu ništa ne odgovori.

„Ne pretvaraj se kako znaš da je još živa. Nisi to znao - nisi mogao da znaš.“

Rand je bio nepomičan. Njegova osećanja u vezi s Lanfear - ili kako god da ona sada sebe zove - veoma su zamršena. Lijus Terin ju je prezirao, ali Rand ju je upoznao kao Selenu i bila mu je draga - makar dok nije pokušala da ubije Egvenu i Avijendu.

Razmišljajući o njoj, seti se Moiraine i poče da se nada nečemu za šta ne bi trebalo da gaji nikakvu nadu.

Ako je Lanfear i dalje živa... je li i Moiraina?

On spokojno i samouvereno pogleda Moridina pravo u lice. „Sada je potpuno besmisleno to što si je pustio“, kaza Rand. „Ona više nema nikakav uticaj na mene.“

„Da“, odgovori mu Moridin. „Verujem ti. Ona ti ne veruje, ali mislim da i dalje gaji izvesnu... netrpeljivost prema ženi koju si odabrao. Kako se ono bese zvaše? Ona što sebe zove Aijelkom, ali nosi oružje?“

Rand ničim nije odgovorio na taj Moridinov pokušaj da ga razjari.

„Bilo kako bilo, Mijerin te sada mrzi“, nastavi Moridin. „Mislim da te krivi za ono što joj se desilo. Trebalo bi da je zoveš Sindejn. Zabranjeno joj je da se služi imenom koje je izabrala za sebe.“

„Sindejn..." izgovori Rand. „Poslednja prilika? Vidim da tvoj gospodar ima smisla za šalu.“

„To nije zamišljeno da bude šaljivo“, odgovori Moridin.