Solaris

I odjednom me obuze strah, gotovo isti kao prethodne noći. Moj encefalogram. Potpun zapis svih procesa u mozgu preveden na kolebanja promena zraka biće poslat dole. U dubinu onog neobuhvatnog, beskrajnog čudovišta. Kakoje ono rekao: „A kad bi nestala, strašno bi patio, a?…” Encefalogram je potpun zapis. Čak i nesvesnih procesa. A ako hoću da nestane, da pogine? Zar bi me inače uplašilo to što je preživela onaj užasni pokušaj samoubistva? A ako ja ne odgovaram za nju, ko bi drugi?… Kakav idiotizam! Kog sam se đavola složio da baš moj, moj mozak… Mogu, naravno, pre toga da prostudiram taj zapis, ali ga neću dešifrovati. To niko nije kadar. Specijalisti mogu da odrede jedino o čemu je sve ispitivani mislio, ali to su sama opšta mesta: da je, na primer, rešavao matematičku jednačinu, ali kakvu, to već ne umeju da utvrde. Tvrde da je to nemoguće, jer je encefalogram slučajna mešavina mnoštva procesa koji protiču istovremeno, a samo jedan njihov deo ima psihičku „podlogu”… A podsvesni?… O njima oni uopšte neće da govore, a kamoli još da dešifruju nečije uspomene, prigušene ili neprigušene… Ali zbog čega se toliko bojim? Zar nisam sam jutros govorio Hari da im taj eksperimenat ništa neće dati. Jer kad naši neurofiziolozi ne umeju da dešifruju zapis, otkud bi onda to bio kadar ovaj krajnje tuđ, crn, tečni gigant…

Ali on je prodro u mene čak ne znam ni kako, da bi premerio celokupno moje pamćenje i da bi pronašao njegov najbolniji atom. Kako u to sumnjati? I to bez ikakve pomoći, bez bilo kakve „zračne transmisije” prodro je kroz dvostruko hermetizovani oklop, kroz teške kore Stanice, pronašao u njoj moje telo i otišao s plenom…

„Kris?…” tiho se oglasi Hari. Stajao sam kraj prozora zagledan odsutnim pogledom u početak noći. Slabačka na ovoj geografskoj širini, delikatna koprena zaklanjala je zvezde. Monolitna, iako tanka navlaka oblaka tako visokih da ih je sunce iz dubina, ispod vidokruga, obdarivalo najslabijim, rumenosrebrnastim sjajem.

Ako posle toga nestane, značiće da sam ja to želeo. Da sam je ubio. A da ne pođem? Ne mogu me prisiliti. Ali šta da im kažem? To — ne. Ne mogu. Da, treba se praviti, treba lagati, uvek i stalno. A to zato što u meni možda postoje misli, namere, okrutne, divne, ubilačke, a ja o njima ništa ne znam. Čovek je krenuo u susret drugim svetovima, drugim civilizacijama, ne upoznavši do kraja sopstvene zakutke, slepe puteve, bunare, svoja zabarikadirana slepa vrata. A da im je predam — zbog stida? Da je izdam samo zato što mi nedostaje hrabrosti?

„Kris…” šapnu Hari još tiše no maločas. Više sam osetio no što sam čuo kako je bešumno prišla k meni, i napravio sam se da to ne primećujem. Želeo sam da budem sam. Morao sam da budem sam. Nisam se rešio ni na šta, nisam doneo nikakvu odluku. Zagledan u nebo koje se smračuje, u zvezde koje su bile samo avetinjska senka zemaljskih zvezda, stajao sam nepomično, a u praznini koja je zamenjivala jurnjavu misli od maločas, bez reči je rasla sigurnost da sam tamo, na mestu do koga nisam mogao da desegnem, već izabrao, da se ništa nije dogodilo, a nisam imao čak ni toliko snage da sebe prezrem.

11. MISLIOCI

„Kris, to je zbog toga eksperimenta?”

Zgrčih se na njen glas. Ležao sam nepomično već nekoliko časova, zagledan u mrak, usamljen, jer nisam čuo čak ni njeno disanje, i u spletenim lavirintima noćnih misli, bunovnih, jedva ispunjenih smislom, zbog čega su dobijale nove dimenzije i značenja, sasvhn sam bio zaboravio na nju.

„Šta?… Otkud znaš da ne spavam?…” upitah. U mome glasu bio je strah.

„Po tome kako dišeš…” reče tiho, nekako izvinjavajući se. „Nisam htela da ti smetam… Ako ne možeš, ne go”vori…

„Ne, zašto. Jeste, sve je zbog tog eksperimenta. Pogodila si…”

„Šta oni očekuju od njega?”

„Ni sami ne znaju. Nešto. Bilo šta. To nije operacija „Misao”, nego operacija „Očajanje”. Sad treba samo jedno, jedan čovek koji bi bio dovoljno hrabar i koji bi preuzeo na sebe odgovornost za odluku, ali tu vrstu hrabrosti većina smatra običnim kukavičlukom, jer je to odstupanje, razumeš, rezignacija, bekstvo nedostojno čoveka. Kao da bi dostojno čoveka bilo da srlja i da se zaglibljuje, i da tone u nešto što ne razume i što nikad neće razumeti.”

Prekinuh, ali pre no što se moje ubrzano disanje umiri, nov nalet gneva izbaci mi iz usta:

„Naravno, uvek se nađu tipovi s praktičnim gledištem. Govorili su, ako čak i ne pođe za rukom da uspostavi kontakt da ćemo izučavajući tu plazmu — sva ta luda mesta koja iskaču iz nje na 24 sata, da bi opet nestala — upoznati tajnu materije, kao da nisu znali da je to samozavaravanje, lutanje po biblioteci ispisanoj nerazumljivim jezikom da bi se, tobože, samo gledale boje knjiga u policama… Taman posla!”

„Zar nema više ovakvih planeta?”