Solaris

Odjednom zastadoh na sredini donjeg hodnika. Prosto nisam mogao pomisliti na to da se ponovo, kao u zatvorskoj ćeliji, zatvorimo u kabini koja gleda na okean.

„Hari”, rekoh, „znaš… svratio bih u biblioteku… Nemaš ništa protiv?…”

„Oh, vrlo rado, potražiću i ja nešto za čitanje”, odgovori ona s malo izveštačenom živahnošću.

Osećao sam da je između nas od juče nastala neka još nezasuta pukotina i da bi trebalo da joj ukažem makar malo srdačnosti, ali potpuna apatija ovladala je mnome. Ne znam šta bi se moralo dogoditi da se oslobodim te apatije. Vratismo se hodnikom, a zatim se niz trap spustismo u malo predvorje, gde su se nalazila troja vrata i između njih cveće, kao u nekim vitrinama iza kristalnih staklenih pokrivača.

Srednja vrata što su vodila u biblioteku bila su s obeju strana obložena veštačkom kožom; otvarajući ih trudio sam se uvek da tu veštačku kožu ne dodirnem rukom. Unutra, u kružnoj velikoj dvorani, pod bledosrebrnastim stropom ukrašenim stilizovanim suncima, bilo je nešto hladnije nego u hodnicima.

Počelh da prelazim rukom duž redova knjiga iz kolekcije solarijanske klasike i već htedoh da izvadim prvi tom Gizea, s onom njegovom slikom u bakrorezu na prvom listu, zaštićenom flispapirom, kad iznenada otkrih, prošli put neprimećeni debeli tom Gravinskoga, formata osmine.

Sedoh na tapaciranu stolicu. Vladala je potpuna tišina. Korak dalje od mene Hari je listala neku knjigu, čuo sam tiho šuštanje listova pod njenim prstima. Kompendijum Gravinskoga koji se na studijama upotrebljava najćešće kao najobičnija knjiga za „gruvanje”, bio je zbornik azbučno sređenih solarijanskih hipoteza, od abiološke do degeneracijske. Kompilator, koji nikad valjda nije čak ni video Solaris prekopao je sve monografije, ekspedicijske zapisnike, delimične radove i privremene izveštaje, proučio je čak i citate iz dela planetologa koji su istraživali druga kosmička tela i dao katalog, malo zastrašujući zbog lapidarnosti formulacija, jer su često prelazile u trivijalnost, izgubivši tananu komplikovanost misli koje su pratile njihovo rođenje, a sada je ova celina, zamišljena kao kratka enciklopedija, predstavljala već u neku ruku kuriozitetsku vrednost; knjiga je objavljena pre dvadeset godina, a za to vreme naraslo je brdo novih hipoteza, koje se ne bi smestile ni u jednu knjigu. Pregledao sam azbučni spisak autora kao spisak slavno poginulih, malo je koji od njih još bio živ, a aktivno u solaristici nije radio valjda nijedan. Celokupno ovo misaono bogatstvo rasuto u svim pravcima stvaralo je utisak da neka od tih hipoteza mora ipak biti ispravna, da je nemoguće da stvarnost bude potpuno drugačija, nesaglasna sa milijardama pretpostavki pravljenih o njoj. Gravinski je svoj kompendijum propratio predgovorom u kome je šezdesetak godina solaristike poznate pre njega podelio na razdoblja. U prvom — koje je datiralo od uvodnog ispitivanja Solarisa — niko, u stvari, nije svesno postavljao hipoteze. Tada je prihvaćeno, nekako intuitivno, po „zdravom razumu”, da je okean mrtav hemijski konglomerat, ogromna pihtijasta masa koja prekriva celu planetu i koja rađa najneobičnije tvorevine zahvaljujući svojoj „kvazi-vulkanskoj” delatnosti i samorodnim automatizmom procesa stabilizuje nepostojanu orbitu onako kao što klatno održava nepromenljiv raspon jednom započetog kretanja. Istina, već tri godina kasnije Mažnon je izrazio misao o oživljenoj prirodi „pihtijaste mašine”, ali je Gravinski period bioloških hipoteza datirao tek devet godina kasnije, kada je nekad usamljeni Mažnonov sud počeo da stiče sve veći broj pristalica. Naredne godine obilovale su vrlo komplikovanim specijalnim teoretskim modelima živog okeana, poduprtim biomatematičkom analizom. Treći period bio je obeležen raspadom dotle gotovo monolitnog naučničkog mišljenja.