Solaris

„Ah, znači — ja da prestanem? Znaš, na tvome mestu prekinuo bih ovaj razgovor. Bolje radi nešto drugo, možeš na primer — iz osvete — da šibaš okean bičevima. Šta bi hteo? Znači, ako…” on načini rukom šaljiv gest oproštaja, dižući istovremeno oči ka tavanici, kao da prati neku ličnost koja odleće, „…onda ćeš biti hulja? A ovako nećeš? A dok se osmehuješ kad imaš volju da urlaš, dok se praviš radostan i miran kad bi najradije grizao prste — zar tada nisi hulja? A šta ako je nemoguće da se ovde ne bude hulja? Sta onda? Besnećeš na Snauta koji je za sve kriv, je li? No, onda si, uza sve drugo, još i idiot, dragi moj…”

„Sam si idiot”, rekoh oborene glave. „Ja je… volim.”

„Koga? Svoju uspomenu?”

„Ne. Nju. Rekao sam ti da je pokušala da se ubije. Tako ne bi postupili… mnogi… pravi ljudi.”

„Sam priznaješ kad kažeš…”

„Ne hvataj me za reči.”

„Dobro. Znači, ona te voli. A ti hoćeš nju da voliš. To nije isto.”

„Varaš se.”

„Kelvine, izvini, ali ti si sam započeo razgovor o ovim tvojim intimnim problemima. Ne voliš. Voliš. Ona je spremna da sebi oduzme život. Ti takođe. Sve je to vrlo uzbudljivo, vrlo lepo, uzvišeno, sve što god hoćeš. Ali za sve to ovde nema mesta. Nema. Razumeš? Ne, ti to nećeš da razumeš. Upetljan si, zahvaljujući silama nad kojima nemamo vlasti, u kružni proces, a ona je deo toga procesa. Faza. Ponovljivi ritam. Kad bi bila… kad bi bio proganjan od maškare spremne da čini za tebe sve, ne bi se sigurno ni za trenutak kolebao da je ukloniš. Je li tako?”

„Takoje.”

„Prema tome, možda ona baš zato n i j e takva maškara! To ti vezuje ruke? A baš o tome i jeste reč, da treba da ih imaš vezane!”

„To je još jedna hipoteza od miliona onih iz biblioteke. Snaute, prestani, ona je… ne. Neću o tome s tobom da govorim.”

„Dobro. Sam si počeo. Ali samo pomisli da je ona u suštini stvari ogledalo u kome se ogleda deo tvoga mozga. Ako je divna, to je zato što je tvoja uspomena bila divna. Ti si dao recept. Kružni proces, ne zaboravi!”

„Pa šta hoćeš od mene? Da je… da je uklonim? Već sam te pitao: zbog čega to da radim? Nisi mi odgovorio.”

„Onda ću ti sada odgovoriti. Nisam te pozvao na ovaj razgovor. Nisam dodirnuo tvoje probleme. Ništa ti ne naređujem i ne zabranjujem i ne bih to činio čak i kada bih mogao. Ti si sam došao ovamo i izložio si preda mnom sve, a znaš li zašto? Ne znaš? Zato da bi to skinuo sa sebe. Da bi svalio sa sebe. Poznajem taj teret, dragi moj! Da, da, ne prekidaj me! Ja tebi ne smetam ni u čemu, ali ti želiš da ti smetam. Kad bih ti stao na put, možda bi mi i glavu razbio, tada bi imao posla sa mnom, s nekim načinjenim od krvi i gline, kao i ti, i sam bi se osećao kao čovek. A ovako… ne možeš s ovim da iziđeš na kraj i zato raspravljaš sa mnom… a, u stvari, sa sobom! Još mi samo reci da bi patio kad bi ona odjednom nestala, ne, nemoj ništa da govoriš.”

„Šta ima. Došao sam da ti kažem iz proste lojalnosti da nameravam s njom da napustim Stanicu”, odgovorih na njegov napad ali mi samome to zazvuča neuverljivo. Snaut sleže ramenima.

„Vrlo moguće da moraš da ostaneš pri svome. Ako sam uopšte progovorio o tom pitanju, onda je to samo zato što srljaš sve više, a pad s visine, sam shvataš… Dođi sutra ujutro oko devet gore. Sartorijusu… Važi?”

„Sartorijusu?” začudih se. „Ali on nikog ne pušta k sebi, rekao si da ne može čak ni da mu se telefonira.”

„Sad se nekako snašao. Mi o tome ne razgovaramo, znaš. Ti si… to je sasvim drugačije. No, nije važno. Doći ćeš ujutro?”

„Doći ću”, promrmljah. Posmatrao sam ga. Njegova leva ruka se, kao nehotice, skrivala iza vrata ormana. Kad se orman otvorio? Valjda već dosta davno, ali uzbuđen ovim užasnim razgovorom nisam na to obratio pažnju. Ili — kao da je njega neko držao za ruku. Oblizah usne.

„Snaute, šta ti je?”

„Iziđi”, reče tiho, veoma mirno. „Iziđi.”

Iziđoh i zatvorih za sobom vrata, obasjana poslednjim ostacima crvenog sunčanog zalaska. Hari je sedela na podu nekih desetak koraka dalje, kraj samog zida. Kad me opazi, skoči na noge.

„Vidiš?…” reče gledajući me sjajnim očima. „Uspelo je, Kris… Tako se radujem. Možda… možda će biti sve bolje…”

„Oh, svakako”, odgovorih rasejano. Vraćali smo se u našu sobu, a ja sam lupao glavu nad tim idiotskim ormanom. Znači tamo je krio?… I ceo taj naš razgovor… Obrazi počeše tako da mi gore da ih protiv volje protrljah. Bože, kakva ludost! I na čemu smo, u stvari, ostali? Ni na čemu. Istina, sutra ujutro…