Solaris

Solaristika kao da je počinjala da se rasipa i kao da su pratnja, uporedna s njenim ponižavajućim letom, bile masovno oplođavane hipoteze o degeneraciji, retardaciji, involuciji solarijskih mora, hipoteze koje su se razlikovale jedva drugostepenim pojedinostima. S vremena na vreme pojavljivao se smeliji, zanimljiviji zahvat, ali sve se to bilo koncentrisalo nekako na okean, koji je smatran vrhunskim proizvodom razvitka, i to razvitka koji je davno, pre mnogo milenijuma, prevalio razdoblje najviše organizacije, a sada se, spojen samo fizički, raspadao u bezbroj nepotrebnih besmislenih, agonalnih tvorevina. Znači — već monumentalna, vekovima produžavana agonija; tako je viđen Solaris, a u njegovim dugonjama ili mimoidima viđene su oznake iščašenja, u procesima koji su izbijali iz tečne telesine sagledavani su simptomi haosa i anarhije, sve dok taj pravac nije postao opsesija, tako da je celokupna naučna literaura sledećih sedam-osam godina, iako, naravno, lišena odredaba koje jasno izražavaju osećanja njenih autora, samo valjda gomila uvreda — osveta koju su, osamljene, sive mase solarista bez voda sipale na stalno ravnodušni objekat svojih napregnutih istraživanja, koji je i dalje ignorisao njihovo prisustvo na sebi.

Znao sam — neuključene u ovaj komplet solarijanske klasike, po mome mišljenju neopravdano neuključene — originalne radove nekolicine evropskih psihologa koji su sa solaristikom imali zajedničko samo to što su tokom dužeg vremenskog raspona pratili reakcije javnog mnenja, prikupljajući najprosečnije izjave, glasove nestručnjaka, i na taj način pokazali začuđujuće čvrstu vezu promena toga mnenja sa procesima koji su istovremeno nastajali u okviru naučničkog središta.

Takođe i u okviru koordinacione grupe Planetološkog instituta, tamo gde se odlučivalo o materijalnom podržavanju istraživanja, nastajale su promene koje su se izražavale u stalnom, iako postepenom redukovanju budžeta instituta i solarističkih mesta, kao i dotacija za ekipe koje su kretale na planetu.

Glasovi o neophodnosti redukovanja istraživanja mešali su se sa istupima onih koji su zahtevali upotrebu energičnijih oruđa, ali niko valjda nije otišao dalje od administrativnog direktora Svezemaljskog kosmološkog instituta, koji je uporno tvrdio da živi okean uopšte ne ignoriše ljude, nego ih ne opaža, slično kao što slon ne primećuje mrava što mu sedi na leđima i, da bi se privukla njegova pažnja, i da bi se ona usredsredila na nas, treba primeniti snažne impulse i mašine-gigante, velike kao sama planeta. Zabavan detalj bio je ipak taj što je, kako je podvukla štampa, tako skupe poduhvate zahtevao direktor kosmološkog, a ne planetarnog instituta, onoga koji je finansirao istraživanje Solarisa te je to bila, dakle, darežljivost iz tuđeg džepa.

A posle vrtloga hipoteza, obnavljanje nekadašnjih, unošenje nebitnih promena, preciziranje ili unošenje mnogoznačnosti poče da zamenjuje dotle bleštavo jasnu, pored sve njene širine, solaristiku u sve zapleteniji lavirint, pun slepih uličica. U atmosferi opšte ravnodušnosti, stagnacije i gubljenja volje za ovu planetu drugi okean jalovo štampane hartije kao da je pratio solarijsko vreme.

Neke tri godine pre no što sam stupio kao apsolvent Instituta u Gibarijanovu radionicu, nastala je fondacija Meta-Irvinga, koja je odredila velike nagrade za onoga ko iskoristi za ljudske potrebe energiju okeanske glinice. Postojale su slične želje i ranije i kosmički brodovi su dovezli na Zemlju dosta tovara plazmatične pihtijaste mase. Dugo i strpljivo su razrađivani metodi njenog konzerviranja, uz primenu visokih ili niskih temperatura, veštačke mikroatmosfere i mikroklime, sličnih kao na Solarisu, učvršćujuća zračenja, hiljade hemijskih recepata — i sve samo zato da bi se pratio manje ili više lenji proces raspada, koji je takođe, razume se, kao sve drugo, opisan mnogo puta i s najvećom tačnošću u svim stadijumima — samoizjedanja, maceracije, razređivanja elementarnog ili ranog i poznog, sekundarnog. Analognu sudbinu imali su i uzroci uzeti iz svih mogućih cvetanja i tvorevina plazme. Međusobno su se razlikovali samo putevi koji su vodili do kraja, koji je predstavljala laka kao pepeo, metalno sjajna, autofermentacijom razređena rastresitost. Njen sastav, odnos elemenata i hemijske formule mogao je dati svaki solarist čak i kad ga probudiš iza sna.

Potpun fijasko održanja u životu — ili makar u stanju zaustavljene vegetacije, nekakvog hibernovanja — malog ili velikog dela okeanskog čudovišta izvan njegova planetarnog organizma postao je izvor uverenja (razrađenog u Menijeovoj i Prorošovoj školi) da ostaje, u stvari, da se odgonetne samo jedna jedina tajna, i kad nju otvorimo odgovarajuće odabranim ključem interpretacije, da će nam se razjasniti odjednom sve…